Danas: Dva gospodina sa dve milijarde za NIS

Delovalo je do skoro, otprilike do izbora u Mađarskoj, da je priča oko MOL-ovog preuzimanja NIS-a od ruskog Gasproma, kako bi se izbegle američke sankcije, gotova priča.

Danas to više uopšte ne izgleda tako. Iz izjava ministarke energetike i predsednika Republike saznajemo da Mađari i nisu baš spremni da koriste rafineriju onako kako nama odgovara. Što i ne čudi, s obzirom da imaju veliku rafineriju u Mađarskoj, jednu u Slovačkoj, a odskoro i u Hrvatskoj. Takođe znamo i šta su uradili sa hrvatskim rafinerijama kada je MOL preuzeo INA-u.

Doduše nepoznato nam je , da li je MOL pod Orbanom bio spreman prihvati naše uslove, ili smo mi bili spremni da prihvatimo MOL-ove uslove dok je bio pod Orbanovom upravom. Ali, to su sporedni pregovori.

Pravi pregovori se vode između ruskog Gaspromnjefta, većinskog vlasnika NIS-a i onog ko bi da kupi te akcije, a do skoro smo mislili da je to samo MOL. Poslednjih nedelja javnost je zabavljena neočekivanim i pomalo i neverovatnim ponudama za NIS.

Pojavili su se srpski biznismeni koji bi bili spremni da preuzmu našu naftnu industriju na polzu naroda.

Prvo je isplivala, i to preko Rojtersa, ponuda izvesnog Ranka Mimovića, poznatog po svojim poslovnim poduhvatima u Sloveniji i Hrvatskoj, mnogo manje u Srbiji.
On je, kako navodi, ponudio dve milijarde evra za ruski udeo u NIS-u. Dvostruko više nego što je ponudio MOL. Tačno onoliko koliko je jednom Vučić rekao da je država spremna da plati da preuzme NIS od Rusa.

Predsednik se malo zgražavao, malo sprdao sa ovom ponudom, a što i ne bi kada iz ove ponude stoji firma čiji je osnovni kapital od milijardu evra čini, u najmanju ruku, sumnjiva potvrda švajcarske banke iz 1966. o raspolaganju sa 15 tona zlata.

„Sada imamo dvojicu koji imaju dve milijarde“. Ovako je, malo šaljivo odgovorio predsednik i na drugu ponudu, koju je poslao nama mnogo poznatiji biznismen. Naime, Bogoljub Karić je ispred svog udruženja industrijalca poslao džentlmensku ponudu Vladi Srbije i predsedniku Putinu, da srpski kapital preuzme NIS. Da rafinerija radi, da srpska privreda bude snabdevena gorivom.

Da li su ove ponude ozbiljne ili samo mute vodu da sakriju šta se dešava sa pravim pregovorima, teško je reći. Teško je reći i da li Rusi zaista žele da prodaju NIS, posebno sada kada ovom firmom i Mađarskom ne upravlja više prijatelj i partner, kao što je bio Orban.

Šta o svemu misli OFAC, tek to je teško reći.

Ono što deluje izvesno je da će i ovaj rok, 22. maj, koji je dat da se zaključe pregovori o promeni vlasništva, verovatno proći bez rešenja.

Redakcijski komentar

(Danas)