Danijel Dašić: Srbija gori, a Aca se češlja i šiša

 Svašta se dešava u Srbiji ovih dana. Ustali radnici, seljaci, prosvetari, studenti, đaci (milicajci?). Pumpa se opštenarodni bunt, i širi kroz sve prestonice Srbije. Od Novog Sada i Kragujevca, do Niša i Beograda, zaokružuje se velika šetnja za slobodu. Da li će biti završena 9. ili 12. marta, to uopšte nije bitno. Koji god da bude datum, bitno je da svaki od njih i zvuči i miriše na 6. oktobar. A za to vreme Aca ko Aca. Radi ono što svaki nenadležnik radi između dva nervna sloma - češlja se. I šiša. I to preko Instagrama.

Neki pametni ljudi su još davno rekli da je glavna svrha postojanja i politike i religije da narod dovoljno razjedini i podeli, kako bi vlast ostvarila ono staro rimsko pravilo: Divide et Impera, ili po naški: Zavadi pa Vladaj. Pumpa vlast tu igricu već godinama, zajedno sa svojim tajkunskim drugarima, od kojih su neki u mantijama, širi taj balon zla, mržnje i podela, samo da bi skrenula pažnju sa krađe, izdaje, korupcije, pa i uništenja države. A onda je balon od svog tog pumpanja jednostavno pukao. Došli neki novi klinci i desilo se sve kao u onoj dečjoj pesmici o strašnom lavu: “zubi oštri, pogled zao, on za milost nije znao… dok ga student jednog dana nije pumpanjem izbrisao”. Jer previše ničega na kraju ipak mora da pukne.

Uradili su neki novi klinci u samo par meseci ono nezamislivo za Srbiju, krenuli onako pešaka da ujedinjuju, da mire, da donose nadu. I dok nenadležnik ide iz greške u grešku, klinci idu iz sela u selo, i otvaraju srca, oči i razum običnom čoveku. Aca i dalje vrti onu svoju priču o zaverama, velikim parama koje se troše na njegovo rušenje, i obojenoj revoluciji. Jeste Aco, ovo je obojena revolucija, ali obojena emocijama, slobodom, pravdom i poštenjem. Obojili je studenti, ne neko spolja. Ne razumeš ti to. Kao ni način kako su studenti tako dobro organizovani, jer je to samo zato što su dobro obrazovani, i to je nešto što ti nikad nećeš shvatiti.

Ne pomaže ni konstantno izmišljanje spoljnih neprijatelja, iz godine u godinu, tako da malo mrzimo Hrvate, malo Albance, malo Bosance, pa onda na red stiže Amerika, EU, i opet Jovo nanovo. Sve dok se Acino Jovo nanovo nije pretvorilo u Jovu Bakića, i epsko jurenje po ulicama. Počelo je u Bogatiću, pa je preko Rače došao Jova Bakić i do Kraljeva i Užica, ko zna gde će biti sutra. Zato je izgleda raspisana hitna jedinstvena nabavka kod svih Acinih gradonačelnika – nabavka dobrih patika za trčanje. Kod nas u Nišu, kažemo “za beganje”. Ne pitaju za cenu, jer su i jajca jeftina, samo 11 dinara. Ako znate šta hoću da kažem.

Raspad naprednjačkog sistema u Srbiji ide putem bez povratka. A u belom svetu, neki drugi problemi, mnogo se pričalo a i dalje se priča o raznim apokalipsama koje svet očekuje u budućnosti. Potopi, poplave, zemljotresi, idioti na vlasti, nenormalni bogataši sa opasnim idejama, čak evo imamo i asteroid “zakazan” za 2031. Mi ovde u Srbiji sve radimo naopako, tu njihovu budućnost mi živimo već desetak godina, tako da je njihova budućnost naša prošlost. Naravno, sve sem asteroida. Radimo na izlazlasku iz ove apokalipse, koja se kod nas sad od milošte zove EXPOkalipsa.Svetska apokalipsa ima četiri, a mi čak četiri i po jahača. I to su naši čuveni nepomenici: nenadležni, neusmena, nebitan (u ostavci), nedostojan, i ona polovinka, poznatija kao mali od doktorata. Oni već godinama strateški sprovode urušavanje Srbije kroz EXPOnencijalni pad zakonodavne i ustavne konstrukcije, kao i fatalni lom zatega struke usled tereta privatnog interesa.

Zato se tako željno očekuje zakazani datum rastanka sa naša četiri i po jahača apokalipse. Mart u Srbiji je oduvek bio mesec koji nikad nije dosadan. Tako Aco, možeš da biraš. Ili prvi u Nišu, ili peti, da ti napravimo oproštajnu rođendansku žurku, možda deveti, da te isprate “svi, svi, svi”. Ima tu još datuma, pa biraj. Jer je Srbija konačno i spremna i odlučna da izađe iz ove EXPOkalipse, i da kaže “pa, pa” svim našim jahačima apokalipse. Da ne bi čekali Đurđevdan. Nije to preporučljivo. Jer znaš i ti Aco, čiji je to sastanak… zato, imam danas poruku za tebe iz Niš. Više je to pesma. Znaš ona, „sve od Niša, pa do Banje, idu ljudi na #pumpanje“.

Aj’ pa se vidimo kod nas u Niš. Bio si u Mitrovici, u Požarevcu, dojdi malko kod nas, imamo i mi KP Dom…