Danas: Šta se dešavalo u Beloj kući tri sata pre isteka Trampovog ultimatuma da će „uništiti celu civilizaciju“?

Manje od tri sata pre roka u 20 časova, koji je predsednik SAD Donald Tramp postavio Iranu da postigne dogovor ili će se suočiti s njegovim apokaliptičnim upozorenjem o smrti i razaranju, ministar odbrane Pit Hegset i predsedavajući Združenog generalštaba general Den Kejn, dvojica najviših vojnih zvaničnika u zemlji, pozvani su u Belu kuću.

Najviši vojni zvaničnici, uključujući Kejna, pripremali su se za početak proširene vojne operacije, dok su pomoćnici u Beloj kući užurbano pravili planove za moguće nepredviđene situacije – uključujući i to da Hegset i Kejn budu prisutni ukoliko predsednik odluči da se obrati naciji putem video poruke – rekli su za CNN zvaničnici upoznati sa situacijom.

Niko nije bio sasvim siguran šta će Tramp uraditi, naveli su zvaničnici.

Na kraju, 90 minuta pre isteka sopstvenog roka, Tramp je na Truth Social objavio da je postignut dogovor o dvonedeljnom prekidu vatre, čime je okončana panična diplomatska trka da se spreči njegova pretnja da će „čitava civilizacija večeras umreti“.

Trampova iznenadna objava o prekidu vatre izazvala je trenutno olakšanje na globalnim finansijskim tržištima.

Ali je istovremeno podstakla još više haosa i konfuzije oko toga šta su Tramp i Iran zapravo dogovorili — uključujući i pitanje da li su SAD obezbedile jedan od svojih glavnih ciljeva: otvaranje Ormuskog moreuza, koji je Iran praktično zatvorio tokom proteklog meseca kao odgovor na američko-izraelske operacije, čime je blokirana jedna od glavnih arterija globalne energetike i tržišta su potonula.

Prvi nagoveštaj raspada dogovora pojavio se nešto više od sat vremena nakon što je Tramp objavio da je predlog Irana od 10 tačaka „izvodljiva osnova za pregovore“.

Predsednik je bio besan zbog saopštenja iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost u kojem se proglašava pobeda, rekla su dva izvora upoznata sa situacijom.

Tvrdeći da je saopštenje lažno, Tramp je napao CNN zbog toga što je o njemu izveštavao.

Iako su najviši Trampovi zvaničnici u sredu insistirali da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za naftne tankere i da su primetili porast saobraćaja, malo je naznaka da se stvarna situacija u tom uskom moreuzu značajno promenila.

Iran je u sredu saopštio da je prekid vatre već prekršen, ukazujući na nastavak izraelskog bombardovanja Libana, pošto su se dve strane razilazile oko toga da li je Liban obuhvaćen sporazumom.

Iako se krhki prekid vatre održavao do četvrtka ujutru, neslaganje je naglasilo izazov koji predstoji Trampu, koji se sada suočava sa zadatkom da okonča 40-dnevni rat u kojem su SAD i Izrael ubili iranskog vrhovnog vođu, ali nisu promenili činjenicu da tvrdolinijaši i dalje upravljaju vladom – uprkos Trampovim stalnim tvrdnjama o promeni režima – i da je globalni promet nafte i dalje sveden na minimum.

„Danas smo videli neke od najvećih napada iz Irana na Zaliv, protiv Kuvajta, UAE, Katara, Bahreina, čak i napad u Saudijskoj Arabiji — rakete i dronovi“, rekao je u sredu za CNN Bret Mekgerk, analitičar za globalna pitanja i bivši specijalni izaslanik SAD koji je ranije pregovarao sa Irancima.

„Možemo da prebrojimo rakete, prebrojavamo dronove i možemo da prebrojimo brodove – da li se brodovi kreću – i do sada su svi ti pokazatelji, makar danas, otišli u pogrešnom smeru“, dodao je Mekgerk.

Kasno u sredu uveče, Tramp je na Truth Social upozorio da su SAD spremne da ponovo pokrenu vojne operacije ukoliko Iran na kraju ne pristane na dogovor.

„Svi američki brodovi, avioni i vojno osoblje, uz dodatnu municiju, naoružanje i sve drugo što je prikladno i neophodno za smrtonosno vođenje operacija i uništenje već značajno oslabljenog neprijatelja, ostaće na položajima u Iranu i oko Irana, sve dok se POSTIGNUTI PRAVI SPORAZUM u potpunosti ne bude poštovao“, napisao je on.

Fokus se sada pomera na sledeću rundu pregovora i potpredsednika DŽej Di Vensa, koji putuje u Pakistan na razgovore ovog vikenda sa američkim izaslanikom Stivom Vikofom i Trampovim zetom DŽaredom Kušnerom.

