Danas: Pre dve godine sve stopirano, sada Vučić najavljuje rudnik - Da li je Rio Tinto zvanično dobio „zeleno svetlo“ za projekat Jadar?

 Godinama traju prepirke kompanije Rio Tinto i ekoloških aktivista oko Projekta „Jadar“, a oko ovog pitanja podeljena je i stručna javnost. Sam projekat stopiran je pre dve i po godine, međutim čini se da bi uskoro mogao da dobije „zeleno svetlo“ vlasti u Srbiji.

Britanski list Fajnenšel tajms objavio je da se Srbija sprema da kompaniji Rio Tinto da „zeleno svetlo“ za otvaranje najvećeg rudnika litijuma u Evropi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za ovaj medij da deluje da su nove garancije ove kompanije i Evropske unije (EU) odgovor na zabrinutost Srbije da li će projekat iskopavanja litijuma zadovoljiti neophodne ekološke standarde.

Pored toga, on očekuje da će ovaj projekat biti zvanično predstavljen u Beogradu sledećeg meseca, kao i da se nada da će to okupiti poslovne i političke lidere.

Vučić, takođe, zahteva da „ceo lanac vrednosti prati savršena zaštita životne sredine“.

„Ako sve ispunimo, rudnik bi mogao da bude otvoren 2028. godine“, poručio je on.

Ove izjave predsednika Srbije u suprotnosti su sa odlukom Vlade Srbije, kojom je ovaj projekat stopiran u januaru 2022. godine.

„Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji“, naglasila je tadašnja premijerka Ana Brnabić.

Da tačka na ovaj projekat nije stavljena, spekulisalo se mesecima unazad, a čini se da je to sada dobilo i zvaničnu verziju.

Međutim, iz kompanije Rio Tinto za Danas nisu potvrdili da su dobili odobrenje za nastavak projekta.

„Objavljivanje radnih nacrta studija ne predstavlja početak zvaničnog procesa javnog uvida u studije koji nalaže zakonodavstvo Republike Srbije. Odluka o mogućem nastavku realizacije projekta je na nadležnim organima Srbije“, navode oni.

Ukoliko bi bila doneta odluka o nastavku Projekta, kako dodaju, neophodno je da Studija o proceni uticaja na životnu sredinu prođe zakonom predviđen proces, koji uključuje javne rasprave i revizije nezavisnih stručnjaka i da bude zvanično odobrena u skladu sa Zakonom.

„Otvaranje rudnika 2028. godine zavisi od ispunjenja svih zakonskih i proceduralnih zahteva, kao i završetka dodatnih tehničkih i ekoloških studija. Ovi kontrolni koraci uključuju javne konsultacije i komentare, uključujući, ali ne ograničavajući se na, objavljivanje konačnih studija procene uticaja na životnu sredinu. Nijedna rudarska aktivnost ne može započeti dok se ne završe svi ovi regulatorni koraci“, objašnjavaju iz Rio Tinta.

Kako ističu, ta kompanija je samoincijativno objavila Radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta ‘’Jadar’’.

„Oni pokazuju da se projekat može odgovorno i bezbedno realizovati u skladu sa standardima zaštite životne sredine Srbije i EU, kako bi inicirala javni dijalog zasnovan na činjenicama koji uključuje sve relevantne stručnjake i zainteresovane strane iz lokalne zajednice i institucija nasuprot politizovanoj debati koja se bazira na dezinformacijama i lažnim vestima“, poručuju iz ove kompanije.

Oni navode da na osnovu sprovedenih studija i istraživanja smatraju da Projekat „Jadar“ ima potencijal da postane resurs svetske klase koji bi mogao da deluje kao pokretač razvoja zaokruženog lanca za proizvodnju električnih vozila u Srbiji.

S druge strane, predsednik udruženja „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović za Danas kaže da je prekid ovog projekta bio samo predizborni trik.

„Vučić je obmanuo građane da bi rejting njegove stranke ostao stabilan jer bi to negativno uticalo na njihovu kampanju“, ukazuje on.

