Danas: Koliko košta hrana u Srbiji u odnosu na EU- standard balkanski, cene evropske

 U prošloj godini bruto domaći proizvod po stanovniku Srbije bio je na nivou od 52 odsto od proseka Evropske unije. Nije se pomerio u odnosu prethodnu godinu, a u prethodnih 10 godina, od 2015. približili smo se proseku sa 40 na 52 odsto. S druge strane, cene u Srbiji su se mnogo ažurnije približavali evropskom standardu.

Iako deluje kao značajan napredak BDP-a po stanovniku, zapravo, ako pogledamo neke nama susedne i slične zemlje, vidimo da smo poslednjih deset godina kaskali.

Recimo, Rumunija je sa 56 odsto proseka EU 2015. došla do 78 odsto proseka u 2025. godini. Hrvatska je sa 61 odsto, došla do 78 odsto u istom periodu, a Bugarska sa 49 na 68 odsto.

Našu priču dele i druge zemlje iz regiona koje nisu ušle u EU. Crna Gora je za 10 godina došla sa 42 na 54 odsto, Albanija sa 30 na 43 odsto, dok se za Severnu Makedoniju koje su sa 39 na 43 i BiH sa 31 na svega 36 odsto, slobodno može reći da su stagnirali u odnosu na ostatak Evrope.

Naravno, neke zemlje su i gubile relativnu poziciju, pa je recimo Grčka pala za 10 godina sa 69 na 68 odsto, a skooro sve najbogatije zemlje Evrope su, što je i logično, smanjivale prosek BDP po stanovniku.

Logično, jer se očekuje da manje razvijene zemlje rastu brže, ako ni zbog čeg drugog, a ono zbog niske statističke osnovice.

Međutim, evropska statistička agencija eurostat, prati i stvarnu individualnu potrošnju (AIC) koja bi trebalo nešto bolje da opiše materijalnu situaciju domaćinstava.

Prema ovom pokazatelju, stojimo tek nešto bolje i prema potrošnji nalazimo se na oko 57 odsto EU proseka. Mada relativni rast potrošnje je znatno sporiji, jer smo u odnosu na 2015. godinu napredovali sa svega osam propcentnih poena u odnosu na prosek EU.

Crna Gora je recimo napredovala za 14, Bugarska za 22 poena, Hrvatska za 16, a Rumunija za čak 27 procentnih poena.

Eurostat ide i dalje u praćenju blagostanja evropskih domaćinstava, pa poredi i relativne cene roba i usluga u Evropi. Prema cenama smo znatno bliži EU, nego prema dohotku.

Tako se naše cene nalaze na nivou od 62,5 odsto proseka EU. Čak 10 procentnih poena su cene više u odnosu na evropski prosek, nego što je BDP po stanovniku, takođe u odnosu na EU prosek.

Iako možda kaskamo u BDP-u, po visini ukupnih cena smo ispred i Bugarske i Rumunije i Crne Gore, a podrazumeva se da smo znatno skuplji od BiH i Makedonije.

Podaci o odnosu cena roba i usluga u Srbiji u odnosu na evropske zemlje, otvaraju mnoga pitanja. Na primer, kako siromašna (po BDP per kapita), a poljoprivredna zemlja ima cene hrane skoro na nivou proseka EU iako BDP po glavi jedva iznad polovine proseka?

Kako i zašto su cene potrošačke elektronike već godinama među najvišim u Evropi i zašto telekomunkacione usluge plaćamo skuplje nego većina evropskih zemalja čija domaćinstva imaju mnogo veće prihode?

Cene hrane

Cene hrane i bezalkoholnih pića su u Srbiji u 2025. godini nastavile da se približavaju evropskom proseku došle su na 97 odsto tog proseka. Koje ekonomske sile su dovele do toga da su prosečne cene hrane u Srbiji za 18 odsto više nego u Rumuniji. Raspoloživi dohodak sigurno nije.

Čak 11 evropskih zemalja imalo je jeftiniju hranu i bezalkoholnih pića od Srbije, a među njima i Bugarska, Mađarska, Poljska, Slovačka, Češka i Španija (čiji su BDP po stanovniku na 92 odsto proseka EU)¬.

