Данас: Новац који људи из Србије шаљу из иностранства постао један од кључних стубова домаће економије - Србија у самом врху Европе по уделу дознака у БДП

 Новац који емигранти из Србије шаљу из иностранства постао је један од кључних стубова домаће економије. Србија је у самом врху Европе по уделу дознака у бруто домаћем производу (БДП), иако њихов нето прилив већ неколико годинама опада.

Дознаке представљају новац који људи из Србије, који раде у иностранству, шаљу назад у своју земљу. Управо тај новац чини значајан део БДП-а Србије, што су потврдили и нови подаци Евростата.

Србија је, према тим подацима, међу рекордерима по висини учешћа нето дознака у БДП-у са 5,4 одсто у 2024. години.  Виши удео имају само Босна и Херцеговина са 7,6 одсто и *Косово са 12,7 одсто.

Од земаља из региона, Хрватска има удео од 2,6 одсто, Црна Гора 4,5 одсто, Албанија 5,1, Северна Македонија два одсто, затим Бугарска 1,3, Румунија један одсто, а Мађарска 0,3 одсто.

Код многих развијенијих европских земаља нето дознаке су у минусу, што значи да више новца одлази из њихове земље на име дознака, него што у земљу долази. Ту предњачи Малта са -2,8 одсто, Исланд са минус један одсто и Кипар са -0,9 одсто.

Дознаке у Србији, када говоримо о Европи, најчешће долазе из Немачке, Швајцарске и Аустрије.

Званични подаци показују да бруто прилив дознака у Србији расте, али да се нето прилив смањује.

Према подацима који обухватају период јануар – септембар ове године, видимо да је укупан прилив износио 3,1 милијарду евра, док је у истом периоду прошле године износио нешто мање од три милијарде.

Ипак, када се погледа њихов нето износ, видимо да је износ у првих девет месеци био нешто мањи од 2,7 милијарди евра, односно за 35,9 милиона евра или за 1,3 одсто мање у поређењу са истим периодом претходне године.

Ако се вратимо још мало уназад, можемо видети да нето вредност дознака опада већ неколико година.

У 2022. години дознаке су биле скоро 3,8 милијарди евра, док су у 2023. биле 3,7 милијарди, односно забележен је пад од 1,5 одсто.

Такође, у 2024. години дознаке су износиле 3,56 милијарди евра, што је пад за 4,22 одсто у односу на 2023. годину, док у првих девет месеци ове године имамо пад од 1,3 одсто у односу на 2024.

Економиста Драгован Милићевић за Данас наводи да нам то што смо у врху Европе по уделу дознака у БДП-у говори, пре свега, да је без обзира на број радника и исељеника у иностранству БДП Србије мали.

„Тек у тој сразмери се виде његове праве релације“, сматра наш саговорник.

Милићевић објашњава и који су потенцијални разлози пада нето прилива дознака у Србији.

„Величина дознака је, пре свега, детерминисана економском позицијом пошиљалаца дознака, а у земљама исељеника је већ неколико година присутна економска криза и ситуација није више тако блистава као пре пандемије вируса корона, односно настајања кризе и наравно од 2022. године и почетка рата у Украјини, када су се због санкција руски канали снабдевања енергентима значајно променили“, објашњава он.

Како додаје, цене енергената су далеко више, а тиме и укупни трошкови.

„Пресељење капитала у Сједињене Америчке Државе и земље јефтиније енергије свакако да значајно утиче на растућу рецесију и смањење платежних могућности наших радника“, указује Милићевић.

Он наглашава да дознаке представљају финансијски прилив који помаже да се покрију укупни расходи земље.

„Подигнуте дознаке у сваком случају доприносе повећању укупне куповне моћи. Али то је, ипак, само потврда да смо већ деценијама дефицитна економија“, закључује Милићевић.

Директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић за Данас појашњава да је разлог великих дознака из иностранства, пре свега, наша велика емиграција.

„Они који су отишли, константно нам сваке године шаљу дознаке. Оне су у најјачим годинама страних директних инвестиција биле исте као и СДИ, али ове године ће их дознаке далеко „прешишати“, јер су СДИ пале. СДИ су на пиједесталу доносиоца одлука, то је главни хит нашег модела економског раста, а сад су оне посустале, а дознаке нам остају. У земљи са оволиком емиграцијом, оне су најнормалније“, наводи он.

Разлог за то што нам дознаке, ипак, последњих година падају је структурне природе, указује наш саговорник.

„Иако не постоје прецизни подаци, сумњамо на то да долази до две ствари – пресељења, односно спајања породице у иностранству. И као друга ствар, они којима је новац слат у Србији, полако их све више умире, односно мањи је број људи којима се новац шаље“, појашњава Јевтовић.

Како додаје, у данашње време су у релативно бољем економском положају они који су остали код куће.

„Зато они који су отишли, новац који зараде троше и у земљама у којима ради. Дакле, шаљу мање новца, јер и овде људи сада релативно боље живе“, каже он.

Према његовим речима, не може се предвидети да ли ће оне наставити да падају.

„Оно што знамо је да величина дознака увек зависи од стања Еврозоне. Ако је тамо слабија стопа раста, самим тим се смањују и плате и привредне активности. Тако да и ово смањење у последње три године можемо објаснити успоравањем Еврозоне, а пре свега, немачке привреде. Кад је тамо успоренији раст или стагнација коју има Немачка, нема толико новца да се шаље“, указује Јевтовић.

Наш саговорник наглашава да су нама дознаке од енормног значаја.

„Да нема тих дознака, било би много теже држати овај девизни курс који је сад. Без тих дознака, динар би у дугом року био значајно слабији. Дознаке су стални прилив новца, односно девиза у нашу земљу, без тога да неко заузврат тражи неку услугу. Зато оне толико значе, када се погледа укупна платно-билансна позиција Србије, то је нешто што нам држи овакву позицију са иностранством, а однос између две економије се види кроз девизни курс“, наглашава Јевтовић.

Према стуктури дознака, како каже, видимо да оне одлазе у потрошњу и некретнине, а да свега један одсто одлази у инвестиције.

„Дознаке су значајне за преживљавање, али не могу да буду мотор раста и развоја. Не шаљу се паре да се покрене нека производња, већ да квалитетније живимо или евентуално да купимо стан или кућу“, закључује Јевтовић.

(Данас)