Danas je Vidovdan, veliki srpski nacionalni praznik i dan kada su se dešavali mnogi značajni događaji u srpskoj istoriji

 Danas je Vidovdan, dan pomena knezu Lazaru i srpskim ratnicima poginulim u bici na Kosovu. Jedan je od temeljnih datuma nacionalne istorije Srba.

Vidovdan je državni, verski i istorijski praznik, koji se slavi u znak sećanja na Kosovski boj 1389. godine, kada se srpska vojska suprotstavila turskom prodiranju na Balkan.

Vidovdan je državni, verski i istorijski praznik, koji se slavi u znak sećanja na Kosovski boj 1389. godine, kada se srpska vojska suprotstavila turskom prodiranju na Balkan

Knez Lazar, koji je predvodio Srbe, u Boju na Kosovu, je poginuo, a prethodno je turskog sultana Murata ubio srpski ratnik Miloš Obilić.

Među Srbima praznik ima poseban etički i moralni karakter, a reči kneza Lazara pred Kosovski boj prenose se generacijama.

Proslavlja se dostojanstveno, mirno, bez veselja.

U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju, kao i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.

Nizom manifestacija na Kosovu i Metohiji poručeno je da Vidovdanom Srbi čuvaju dostojanstvo, ponos i pravo na opstajanje.

Otuda su brojne potonje oslobodilačke borbe Srba po pravilu bile i u znaku Kosova

Mučenička žrtva Svetog kneza Lazara i njegovih saboraca postala je vremenom deo nacionalnog predanja i identiteta Srba, kao trajno podsećanje na neophodnost otpora i borbe.

Kneza Lazara su ubrzo srpski narod i Crkva, imajući u vidu razmere njegove žrtve za veru i otadžbinu, prihvatili kao svetitelja.

Otuda su brojne potonje oslobodilačke borbe Srba po pravilu bile i u znaku Kosova.

Kako ranije, tako i tokom 19. i 20. veka, vodeća odrednica oslobodilačke borbe Srba bila je poziv na oslobođenje Kosova.

Tokom Prvog Balkanskog rata 1912. pobeda Srba u Boju na Kumanovu i potom kod Velesa dovela je do oslobođenja Kosova.

Pokazalo se da je Vidovdan kroz prošlost Srba u više navrata u različitom okolnostima bio dan posebne važnosti.

Vlastodržci u Beču iskoristiće atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Austrougarske, koji je izvršio Gavrilo Princip, mladi nacionalni revolucionar, na Vidovdan 1914. u Sarajevu, kao izgovor za napad na Srbiju, čime je započeo Prvi svetski rat.

Pošto je Kraljevina Srbija iz tog rata, pored teških žrtava, izašla kao pobednica, osnovana je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, preimenovana 1929. u Jugoslaviju.

Bilo je to ostvarenje davnašnjih nacionalnih ciljeva okupljanja pod jednim državnim krovom zemalja koje su bili istorijski i etnički srpske, uz druge jugoslovenske narode, u skladu sa proklamovanim ratnim ciljevima Srbije decembra 1914. Niškom deklaracijom.

Naredne, 1919. upravo na Vidovdan, potpisan je Versajski mirovni sporazum, između zemalja pobednica Antante i poražene Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata.

Takođe na Vidovdan 1921. Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je prvi ustav zajedničke države poznat kao Vidovdanski.

Sporazum između Srbije i Austrougarske poznat kao Tajna konvencija, potpisan je 1881. na Vidovdan, čime je knez, potom kralj Milan Obrenović, razočaran ponašanjem Rusije, počev od nametanja Sanstefanskog sporazuma marta 1878, kada je Rusija, nasuprot životnim interesima Srba, stvarala Veliku Bugarsku, usmerio spoljnopolitičku orijentaciju zemlje prema Beču.

Na Berlinskom kongresu, evropske sile Srbiji su priznale potpunu suverenost, uz teritorijalno proširenje prema jugoistoku pripajanjem Niša, Pirota, Leskovca, Vranja, Toplice

Revizijom San Stefana, na Berlinskom kongresu, evropske sile Srbiji su priznale potpunu suverenost, uz teritorijalno proširenje prema jugoistoku pripajanjem Niša, Pirota, Leskovca, Vranja, Toplice.

Još je Slobodan Jovanović zaključio je da je upravo sporazumom iz 1881. kralj Milan obezbedio Srbiji decenije mira, stabilnosti i ekonomskog napretka.

U Bukureštu je na Vidovdan 1948. objavljena Rezolucija Informbiroa o stanju u KPJ, kojom je sovjetski vođa Staljin, posredstvom Informacionog biroa komunističkih partija poznatog kao Informbiro ili Kominform, osudio vrh KPJ.

Rezolucijom su pozivane takozvane zdrave snage unutar partije da zbace vrh KPJ.

Bio je to prelomni momenat, pošto je, kako se videlo, odbacivanje Rezolucije Informbiroa trasiralo potonju nesvrstanu politiku Jugoslavije.

Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, 28. juna 2001. izručen je Slobodan Milošević, prethodno predsednik Srbije i SRJ.

Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, 28. juna 2001. izručen je Slobodan Milošević, prethodno predsednik Srbije i SRJ

Ondašnja vlast tvrdila je potom da niko od njih tada nije bio svestan da se izručenje događa upravo na Vidovdan.

Vidovdan je u Srbiji državni praznik, dan kada se sećamo mučeničke žrtve Svetog kneza Lazara, njegovih saboraca i svih drugih koji su tokom burne istorije Srba stradali za narod i otadžbinu.

Narodna verovanja

Prema narodnom verovanju, važno je šta će se na ovaj dan videti, jer će se kasnije baš u tome imati uspeha.

Ponegde, izlazi se do podneva na groblja i donosi hrana, riba obavezno.

Tradicionalno, podelom đačkih knjižica, na Vidovdan se i zvanično završava školska godina.

Proslavlja se i kao dan grada Kruševca, gde se i nalazi crkva Lazarica, u kojoj se pričestila srpska vojska pred odlazak u boj na Kosovu.

Deo vojske se, kažu, pričestio i u crkvi brvnari u Prolomu u čijem dvorištu raste šest šljiva uvijenih stabala.

Prema jednoj od legendi, šljive se uvijaju od žalosti za knezom Lazarom i njegovim vojnicima koji su pošli u smrt, prolazeći pored stabala.

(RTS-Tanjug)