Neko bi mogao reći da je to posledica visokih subvencija koje EU daje svojim poljoprivrednim proizvođačima, ali zašto onda i BiH, CG i na kraju Makedonija, gde su cene hrane 25 odsto niže od proseka EU, imaju jeftiniju hranu od Srbije.

Ako pogledamo po kategorijama, cene mesa u Srbiji su 14 odsto manje od proseka EU, a stanovnici 12 evropskih zemalja ima jeftinije meso nego naši građani, i to se uglavnom odnosi na zemlje nekadašnjeg Istočnog bloka, od Baltika, preko Poljske, RUmunije i Mađarske, pa do država bivše Jugoslavije.

Zato mleko plaćamo dobrano skuplje od evropskog proseka. U prošloj godini cena mleka u Srbiji bila je 7,2 odsto viša od proseka EU. A mleko u našim prodavnicama bilo je skuplje nego u Finskj, Belgiji, Holandiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Češkoj, ali i Crnoj Gori, BiH, i S. Makedoniji.

Istovremeno, proizvođači mleka u Srbiji su prošle godine protestovali zbog niskih otkupnih cena i prekomernog uvoza mleka i mlečnih proizvoda.

Kod voća i povrća Srbija je na svega četiri odsto ispod prosečnih cena u EU. Sa tim cenama smo bili na nivou cena u Mađarskoj, Portugalu, Kipru i maltene Danskoj.

S druge strane, S. Makedonija je na svega 52,4 odsto proseka EU, Rumunija na 65,5 što znači da su 35 odsto jeftiniji od EU proseka i 30 odsto jeftiniji od nas.

Dalje, BiH , Češka, Crna Gora, Slovačka, Slovenija, Grčka, Hrvatska, Bugarska, Poljska, Holandija… svi su imaju jeftinije voće i povrće nego u Srbiji. Prosto je neverovatno da je prolećni mraz prošle godine pogodio samo nas.

Samo dve godine ranije, cene voća i povrća bile su bile na 81,4 odsto proseka EU.

Već je uobičajeno da su alkohol i duvan skupi u razvijenim, a jeftini u siromašnim zemljama. To pokazuju i podaci eurostata.

U Makedoniji su prosečne cene alkoholnih pića i duvana 41,5 odsto manej od proseka EU, Turska je na sličnom nivou, a BiH, Crna Gora i Bugarska su od 30 do 35 odsto jeftiniji od proseka. U Srbiji cene ovih proizvoda su 27,5 odsto jeftinije od proseka EU.

S druge strane, na Islandu su najskuplji u Evropi 130 odsto skuplji od proseka, u Norveškoj 103 odsto, a u Irskoj 102 odsto.

Odeća i obuća

Cene odeće i obuće u Srbiji beleže visok relativni rast poslednje tri godine. Dok smo 2023. bili na 87,1 odsto proseka EU, prošle godine smo stigli na 94,1 odsto, pa se skuplje oblačimo u proseku nego Holanđani li Portugalci, da ne govorimo od Španiji, Rumuniji ili Mađarskoj. Kao po pravilu najskuplji smo u regionu, među zemljama koje nisu u EU.

Komunalije

Oblast u kojoj smo i dalje među najjeftinijima u Evropi su energija i komunalije.

Naime, prosečne cene stanovanja, snabdevanja vodom, strujom, gasom i drugim gorivima u Srbiji je prošle godine bilo na svega 38,8 odsto evropskog proseka. Takođe, za dve godine relativno smo poskupeli prema proseku EU za svega oko jedan procentni poen.

Tu su od Srbije jeftiniji samo BiH, S. Makedonija i Turska. Čini se da je ovde i najveći raspon u cenama između zemalja. Tako je najjeftinija BiH sa 29,5 odsto proseka dok je najskuplja Švajcarska sa 213,1 odsto proseka, što je više nego dva puta skuplje od proseka koji, recimo predstavlja Estonija u ovoj oblasti.

