Danas: Ima li novca u budžetu za Vučićeva jednokratna davanja?

 Najave povećanja penzija i plata, jednokratne pomoći, jeftinijih lekova i vaučera za banjski odmor za najstarije građane Srbije nagoveštaji su predstojećih izbora.

To smatraju sagovornici Danasa, koji ocenjuju da ove mere nisu rezultat sistemskog plana države, već deo predizborne kampanje.

Kako ističu, nastavlja se praksa korišćenja socijalne politike kao sredstva za obezbeđivanje političke podrške.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i drugi državni zvaničnici, poslednjih meseci intenzivno najavljuju povećanje penzija, uz poruku da će najveću korist imati penzioneri sa najnižim primanjima.

Međutim, osim redovnog usklađivanja penzija, koje se po važećem zakonu sprovodi od 1. decembra, dakle nije reč ni o kakvom vanrednom povećanju, Vučić je nedavno najavio i dodatni paket pomoći za penzionere.

Gostujući na TV Prva, obećao je penzionerima vaučere za odlazak u banje, jeftinije lekove i jednokratnu novčanu pomoć.

„Posebno ćemo da gledamo kako da siromašnijima damo nešto više nego onima sa visokim penzijama“, ponovio je Vučić ranije izneto obećanje.

„Pomoć izvodljiva, ali predstavlja način za pridobijanje političke podrške“

Najavljene mere pomoći penzionerima, koje uključuju jednokratna davanja, subvencionisane lekove i druge vidove podrške, u načelu su moguće i izvodljive, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Danas.

Međutim, naš sagovornik ukazuje da se ostavlja utisak da one nisu deo sistemskog plana države, već pre svega instrument za pridobijanje političke podrške starijih građana uoči očekivanih izbora.

„To je, čini mi se, glavni motiv za primenu tih mera“, ukazuje Arsić.

On ističe da pomoć socijalno ugroženim građanima jeste opravdana, ali upozorava da ne bi trebalo da bude usmerena isključivo na penzionere.

„Takva vrsta podsticaja je opravdana za sve siromašne ljude. Ne bi trebalo tu da se ograničavamo samo na penzionere, jer ima siromašnih i među starim licima koja nisu penzioneri, ali i među mlađima koji nisu u penziji, a imaju relativno male prihode. Ako se već vodi socijalna politika, trebalo bi i oni da budu obuhvaćeni kako ne bi bili diskriminisani“, navodi profesor.

Prema njegovim rečima, u pojedinim slučajevima penzioneri su čak u povoljnijem položaju od građana koji ne primaju penziju ili su nezaposleni.

Govoreći o raspoloživosti sredstava u budžetu, Arsić ističe da još nije moguće precizno proceniti njegove ukupne troškove, jer nije poznato koliko će novca biti izdvojeno za ovaj paket pomoći.

„Nije sigurno koliko će ukupno koštati taj paket pomoći. Moguće je da će to prekoračiti dogovoreni limit od tri odsto BDP-a, ali mislim da to prekoračenje neće biti naročito veliko i da će se verovatno voditi računa da ono bude umereno“, kaže Arsić.

Kako objašnjava, konačna procena zavisiće od visine jednokratne pomoći, obima subvencionisanja lekova i kruga korisnika koji će imati pravo na podršku.

Na pitanje da li postoji opasnost da ovakve mere dodatno podstaknu inflaciju, Arsić odgovara da ne očekuje da će one dovesti do rasta cena.

„Ne bi trebalo da bude pritiska na inflaciju, jer se ne radi o nekom značajnom paketu. Preciznija procena biće moguća tek kada bude poznato koliko će sredstava biti izdvojeno za tu namenu, koliko će dobiti penzioneri, koji penzioneri će biti obuhvaćeni i slično“, navodi on.

Upitan da li bi sredstva namenjena jednokratnim davanjima mogla da budu iskorišćena za trajno povećanje najnižih penzija, Arsić kaže da bi takvo rešenje svakako bilo povoljnije za same penzionere, ali bi istovremeno predstavljalo znatno veći teret za javne finansije.

„To bi bilo poželjnije sa stanovišta penzionera, ali bi mnogo više koštalo. Ovo se daje jednom i to je verovatno motivisano predstojećim izborima, ali sa stanovišta fiskalne politike ovo je bolje nego da dođe do trajnog povećanja, što bi značilo da se rashodi povećavaju trajno i u budućim godinama“, objašnjava Arsić.

Kako dodaje, trajno povećanje penzija podrazumevalo bi potrebu da država u narednom periodu obezbedi dodatne izvore finansiranja.

„To bi opet značilo da za te rashode treba obezbediti dodatne poreze ili da treba smanjiti neke druge rashode“, upozorava on.

Ipak, Arsić ocenjuje da bi određene mere trajne socijalne zaštite imale smisla, imajući u vidu da izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji nisu naročito visoka u poređenju sa drugim državama.

Međutim, naglašava da bi takve odluke morale da budu deo dugoročnog planiranja, a ne reakcija na trenutne političke okolnosti.

„Osiguravamo se da bismo dobili penziju, a ne jednokratnu pomoć“

Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da bi trebalo smanjiti praksu jednokratnih davanja penzionerima i insistira da se sredstva iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste pre svega za redovnu isplatu penzija.

„Trebalo bi da bude što manje jednokratnih izdavanja i trošenja iz sredstava Fonda za penzijsko osiguranje da bi se održala redovna isplata penzija, jer ta pojedinačna davanja uvek služe nekoj drugoj svrsi i nisu deo pravog osiguranja“, navodi Kovačević za Danas.

On podseća da je svrha penzijskog osiguranja obezbeđivanje redovnih penzija, a ne jednokratne pomoći.

„Kada se osiguravamo, osiguravamo se da bismo dobili penziju, a ne jednokratnu pomoć“, ističe on.

Kovačević dodaje da ovakva vrsta pomoći nije sistemski uređena i da ne obuhvata sve korisnike pod jednakim uslovima.

Smatra da je, od jednokratnih pomoći, mnogo potrebnije vratiti se jasnim pravilima za usklađivanje penzija.

„Mislim da se mi moramo vratiti ponovo na jedan princip kako će se usklađivati penzije, jer je u poslednje vreme bilo odstupanja od onoga što je odlučeno. Bila je usvojena švajcarska formula, ona nije primenjivana, nego je drugačije rađeno“, navodi on.

Prema njegovim rečima, ni poslednje povećanje penzija od 12,2 odsto ne uklapa se u ranije definisana pravila.

Zbog toga smatra da se aktuelne najave dodatnih pogodnosti mogu posmatrati u političkom kontekstu, imajući u vidu značaj penzionera kao biračkog tela.

„Tako da je ovo očito sada reč o nekom pripremanju penzionera, jer su penzioneri važan birački deo za Vučića i on će sigurno tempirati da pred izbore što više nategne da časti penzionere da bi se održao na vlasti“, zaključuje Kovačević.

(Danas)