Danas: Ko će više glasova „uzeti“ studentskoj listi na izborima, ako bude tri kolone - proevropski ili nacionalistički blok?

Iako opozicione političke stranke zameraju kada im se predviđa izlazak na izbore mimo studentske liste i bezuslovne podrške toj opciji, odnosno stvaranju referendumske atmosfere, ipak, je dosta očigledno, s obzirom na posmatranje njihovog delovanja i analiza izjava, uoči parlamentarnih izbora, da i takozvani proevropski blok, kao i onaj desni, nacionalistički, planira da se u organizovanim kolonama, pored studentske liste, pojavi kao druga i treća opcija za glasače koji su opredeljeni protiv režima Aleksandra Vučića.

Istraživači javnog mnjenja oprečnih su stavova. Neki potvrđuju da su tri kolone na izborima, najbolja mogućnost za pobedu, rušeći san o referendumskoj atmosferi koji studenti grade i priželjkuju, odbijajući ne samo saradnju nego i svaki kontakt sa opozicionim političkim partijama.

Drugi su potpuno uvereni da je sebičluk opozicionih parija na delu, onih koji neće da priznaju da je referendumska atmosfera i bezuslovna podrška studentima na izborima jedina sigurna karta na koju mogu da igraju kao kreatori bolje budućnosti ovdašnjeg društva.

Imajući u vidu da se predviđa da je studentska lista jedina koja može manje-više da stane „na crtu“ režima, kao i da su u vezi sa njenim sadržajem i karakterom uglavnom povezane brojne nedoumice, nepoznanice, koje ne prijaju kako proevropskim biračima, tako i onim naklonjenim nacionalističkim idejama, može se postaviti pitanje ko bi na predstojećim izborima odneo više glasova studentskoj listi – oni koji svoju izbornu i životnu priču grade u smeru nužnog članstva u Uniju ili onih koji bi da „ruše“ Vučića jer nije dovoljno veliki nacionalista, i tome slično…

Šta donosi više glasova?

Ne bih rekao da će iko studentskoj listi uzeti glasove. To nisu glasovi studentske liste, po jedan, po dva…, oni nisu ranije ni izlazili na izbore… Mislim da možemo čak imati neku sinergiju i to nam podaci iz istraživanja pokazuju, ukoliko bi imali više kolona. Dakle, kolonu studentske liste, kolonu proevropske opozicije i kolonu nacionalne opozicije – kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

I to definitivno donosi više glasova nego neka velika zajednička koalicija ili izlazak samo studentske liste, kaže.

Bursać: Proevropski blok ima šanse da uđe u parlament, ukoliko naravno bude išao zajedno. 

– Mada znamo već odavno da se nijedno ni drugo od te dve opcije neće desiti. Akteri su već manje više odavno jasni u toj svojoj nameri. Sa te strane mogu da kažem da nam podaci govore da proevropski blok ima šanse da uđe u parlament, ukoliko naravno bude išao zajedno, ima šanse da ostvari jedan rezultat koji neće biti nikako na nivou onih prethodnih, ali može da bude jedno solidno prisustvo u parlamentu i jedno, hajde da kažem, jedan značajan deo učešća u nekom budućem padu režima – smatra Dejan Bursać.

Sa ove druge strane nacionalističke i desne opozicije, dodaje, kako god je zvali situacija je malo čudnija.

– Mi znamo da je ta strana fluidna… Ako pogledate rezultate na desnici u zadnja tri do četiri izborna ciklusa, to je dosta volatilno, kako mi u politikologiji kažemo, odnosno tu se dosta menja, glasači stalno traže nove opcije, selili su se sa, ne znam, Dosta je bilo, Dveri, Zavetnika, pa sad zadnji put na Nestorovića, pa sad opet traže nove opcije… Mnogi od njih, mnogi glasači desnice, isto kao i mnogi glasači proevropskog bloka će verovatno glasati za studentsku listu, a rekao bih da desnica ima šanse za ulazak u parlament samo ujedinjeno. I tu mi u istraživanjima vidimo u stvari samo dve grupe DSS sa jedne strane, odnosno DSS i POKS, a sa druge strane pokret okupljen oko doktora Nestorovića, ali nisam siguran da ni jedni ni drugi samostalno u ovom trenutku mogu da uđu u parlament – zaključuje Dejan Bursać.

