Danas: Vlast počela da smenjuje direktore škola koji su u prethodnom periodu stajali uz svoje kolektive. Jedan od scenarija za obračun sa nepodobnim direktorima da im ne bude produžen mandat

Da li je razrešenje direktorke beogradske OŠ “Banović Strahinja” Tatjane Vasović Novosel bila pokazna vežba šta čeka neposlušne direktore ili se smene rukovodilaca obrazovnih ustanova očekuju i u narednom periodu pitanje je na koje pouzdanog odgovora za sada nema.

Ono što je sigurno, prosvetna vlast počela je da smenjuje direktore koji su u prethodnom periodu stajali uz svoje kolektive koristeći manje-više sličan model.

Kako bi izbegla da zaposleni burno reaguju ukoliko se za vršioca dužnosti direktora postavi osoba koja nije zaposlena u konkretnoj školi, vlast je pribegla scenariju da unutar kolektiva nađe nekoga ko bi se prihvatio tog posla.

To se dogodio u “Banoviću” pa je, uprkos protivljenju i protestu dela kolektiva i roditelja, doskorašnja direktorka razrešena dužnosti.

Sagovornici Danasa ukazuju da je jedan od mogućih scenarija za obračun sa nepodobnim direktorima da im ne bude produžen mandat.

Tako je u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji pokušano da se direktor zameni v.d.-om iz kolektiva, ali pošto su zaposleni bili jedinstveni u podršci aktuelnom direktoru on je, umesto da bude reizabran, postavljen za vršioca dužnosti.

Prosvetni radnici strahuju da primer iz OŠ “Banović Strahinja” neće biti jedini. Na to ukazuje nedavni protest zaposlenih i roditelja u beogradskoj OŠ “Ivo Andrić” koji su poručili da neće pristati da direktorka Dragana Dejanović Kovačević bude smenjena sa tog mesta.

Ovo je jedna od osmoletki koja je najduže bila u obustavi rada i nije prvi put da su “Andrićevci” trn u oku prosvetnoj vlasti.

Već jednom su uspešno odbranili školu od namere da se postavi direktor po partijskoj liniji i tada je na čelo škole došla Dejanović Kovačević.

– Pitanje je šta će se dalje dešavati. Možda je moje razrešenje bilo za primer jer su imali ozbiljan pik na mene, zato što sam bila medijski najisturenija. Našu školu nije zaobišao nijedan inspekcijski nadzor, znalo se da uvek jedan inspektor ide u “Banović”. Međutim, mi smo imali uredne zapisnike o inspekcijskom pregledu, ni u jednom nije pisalo da su se stekli uslovi za razrešenje direktora. Škola “Ivo Andrić” je dobila takav zapisnik zbog dešavanja u vreme obustava rada. U mom slučaju prosvetna inspektorka je naložila preispitivanje odgovornosti direktora, a Školski odbor je konstatovao da je nije bilo, s obzirom da je sve odluke donosio kolektiv. Kada je naloženo da se uspostavi minimum procesa rada mi smo to i uradili. A onda je iskorišćen slučaj pada deteta kroz prozor da me razreše – priča Vasović Novosel.

Informacija da u Ministarstvu prosvete postoji takozvani julski spisak za smenu direktora potekla je upravo od zaposlenih iz škole “Banović Strahinja” čija su se sumnje da se Vasović Novosel sprema otkaz pokazale kao opravdane.

Više sagovornika sa kojima je Danas razgovarao kažu da takav spisak nisu videli i da nisu sigurni da li on postoji, ali da su od insajdera iz samog Ministarstva dobili informacije da se spremaju otkazi nepodobnim rukovodiocima obrazovnih ustanova.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je demantovao da postoji takva lista.

“Kada ste od mene u javnom govoru čuli obećanje lustracije? Da li ste ikada čuli infantilnu opsesiju nekakvom „zemaljskom pravdom“ ili poklič „jurićemo vas po ulicama“? Nikada. Nema čistke. Ako bude razrešenja, ona će kao i uvek biti zasnovana na odgovarajućim pravnim propisima i rezultatima detaljnog i preciznog inspekcijskog nadzora. Ti postupci nemaju veze sa politikom. Ali, ajde da ne izbegnemo srž te famozne priče o „čistkama“. Po kom zakonu naše zemlje su blokade dopuštene? Gde je i kako je dozvoljeno da „koalicija“ dela nastavnika, učenika i roditelja putem društvenih mreža uništava osnovne i srednje škole? Priča o čistkama ima svoj „medijsko-politički“ zaplet koji glasi: oni koji hoće da pobegnu od svoje lične odgovornosti za propuste u radu politizuju svoj status. Kukavičko-gnevna deviza je: „Biću blokader da ne bi bio odgovoran!“. Jeftin trik, po meri Đilasovih i Šolakovih medija”, rekao je ministar u nedavnom intervjuu za Kurir, zanemarujući činjenicu da teza o “julskoj listi” nije potekla od medija već od zaposlenih u školi.

Snežana Petrović Romandić, iz Unije sindikata prosvetnih radnik Srbije, kaže da zvanično nema potvrde da postoji “julska lista”, ali da nezvanično od kolega iz škola čuju da se o tome priča.

– Direktori škola se imenuju od strane ministra. Oduvek smo bili protivni ovoj centralizaciji i ukazujemo na njene manjkavosti. Decenijama je mesto direktora uslovljeno podobnošću vlasti (najčešće na lokalu). Znamo da direktor škole ne postoji, a da nije na neki način “koketan” sa vladajućim strukturama. Nedostatak, pre svega, ljudskih vrednosti i nedostatak znanja mnoge od njih čini lošim rukovodiocima. Sve manji broj kolega želi da obavlja posao direktora, zbog brojnih uslovljavanja. Ako do promene već postavljenih direktora od strane Ministarstva dođe, to vidimo kao dodatnu konfuziju na i ovako komplikovano stanje u školama – ističe Petrović Romandić.

Da je postavljanje direktora koji nemaju podršku kolektiva loša poruka vlasti saglasna je Tatjana Vasović Novosel.

– Kada su počele obustave rada kolektivi su se podelili, u svakoj školi je bilo ljudi koji su hteli da rade. I umesto da se radi na tome da se odnosi u školama poprave, podele se još više produbljuju postavljanjem direktora koji nemaju većinsku podršku zaposlenih. Poruka direktorima je da, ako bude nekih obustava, to pokušaju da spreče inače će proći kao ja. Ali ja bih opet izabrala i uradila sve isto – kaže Tatjana Vasović Novosel.

(Danas)