Дојче веле: Шест од десет Немаца противи се нападу САД и Израела на Иран. САД поузданим партнером сматра само 15 одсто, а 12 одсто Русију

Три четвртине Немаца осећају се угрожено због глобалне ситуације и веома су забринути, показује ново истраживање јавног мњења.

Масовни ваздушни напади САД и Израела на Иран и жесток отпор режима мула гурнули су Блиски исток у ванредно стање. Иран наставља да гранатира суседне земље, циљајући не само војне мете, већ и цивилну инфраструктуру, укључујући хотеле и аеродроме. Десетине хиљада туриста заробљено је у региону Залива.

У Немачкој, америчко-израелска војна операција наилази на широко неодобравање. Шест од десет Немаца не сматра да је та офанзива оправдана. То је, међутим, знатно мање него што је био случај са америчким нападом на Венецуелу у јануару 2026. и инвазијом на Ирак 2003. године.

Нападу на Венецуелу противило се 72 одсто Немаца. Чак 80 процената сматрало је да је рат у Ираку 2003. неоправдан. То показује најновије истраживање АРД-Дојчландтренд. Институт за истраживање јавног мњења Инфратест-димап анкетирао је између 2. и 4. марта 1.317 немачких бирача с правом гласа за то репрезентативно истраживање које се спроводи једном месечно.

Посебно негативно реагују бирачи левичарских странака

Када се разматра став немачке јавности о рату у Ирану, занимљиво је погледати страначку оријентацију. Напад осуђује само 48 одсто гласача Алтернативе за Немачку (АфД), странке која је делимично крајње десничарска, као и гласача конзервативних странака ЦДУ и ЦСУ. Истовремено, међу гласачима странака лево од центра, тај проценат је и до 82 одсто.

Немци су уједно дубоко забринути због ескалације сукоба и његових последица: три четвртине испитаних страхује од ширења непријатељстава на друге земље. Осам од десет је забринуто због утицаја рата на глобалну трговину. Иранска револуционарна гарда блокирала је пролаз кроз Ормуски мореуз у Персијском заливу. Бројни танкери за нафту и други бродови су насукани. Цена нафте је нагло порасла – Немци то такође осећају на бензинским пумпама.

У истраживању АРД-Дојчландтренд, седам од десет испитаника забринуто је и због ситуације у којој се налазе људи у Ирану. Велика већина грађана плаши се да, с обзиром на мноштво војних сукоба у свету, све више превладава закон џунгле.

Ко је добар партнер за Немачку? Поверење Немаца у велике силе, САД и Русију, остаје ниско: као и у јануару, само 15 одсто њих сматра САД поузданим партнером Немачке, док само 12 процената оцењује Русију као поуздану. Израел такође наставља да се суочава са скептицизмом код већине немачких грађана: скоро седам од десет њих не види Израел као поузданог партнера за Немачку. Мишљења о Украјини остају подељена: четири од десет верују тој земљи, док скоро половина сумња у њену поузданост. Француску и Велику Британију, с друге стране, већина сматра поузданим партнерима.

Забринутост због глобалне ситуације утиче и на то како се доживљава ниво претње с којим се суочава Немачка: на почетку рата у Украјини у фебруару 2022. године, нешто више од половине грађана сматрало је да тренутна глобална ситуација прети Немачкој. Сада је таквих више од три четвртине.

Забринута је и немачка влада

За немачку владу је актуелна ситуација у региону Залива додатни терет у ионако већ напетој ситуацији. Немачкој економији не иде добро. Становништво убрзано стари, што врши додатни притисак на системе социјалног осигурања. Уколико би рат са Ираном потрајао дуже време, то би могло озбиљно да утиче на глобалну економију. Немачка би такође осетила последице.

Владајућа коалиција Демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) и Социјалдемократа (СПД) на власти је већ десет месеци. Канцелар Фридрих Мерц (ЦДУ) обећао је немачком народу да ће се многе ствари побољшати под његовом владом, али до економског успона још увек није дошло. То фрустрира грађане. Само су присталице ЦДУ/ЦСУ углавном задовољне учинком владе. Генерално, три четвртине испитаних у анкети АРД-Дојчландтренд су незадовољне. Те бројке су једва нешто боље од оних претходне владе, коалиције СПД, Зелених и ФДП-а.

Владајуће странке не би имале већину да су сада избори

Незадовољство грађана огледа се и у тзв. „недељном питању“ анкете, односно питању за кога би гласали да су избори сада у недељу. Ако би се дакле сада одржали избори за Бундестаг, владајуће странке не би више имале већину. ЦДУ/ЦСУ би тренутно добиле 28 одсто (+2). Њихов коалициони партнер, СПД, изгубио је један процената и сада има 14 одсто. АфД би добила 23 одсто (-1), Зелени 13 одсто (+1). Левица је на девет одсто (-1). Савез Сара Вагенкнехт, који није заступљен у Бундестагу, имао би четири одсто (+1). Бивша владајућа странка, ФДП, пала је испод три процента и зато је у категорији „Остали“.

(Данас)