Данас: „Државно преузимање НИС-а све извесније“ - Да ли је рок од 50 дана дао страх од зиме без руског гаса?

 Државни званичници су последњим изјавама и потезима створили утисак у јавности да је државно преузимање Нафтне индустрије Србије (НИС) готово неизбежно.

Пре свега и пре свих, на последњој конференцији посвећеној НИС-у, председник Србије Александар Вучић изнео је низ примедби на рачун Руса, представљајући их у овој причи као „лоше момке“.

Вучић је изнео примедбе од тога да се Руси нису удостојили да преговарају са Србијом о продаји НИС-а, преко тога да су ту компанију 2008. године купили јефтино и уз то добили дугачак списак имовине, па до тврдњи да Србија 2016. или 2017. није могла да промени рудну ренту због руског утицаја, као и то да су откривена нафтна налазишта у Војводини готово исцрпљена.

Упркос свему томе, како је додао, Србија је више пута чинила уступке руским партнерима покушавајући да буде „добар домаћин“.

Оваквим наративом председник Србије као да настоји да јавности, а посебно свом бирачком телу које воли и подржава Русију, унапред оправда евентуално преузимање НИС-а.

На крају је поново одлучио да буде дарежљив према Русији и дао је рок руским партнерима у НИС-у од 50 дана за проналазак новог власника, иако би то довело до низа последица по српску привреду услед евентуалног престанка рада рафинерије у Панчеву.

Након тога, како је рекао, Србија ће увести „своју управу“ и понудити Русији „највишу могућу цену“, и даље избегавајући национализацију.

Енергетски стручњаци последњих дана све гласније тврде да Руси заправо не желе да продају НИС и да се у наредних 50 дана ништа неће променити.

Такође, истичу да се ни Русији ни Сједињеним Америчким Државама не жури да се ситуација разреши, те да је у журби једино Србија од које Руси могу да добију најбољу цену, која им се ни приближно не би исплатила од Мађара, Арапа или било кога другог по тржишним условима.

Тога је, чини се, свесна и Србија, па је председница Скупштине Ана Брнабић најавила да ће владајућа партија поднети амандман на Предлог закона о буџету за 2026. годину, којим се отвара могућност да држава преузме власништво над НИС-ом.

Саговорници Данаса, такође, сматрају да опција откупа руског пакета акција од стране државе остаје највероватнији исход.

Указују да, за разлику од Немачке и Бугарске, у Србији неће бити спроведено класично принудно државно управљање, већ да ће се држава трудити да Русији за то ипак плати.

„Откуп пакета руских акција остаје вероватнија опција“

Главни брокер у Моментум Сецуритиес Ненад Гујаничић, на питање Данаса да ли сматра да се у наредних 50 дана ништа неће променити и да ће Србија бити принуђена да преузме НИС, одговара да до сада заиста нисмо имали званичну информацију од Гаспрома да је спреман да препусти власништво, па зато вероватнија остаје опција откупа тог пакета од стране државе.

Гујаничић указује да је тешко с већим степеном извесности рећи шта ће се десити, с обзиром на приличан мањак поузданих и јавно доступних информација.

Примећује да је очигледно присутно велико неповерење између два највећа акционара НИС-а, те да се с пуним правом под сумњу могу ставити и одређене информације које су упућене од појединих владиних званичника.

Упитан да ли се у јавности стиче утисак да и српска страна сматра како Руси у наредних 50 дана неће учинити ништа, те да се због тога кроз измене закона у парламенту припрема за преузимање, Гујаничић указује да су ове регулаторне промене корак ка „другом сценарију“, а који не претпоставља добровољну продају акција руске стране.

„Званична изјава министарке (рударства и енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић) да су Руси спремни да продају удео у НИС-у, засад је била једини део ове сложене слагалице који је могао наговестити решење. Међутим, овај потоњи расплет доводи у сумњу истинитост те информације па су ове регулаторне припреме корак ка другом сценарију који не претпоставља добровољну продају акција руске стране“, сматра он.