Ako isključimo stanovanje, samo struja, gas i druga goriva (ne misli se na derivate nafte) su na polovini evropskog proseka. Samo Crna Gora, BiH, Mađarska i Turska imaju jeftiniju energiju od Srbije u Evropi.

Nešto skuplji od nas bili su Albanija i S. Makedonija, i iznenađujuće na prvi pogled, Norveška.

Prošle godine najskuplja je bila Nemačka sa sa 22,4 odsto skupljom energijom od proseka EU.

U odnosu na 2023. godinu energija u Srbiji u odnosu na evropski prosek poskupela je brže za 3,4 procentna poena.

Gorivo

Kada se radi o gorivu za transport, benzinu i dizelu, cene u Srbiji prošle godine bile su blizu proseka EU. Gorivo u Srbiji bilo je za svega oko četiri odsto jeftinije od proseka EU. Poređenja radi, dve godine ranije, 2023, ta razlika je bila devet odsto. Jeftinije gorivo prošle godine u proseku su plaćali stanovnici 20 evropskih (EU i ne-EU) zemalja, a 14 ih je plaćalo skuplje gorivo od stanovnika Srbije.

Razlika u prosečnoj ceni goriva u Srbiji i najjeftinijoj Turskoj bila je 29 odsto, a u odnosu na Severnu Makedoniju gorivo kod nas je bilo skuplje za 24 odsto. Svi ostali naši susedi, sem Albanije, plaćali su jeftinije gorivo prošle godine. Najskuplje gorivo 2025, plaćali su Islanđani, 28,4 odsto više od proseka EU.

Elektronika i kućni aparati

U Srbiji je svojevremeno, pre šest godina, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak ispitivanja konkurencije na tržištu potrošačke elektronike. Jedan od povoda je bilo to što su 2019. godine prema podacima eurostata cene bile za 13 odsto više od proseka EU i znatno više nego recimo u Mađarskoj gde je bio veći PDV.

Usledile su i neke minimalne kazne, ali kolikog su efekta imali najbolje pokazuju podaci eurostata za prošlu godinu. Naime, potrošačka elektronika, kompjuteri, audio i video oprema, u Srbiji su za istih 13 skuplji od proseka EU kao pre šest godina. Pri tome, 2023. godine, elektronika je bila čak 18,5 odsto skuplja od proseka EU.

Zapravo, u proseku, u Evropi elektroniku skuplje plaćaju samo Danci (13,6 odsto više od proseka), Francuzi (16,5 odsto), Turci (18 odsto) i Island, čak 37 odsto.

Što se tiče kućnih aparata i bele tehnike, u proseku je plaćamo „samo“ tri odsto skuplje od proseka EU, i recimo osam odsto skuplje od Holanđana i desetak i više odsto nego u Baltičkim državama.

Najskuplji smo u regionu i po pitanju nameštaja, a na 94,3 odsto smo proeka EU.

Možda je vreme da se podsetimo da je BDP Srbije po stanovniku na 52 odsto proseka EU.

Transportne usluge smo plaćali 20 odsto jeftinije od proseka EU, ali i 20 odsto skuplje nego Mađari ili Albanci.

U još jednoj, sve značajnijoj oblasti u kućnim budžetima, građani Srbije plaćaju usluge skuplje od većine evropskih kolega. Kao i kod drugih proizvoda i usluga, to možda ima veze sa konkurencijom, ili odsustvom iste.

Komunikacije

Tako, za komunikacije, gde se uglavnom nalaze usluge telekomunikacionih operatera, u 2025. godini smo plaćali u proseku 6,1 odsto više od prosečnog Evropljanina. Ove usluge su najskuplje u razvijenim zemljama severne i zapadne Evrope, a najskuplje u Belgiji, 46,5 odsto više od proseka EU.

S druge strane Rumuni plaćaju 44 odsto manje od proseka EU, a zanimljivo je da su cene ovih usluga u Italiji 11 odsto ispod evropskog proseka.

Zato su restorani i hoteli u Srbiji za oko 35 odsto jeftiniji od EU proseka, a slično je i u regionu. Najjeftiniji su Albanija koja je za 47 odsto i Bugarska 45 odsto jeftiniji od proseka EU.

(Danas)