Kako dodaje, Vučić je sad potvrdio da je projekat obustavljen samo zbog izbora i da sad to pokšava da vrati.

„Svoju imovinu nek prodaje, a nas, narod Srbije nek ostavi na miru, mi nismo na prodaju. Moraće da nas obriše sa zemaljske kugle da bi mogao da realizuje taj projekat“, upozorava Kokanović.

Kako dodaje, on lično poseduje između četiri ili pet hektara zemlje u plairanoj zoni rudnika, pruge, puta, gasovoda i ostalog potrebnog za projekat Jadar.

„Ne znam kako planiraju da uzmu moju imovinu, ja smatram da živim u državi gde su mi Ustavom zagarantovana određena prava“, naglašava Kokanović.

On navodi da je Rio Tinto tvrdio da im treba 257 hektara za projekat, pa da su smanjili na 220, ali da je do sada otkupljeno nešto više od 160 hektara.

„Ne znam kako misle da to realizuju, ali mislim da neće moći na miran način, jedino kao scenario u Papua Novoj Gvineji, gde je desetine hiljada ljudi pobijeno zbog tog projekta“, ukazuje Kokanović.

Naš sagovornik podseća da je već najavljen skup za Vidovdan, 28. juna u Loznici, ispred kancelarije Rio Tinta.

„Hoćemo da im damo dozananja da mi nećemo taj rudnik i da nisu poželjni i da treba da idu. Ukoliko pre Vidovdana oni budu napravili neke poteze, biće i naših reakcija ranije“, poručio je Kokanović.

Dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Biljana Abolmasov za Danas podseća da je taj fakultet bio angažovan u ranim fazama istraživanja, kao i na izradi nacrta studije o proceni uticaja na životnu sredinu za podzemni rudnik i jednim manjim delom na izradi, takođe, nacrta studije o proceni uticaja na životnu sredinu deponije industrijskog otpada.

Na izradi preliminarnih dokumenata, prema njenim rečima, rađeno je šest i po godina.

„Izrada studija počela je 2015. godine prikupljanjem ulaznih podataka nakon koji je usledilo više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta koje omogućavaju donošenje preciznih zaključaka o uticajima na životnu sredinu i odgovarajućim merama zaštite“, ističe ona.

Abolmasov dodaje i da je na izradi studija učestvovalo preko 100 lokalnih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 profesora univerziteta sa više od 10 fakulteta.

„Nalazi naučnih institucija, među kojima je i naš fakultet, ukazuju na to da Projekat „Jadar“ može da se razvija na bezbedan način, uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda u oblasti zaštite životne sredine“, navodi naša sagovornica.

Međutim, kako dodaje, put do otvaranja jednog rudnika je prilično dugačak.

„Kad kažemo dugačak, mislimo na veliki broj istraživanja koje je neophodno uraditi da bi se definisali svi uslovi koji su neophodni za njegovo otvaranje. Jedan od tih uslova je i saglasnost nadležnog organa na studiju o proceni uticaja“, objašnjava Abolmasov.

Studije o kojima se ovih dana priča u javnosti su, prema njenim rečima, u stvari radne verzije, odnosno nacrti.

„Da bi kompanija bila u prilici da kroz redovni zakonski postupak predstavi konačne verzije studija bilo bi neophodno da Prostorni plan područja posebne namene za Projekat „Jadar“ bude vraćen na snagu. Nakon toga, državni organi trebalo bi da utvrde obim i sadržaj za svaku od tri studije, po čemu bi kompanija imala rok od najviše 12 meseci da studije ažurira, završi i uputi u redovnu proceduru koja podrazumeva javni uvid“, navodi naša sagovornica.

Završetak i odobravanje konačnih studija, kako kaže, nisu mogući bez neophodnih uslova, precizno utvrđenog obima i sadržaja i javnog uvida u finalna dokumenta.

„Takođe, mi kao fakultet ne znamo u kom je statusu ostala tehnička dokumentacija neophodna za otvaranje rudnika i preradu rude“, dodaje ona.