Vens je umanjio konfuziju oko prekida vatre i Libana, rekavši novinarima u sredu da je to rezultat „legitimnog nesporazuma“.

„Mislim da su Iranci mislili da prekid vatre uključuje Liban, ali to jednostavno nije tako. Mi to nikada nismo obećali. Nikada nismo nagovestili da će to biti slučaj“, rekao je Vens prilikom odlaska iz Mađarske.

„Ono što smo rekli jeste da će prekid vatre biti fokusiran na Iran i da će biti fokusiran na američke saveznike, i Izrael i arapske države Zaliva“.

Vens je, prema izvorima upoznatim sa pregovorima, bio ključna figura u radu sa pakistanskom stranom na predlogu.

Sastanak u Pakistanu se očekuje kao prvi u nizu intenzivnih pregovora o dugoročnom sporazumu za okončanje rata, navode izvori.

Trenutna administracija SAD deluje polazeći od pretpostavke da dvonedeljni prekid vatre može da pruži dovoljno vremena da se postigne širi kompromis sa Iranom.

Američki zvaničnici dodaju da bi postojeći prekid vatre mogao biti produžen ako Bela kuća proceni da se postiže dovoljan napredak.

Jedan regionalni izvor opisao je ono što se razvilo kao „haos koji se može upravljati“.

„Pokušavaju da pobede u 24-časovnom ciklusu vesti u isto vreme“, rekao je drugi izvor upoznat sa internim razgovorima. „Svi ćemo videti brodove. Svi ćemo uskoro znati šta je stvarno“.

Kontrola Ormuskog moreuza

Fjučersi na berze naglo su porasli odmah nakon Trampove objave o prekidu vatre, dok su cene nafte pale, a trgovci su se optimistično uhvatili za mogućnost da bi mir mogao dovesti do potpunog ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza i ublažavanja energetske krize koja je tokom proteklog meseca pogodila veći deo sveta.

Tramp je u intervjuu za ABC News  u sredu ujutru sugerisao da bi SAD mogle biti uključene u obezbeđivanje moreuza u okviru „zajedničkog poduhvata“ sa Iranom, iznoseći mogućnost da bi obe zemlje mogle naplaćivati putarine za bezbedan prolaz.

Međutim, unutar administracije postojala je mnogo veća neizvesnost oko toga kako bi takvo ponovno otvaranje zapravo funkcionisalo.

U satima pre iznenadne objave prekida vatre, zvaničnici Trampove administracije privatno su upozoravali energetske izvršne direktore da se proboj čini malo verovatnim i da će situacija verovatno „ići ka pogoršanju pre nego što se popravi“, rekao je izvor upoznat sa situacijom.

Kao znak njihovog pesimizma, zvaničnici su u utorak radili na tome da umire industriju, potvrđujući ranije obećanje da neće ograničavati izvoz nafte američkim kompanijama, bez obzira na to koliko cene u narednom periodu porastu.

Energetski direktori dugo su se plašili da bi administracija mogla da ograniči izvoz kako bi očuvala snabdevanje i usporila rast cena nafte i gasa u SAD.

Suprotstavljeni mirovni planovi koje su u utorak uveče iznosili Bela kuća i iranski režim dodatno su pojačali zabrinutost da bi Iran mogao zadržati dugoročnu kontrolu nad moreuzom, omogućavajući mu da odlučuje koji brodovi mogu da prolaze i po kojoj ceni.

„Njemu je prekipelo, ne zanima ga više moreuz, želi da zadrži pritisak na Irance, ali sada vidi prostor za dogovor“, rekao je drugi izvor upoznat sa internim razgovorima, opisujući Trampov pristup brzom prihvatanju ovako neodređenih mirovnih principa.

Napadi su se, takođe, nastavili u sredu na obe strane rata, uključujući i prijavljeni udar na ključni saudijski naftovod, što je uznemirilo region. Tokom cele neizvesnosti, saobraćaj u Persijskom zalivu je i dalje bio praktično zaustavljen.

„Možete imati proglašenja i saopštenja, ali situacija je ista kao i od početka marta, sve dok brodski operateri ne poveruju da je bezbedno“, rekao je Klejton Zigl, viši saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije i dugogodišnji energetski analitičar.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit rekla je u sredu da je Iran uverio Belu kuću da omogućava prolaz kroz Ormuski moreuz, uprkos izveštajima da ga je Teheran ponovo zatvorio.

„Ovo je slučaj da se ono što se javno govori razlikuje od stvarnosti“, rekla je na brifingu, dodajući da bi moglo „potrajati“ da brodovi ponovo počnu da prelaze vodeni put. „Privatno smo danas videli porast saobraćaja u moreuzu“.

Odbijanje pretnji „celoj civilizaciji“

Dogovor postignut u utorak označio je, u krajnjem ishodu, antiklimaktičan završetak izuzetnog 72-časovnog perioda rata.