Bursać: Desnica ima šanse za ulazak u parlament samo ujedinjeno

„Predviđanje je nemoguće napraviti“

Svaka procena ili istraživanje javnog mnjenja na ovu temu je nepouzdana pre raspisanih izbora, smatra novinarka Vremena Jovana Gligorijević.

– Mislim da sam čin raspisivanja i svest birača da su izbori izvesni, značajno utiče na njihov proces donošenja odluke za koga glasati. Osim toga, kalkulacija je neizvesna jer mi ne znamo kolika je “čvrsta baza” glasača ova dva bloka, jer poslednjih godina najbolje rezultate imaju kad su zajedno na koalicionim listama – objašnjava sagovornica Danasa.

Sve u svemu, smatra, predviđanje je nemoguće napraviti, jer su faktori koji utiču na opredeljenje glasača složen sistem, koji nije nužno ideološki obojen.

– Ipak, ja bih oba bloka zamolila da, pre odluke o izlasku na izbore procene da li mogu da pređu cenzus. U suprotnom rizikuju da se najveći broj njihovih glasova prelije SNS-u. A ako pređu, volela bih da znam kakva je mogućnost postizborne koalicije sa studentskom listom – kaže Jovana Gligorijević.

„Suština je jasna: sa jedne strane je režim, a sa druge građani predvođeni studentima“

Jovana Karaulić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti i članica Predsedništva Demokratske stranke, koja je jedina od svih opozicionih opcija, odmah najavila da sve svoje partijske resusrse i snagu stavlja na raspolaganje nastupu studentima na izborima i izjasnila se da joj ne pada na pamet da učestvuje na izborima, kaže za Danas da „u ovom trenutku uopšte nije izvesno da će postojati bilo kakve „leve“ ili „desne“ opozicione kolone, imajući u vidu uverenje da bi izlazak na izbore mimo studentske bio izvesno pogrešan potez, onaj koji bi predstavljao direktnu pomoć mafijaškom režimu kroz razvodnjavanje već formirane referendumske atmosfere koja je utemeljena u društvu“.

– Takva očigledno prisutna društvena podeljenost nema veze sa ideološkim različitostima, već elementarnim izborom, ili ste za smenu režima ili, svesno ili nesvesno, radite u njegovu korist. Kako se organizuju liste u duboko polarizovanom društvu kao što je naše pokazuje i sam Vučić, koji okuplja sve oko svoje liste (npr. Kula gde su Savez vojvođanskih Mađara i Vojislav Šešelj na istoj listi ) potpuno ignorišući ideološke razlike, dok se na drugoj strani nameće lažni narativ o neophodnosti ideoloških „kolona“. U društvu koje je dovedeno u predpolitičko stanje, gde se borimo za osnovne funkcije države, takve podele su potpuno irelevantne – smatra naša sagovornica.

Karaulić: Dometi tih „levih“ i „desnih“ kolona bili bi zanemarljivi i ne bi mogli ozbiljno da utiču na izborni rezultat

Ukoliko bi se, ipak, neko odlučio na takav potez, dometi tih, navodno „levih“ i „desnih“ kolona bili bi zanemarljivi i ne bi mogli ozbiljno da utiču na izborni rezultat, kaže Karaulić.

– Suština je jasna: sa jedne strane je režim, a sa druge građani predvođeni studentima. Nema trećeg. I ako zamislimo da ga ipak ima, taj prostor između nema političku težinu, nema šansu za uspeh i služi stvaranju lažne slike o demokratskom društvu – zaključuje ona.

(Danas)