Što se tiče koristi od rudnika, Abolmasov podseća da često zaboravljamo da savremena civilizacija počiva na materijalima koje dobijamo zahvaljujući rudarstvu, a čini se da bez njih nema ni budućnosti.

„Često se u javnosti govori o zelenoj tranziciji. Međutim, da li je zelena tranzicija moguća bez rudarstva? Sve je očiglednije da nije, jer ako želimo da pređemo na obnovljive izvore energije kako bismo sačuvali planetu, moramo da eksploatišemo kritične minerale kao što su litijum, bakar, nikl, metali retke zemlje…“, naglašava ona.

Litijum-jonske baterije su, kako kaže, osnov zelene energetske tranzicije i biće to još decenijama.

„Pored toga što su osnov e-mobilnosti, koriste se i za skladištenje obnovljive energije u solarnim elektranama i vetroparkovima. Očekuje se da će potražnja za litijumom za baterije samo u Evropi porasti 300 odsto do 2030. godine“, smatra Abolmasov.

Ona dodaje da po dešavanjima u EU, SAD i drugim razvijenih zemljama vidimo da nam predstoji ekspanzija rudarskih projekata.

„Da li će Srbija, sa svojim resursima, ali i potencijalnom proizvodnjom litijumskih baterija, zauzeti svoje mesto u procesu zelene tranzicije zavisi samo od nas“, napominje Abolmasov.

Međutim, programski direktor organizacije RERI Mirko Popović za naš list kaže da prema mišljenju te organizacije ne postoje osnovni javno-politički preduslovi da se uopšte raspravlja o tom projektu.

„Odgovorne institucije i administracija Republike Srbije nisu u stanju da obezbede zaštitu prava, imovine i zdravlja građana Srbije i zaštitu javnog interesa“, ukazuje on.

Kako pojašnjava, nije moguće ispuniti preduslove koje postavlja Uredba o kritičnim materijalima EU prema kojoj bi projekti u trećim zemljama trebalo da zadovolje iste standarde zaštite društva i životne sredine kao i u EU.

„Ne postoje preduslovi da se obezbedi ispunjenje tih standarda jer je Srbija država zarobljenih institucija koje su otete građanima i služe privatnim interesima“, navodi Popović.

On podseća da je, prema mišljenju Evropske komisije, korupcija, uključujući korupciju na visokom niovu, široko rasprostranjena u zemljama Zapadnog Balkana.

Takođe, on ukazuje i na deo gde se navodi da se civilno društvo suočava sa pritiscima i sužavanjem prostora za slobodan rad.

„U izveštaju Vlade SAD navedeno je da postoje kredibilni izveštaji o ozbiljnim problemima sa nezavisnošću pravosuđa, ozbljna korupcija u javnim institucijama, ozbiljna ograničenja slobode govora i slobode medija“, podseća Popović.

Zbog svega toga, smatra on, nema uslova za pravu raspravu o ovom projektu.

„U takvim okolnostima svakom ko je dobronameran i informisan je jasno da u zemlji u kojoj ne postoji vladavina prava ne postoje preduslovi za raspravu o pomenutmo projektu niti o studiji procene uticaja na životnu sredinu jer državni organi nisu u stanju da obezbede primenu mera i standarda zaštite životne sredine“, naglašava Popović.

On navodi da je u Srbiji dozvoljeno graditi objekte bez građevinske dozvole, te da inspekcija odbija da zatvori objekte koji nezakonito rade ili da izađe na teren i utvrdi činjenicu da investitori grade svoje fabrike bez građevinskih dozvola.

Takođe, kako ukazuje, u Srbiji su „kritički novinari, predstavnici civilnog društva i aktivisti izloženi pretnjama, zastrašivanju i fizičkim napadima“.

„U takvim okolnostima nije moguće uspostaviti lanac vrednosti zasnovan na vladavini prava što je osnovni preduslov za razmatranje projekta eksploatacije litijuma. Sve ovo je nesumnjivo poznato i investitoru i očigledno da on na te uslove pristaje“, zaključuje Popović.

(Danas)