Neposredno posle ponoći u ranim jutarnjim satima u nedelju, Tramp je na Truth Social objavio američku vojnu pobedu: SAD su uspešno izvele opasnu misiju u Iranu kako bi spasile drugog od dva američka pilota, nakon što je njihov borbeni avion oboren.

Kasnije tog jutra, Trampove pretnje Iranu počele su da se pojačavaju kako se njegov samonametnuti rok približavao.

„U utorak će biti Dan elektrana, i Dan mostova, sve u jednom, u Iranu. Neće biti ničega sličnog!!! Otvorite prokleti moreuz, vi ludi gadovi, ili ćete živeti u paklu — SAMO POSMATRAJTE!“ objavio je Tramp na Truth Social.

Zatim je u utorak ujutru Tramp dodatno zaoštrio svoju apokaliptičnu retoriku: „Čitava civilizacija će večeras nestati, nikada više neće biti vraćena“, napisao je na Truth Social. „Ne želim da se to desi, ali verovatno hoće“.

Njegova mračna poruka iznenadila je mnoge u administraciji i otvorila interna pitanja o tome koliko je predsednik bio spreman da ide daleko kako bi primorao Teheran na dogovor, naveli su izvori upoznati sa razgovorima.

U danima koji su prethodili, postojala je stalna komunikacija između Vitofa, Kušnera i regionalnih aktera, uključujući Pakistan i Tursku, dok su pokušavali da pronađu diplomatski sporazum, rekli su regionalni izvori za CNN i do Trampove objave nije bilo jasno da li će uspeti da ga postignu.

Zvaničnici administracije nadali su se da bi određeni nivo sporazuma kroz indirektne pregovore mogao dovesti do još jednog odlaganja Trampovog roka ili bar ublažiti težinu njegove odmazde, navelo je više izvora upoznatih sa pregovorima.

Međutim, tek nakon Trampove objave u utorak uveče postalo je jasno da bi takav proboj mogao biti dovoljan, rekli su izvori.

Pregovori su bili otežani činjenicom da su se vodili preko granica i vremenskih zona, umesto da se dve strane nalaze u istoj prostoriji, rekli su izvori.

Ipak, uoči objave privremenog prekida vatre u utorak, odgovori Iranca, koji su ponekad bili teško dostupni, postali su brži, a sagovornici su dobijali poruke u roku od nekoliko sati, rekao je jedan od regionalnih izvora.

U satima pre Trampove objave, pakistanski ministar spoljnih poslova obavio je niz telefonskih poziva, uključujući kontakte sa kolegama u Turskoj, Egiptu i Saudijskoj Arabiji, kako bi uskladili informacije, rekao je jedan izvor.

„Čak i u tom trenutku, ljudi su morali da se uvere da svi imaju isto razumevanje“, rekao je izvor za CNN. U roku od nekoliko sati nakon objave prekida vatre, postalo je jasno da svi nisu imali isto razumevanje, posebno kada je reč o Libanu.

Kasnije tokom dana, novi zamah je dat procesu koji je posredovao Pakistan, pri čemu je šef vojske, feldmaršal Asim Munir, bio lično uključen.

Jedan dobro pozicionirani izvor rekao je da su zvaničnici CIA učestvovali u tajnim razgovorima sa iranskim predstavnicima u pokušaju da se prevaziđe zastoj.

Oko 15 časova u utorak, pet sati pre Trampovog roka u 20 časova, izvor upoznat sa razmišljanjem pakistanske vlade poslao je poruku CNN novinaru da „stižu dobre vesti“ i savetovao da se pažljivo prati nalog na mreži X premijera Pakistana Šehbaza Šarifa.

Nekoliko minuta kasnije, Šarif je objavio poruku u kojoj je naveo da diplomatski napori „napreduju stabilno, snažno i odlučno“ i formalno zatražio od Trampa da produži rok za dve nedelje.

Šarif je takođe zatražio od Irana da otvori Ormuski moreuz na isti period.

Poruka je delovala kao poslednji pokušaj obraćanja liderima Vašingtona i Teherana.

Međutim, izvori upoznati sa pregovorima rekli su za CNN da je Bela kuća ranije bila obaveštena o toj izjavi i da je u velikoj meri odobrila njene ključne elemente.

Visoki zvaničnici Trampove administracije bili su u kontaktu sa Pakistanom tokom celog dana i jasno su stavili do znanja koji su prioriteti SAD za konačni dogovor.

Pripreme za „masivnu listu ciljeva“

U međuvremenu, američka vojska bila je spremna da eskalira i izvede dodatne udare ako ne bi bio objavljen sporazum o prekidu vatre, rekao je jedan američki zvaničnik.