Међутим, наш саговорник је уверен да у случају НИС-а неће бити спроведена национализација, већ откуп руског дела власништва по процењеној цени, која ће бити исплаћена на привремени рачун Гаспрома, исти онај на који му је ове године исплаћена дивиденда НИС-а.

На питање зашто, уколико је преузимање НИС-а неизбежно, Србија то није учинила одмах, већ планира за 50 дана, Гујаничић одговара да одлагање решења и чекање представља устаљени образац понашања актуелне извршне власти.

„Верујем да је главни мотив за то страх од последица које би могли да сносе доносиоци таквих одлука. Из искуства из прошлости видели смо да су сва каснија решења проблема била много скупља по нас него иницијално суочавање с њима и брзо решавање“, поручује наш саговорник.

Што се тиче лиценце за рад коју амерички ОФАЦ треба да одобри НИС-у, Гујаничић сматра да смо после последњих потеза наше извршне власти ближи позитивној одлуци.

Рок од 50 дана можда лежи у гасу, Вучићевом „трећем могућем проблему“?

Поставља се питање зашто, ако је преузимање неизбежно решење, Србија то не спроведе одмах, а не за 50 дана, један од могућих одговора можда лежи у руском гасу.

Србија још није добила дугорочни уговор о испоруци руског гаса, а енергетски стручњаци више пута су у јавности напоменули да Руси чекају како ће се Србија понашати у случају НИС-а и да би заустављањем гаса могли да је казне за евентуално принудно преузимање.

Истек рока од 50 дана пада средином јануара, односно на средину грејне сезоне.

У случају одлуке руске стране да обустави испоруке гаса уколико Србија принудно преузме НИС, Србија би имала више могућности од 15. јануара да презими остатак зиме захваљујући залихама у Банатском двору и у Мађарској, као и количинама гаса из Азербејџана, него да је то учињено сада или нешто раније.

Резерве гаса, како су раније саопштавали државни званичници, обично су довољне за око два месеца, али гас из Азербејџана добра подршка је подршка да радијатори остану топли до краја остатка зиме.

Председник Вучић и сам је рекао на последњој конференцији да несрећа никад не долази сама, већ увек барем у три дела.

Србија две већ има, НИС и секундарне санкције Народној банци Србије (НБС), па се и сам питао да ли би гас могао бити трећа.

„Није само страх од гасног аранжмана, већ и политичке реакције“

Владан Павловић из Ипопема Сецуритиес, на питање Данаса да ли је можда страх од раскидања гасног аранжмана једина препрека принудног преузимања НИС-а, одговара да није у питању само страх од гасног аранжмана, већ и од политичке реакције и тога како ће реаговати Москва.

„А дијапазон је у том случају широк, од помирљивог става, преко медијског удара, до неких непријатнијих потеза“, указује Павловић.

Додаје да принудно преузимање свакако није добар потез, али је изнуђен, јер смо дошли у ситуацију у којој заправо и немамо добар потез.

„Имамо довољно залиха и деривата из увоза, па можемо да приуштимо тих 50 дана без поремећаја, али даље од тога не“, каже Павловић.

Међутим, наш саговорник подсећа да постоји вероватноћа да ипак стигне америчка лиценца за рад НИС-а.

„Тако да, упркос најавама апокалиптичних сценарија, може да се деси да се заправо ништа не догоди. ЈАНАФ се огласио и саопштио да очекује добијање лиценце на основу комуникације са својим тимом адвоката, који, такође, сарађује са НИС-овим тимом“, истиче Павловић.

Када је реч о подношењу амандмана, Павловић додаје да се стиче утисак да ни српска страна више није сигурна да ће доћи до продаје и да се доношењем нових амандмана ипак припрема за најгори сценарио.

„Реч ће бити о принудној или стечајној управи. Ако се не добије лиценца, НИС ће свакако ући у стечај наредних дана, с обзиром на то да ће банке одмах блокирати рачуне у складу са најавом НБС“, закључује Павловић.

(Данас)