Međutim, nije jasno da li bi vojska uopšte imala kapacitet da izvede operaciju u obimu kakav je Tramp javno pretnjama najavljivao.

Iz vojne perspektive, pripadnici američkih oružanih snaga pripremali su se za moguću eskalaciju, očekujući da će Tramp narediti udare na „masivnu listu ciljeva“ ako Iran ne pristane da ponovo otvori Ormuski moreuz, rekao je izvor upoznat sa planiranjem Pentagona za CNN.

To je uključivalo i mogućnost da američka vojska pokuša da silom ponovo otvori moreuz, kao i naređenje o invazionim snagama kako bi se uklonile iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma – misiju za koju je, kako je CNN ranije izvestio, potreban veliki broj vojnika na terenu i koja nosi značajne rizike.

„Imali smo listu ciljeva, spremnu i zaključanu, koja je obuhvatala infrastrukturu, mostove, elektrane“, rekao je Hegset na brifingu u sredu ujutru.

Za razliku od prethodnih američkih vojnih kampanja, postojao je „period čekanja i posmatranja“ za američke trupe pre nego što bi saznale šta tačno ulazi u listu zadataka.

Taj period čekanja bio je na snazi i manje od tri sata pre Trampovog roka, što je dodatno povećalo neizvesnost oko toga šta će predsednik na kraju odlučiti.

Prema rečima tri izraelska izvora, Izrael se pripremao za mogućnost poslednjeg trenutka produženja Trampovog roka, ali je vojska istovremeno bila spremna i za dalju eskalaciju sukoba.

Dva izvora navela su da su postojali planovi za zajedničku američko-izraelsku operaciju protiv iranske nacionalne infrastrukture, sa već identifikovanim ciljevima.

Jedan američki izvor upoznat sa situacijom rekao je da su trupe na Bliskom istoku bile u pripravnosti uoči roka u 20 časova, kao i zbog mogućih dodatnih iranskih napada u odgovoru.

Izvor je rekao da je raspoloženje među američkim snagama kako se rok približavao bilo „napeto“.

Kejn je na brifingu u sredu rekao da su američke snage i dalje spremne „ako dobiju naređenje ili budu pozvane da nastave borbena dejstva“ u Iranu.

Sporni prekid vatre pre pregovora ovog vikenda

Do srede ujutru brzo je postalo jasno da sve strane nemaju isto razumevanje konkretnih uslova prekida vatre, posebno u pogledu toga da li se on odnosi na Liban.

Izrael je u sredu izveo ono što je opisao kao najveći koordinisani napad na Liban od početka rata, zajedno sa udarom na Bejrut te večeri.

Strane su se razilazile oko toga da li je Liban obuhvaćen sporazumom: Pakistanci i Iranci su naveli da jeste deo privremenog primirja, dok su Izrael i SAD rekli da nije.

Izraelski izvor upoznat sa situacijom rekao je da je Izrael tokom noći radio sa SAD kako bi osigurao da ne prihvati iranski zahtev da Liban bude uključen u sporazum o prekidu vatre.

U sredu ujutru, nakon objave dogovora, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je insistirao da su SAD unapred koordinisale privremeni prekid vatre sa Izraelom, prema rečima visokog izraelskog zvaničnika.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf rekao je u sredu da su tri dela iranskog predloga od 10 tačaka prekršena, navodeći izraelske napade u Libanu, dron za koji Teheran tvrdi da je ušao u iranski vazdušni prostor, kao i to da pravo Irana na obogaćivanje uranijuma nije priznato.

Vens je umanjio tvrdnje o kršenju dok je odlazio iz Budimpešte, rekavši novinarima da Galibafove primedbe „nemaju smisla u kontekstu pregovora koje smo vodili“.

Vensovo prisustvo na pregovorima ovog vikenda predstavljaće najviši nivo američkog zvaničnika uključenog u diplomatske razgovore sa Iranom do sada, koji su se odvijali mesecima pre nego što je američki rat počeo krajem februara.

Od srede popodne, Tramp i dalje veruje da je novo rukovodstvo iranskog režima spremnije na kompromis nego vlada pod bivšim ajatolahom Alijem Hamneijem, rekao je jedan zvaničnik Bele kuće za CNN.

To uverenje je pomoglo da sastanak visokih američkih i iranskih zvaničnika u Islamabadu u subotu ujutru postane moguć, naveli su zvaničnici.

Međutim, postoje sumnje da li se sporazum može finalizovati u roku od dve nedelje, kao i pitanja koliko će iranski posrednici – Abas Aragči i Galibaf – imati ovlašćenja da postignu dogovor. Aragči se u nekim krugovima smatra manjinskom figurom u još tvrđem iranskom režimu, a prema jednom regionalnom izvoru, „mnogi ga smatraju izdajnikom jer želi diplomatsko rešenje“.

(Danas)