Цвијетин Миливојевић: Ако би дошло до ванредних парламентарних избора без поправљања изборних услова, они би били завршени већ око поднева, зауставили би их незадовољни грађани, опозиција и студенти

 Ако би дошло до ванредних парламентарних избора без поправљања изборних услова, они би били завршени истог дана већ око поднева, јер би их зауставили незадовољни грађани, опозиција и студенти, изјавио је у интервјуу ФоНету политиколог Цвијетин Миливојевић.

С друге стране, он је у серијалу Квака 23 оценио да власт у нормалним изборним условима данас не би победила и нагласио да би Александра Вучића нека реприза 15.марта сигурно натерала да омогући такве услове за одржавање избора.

Миливојевић је у разговору са Зораном Секулићем рекао и да очекује неку врсту спољних притисака из оних центара моћи којих се Вучић плаши.

Како је објаснио, када би из Брисела стигла порука да власт мора да распише нормалне демократске изборе ако уопште жели да остане у игри за евентуално чланство у Европској унији ЕУ), онда би тај захтев био веома добро разумљив и прихватљив и онима који немају симпатије за Унију.

Тој врсти политичара, попут Вучића, прија притисак. Изгледа да му више прија спољни притисак, што мене као грађанина Србије доводи у ситуацију да ме је срамота институције председника Републике, рекао је Миливојевић.

Он функционише на спољне притиске, а имун је на захтеве грађана његове земље, протумачио је Миливојевић и оценио да је на делу „гола импровизација једног аутократе“.

Указао је и на замену теза да Вучић одлучује о изборима, подсећајући да се до избора долази или оставком владе или када влада пошаље образложен захтев председнику Републике, на основу којег он расписује изборе.

Нема ту хоћу-нећу, него мора их распише ако добије такав захтев. Уколико оваква енергија буде очувана, она не може бити игнорисана, нити „ненадлежна предметна институција“ може да каже „ ја сад у инат вама нећу да распишем изборе“. Неће њега нико да пита, сматра Миливојевић.

Упитан када би избори могли да буду одржани, он је одговорио да му 29.јун делује можда превише оптимистички, али да јесен није немогућа.

Миливојевић за студентски захтев о одржавању ванредних парламентарних избора каже да „није лош, али да мора да буде степенаст“, уверен да тај захтев још није дефинитивно уобличен.

Према његовом објашњењу, можда је требало у пакету или можда и пре тога ићи са новим захтевом који је могао бити грађански да се обезбеде нормални услови да бисмо имали нормалне изборе.

Упитан да ли захтев студената види као историјски шансу или историјски ризик, он је узвратио да се може рећи и једно и друго, али је истакао да студенти у блокади и побуњени грађани представљају у овом тренутку представљају најјачу политичку енергију у Србији.

Насупрот томе, опозиција се помало осећа као тринаесто прасе, пошто су студенти изашли са причом о евентуалној листи коју би они подржали, приметио је Миливојевић.

Он је рекао да је можда прво могло да се иде и на форму прелазне владе, којој би једини задатак био да обезбеди нормалне изборне услове и да то буде универзитетско-студентска влада.

Можда је то било то решење које би било и компромисно, а врло вероватно и ефикасно. Ништа мање ефикасно него овај захтев за ванредне парламентарне изборе, сматра Миливојевић.

Према његовом мишљењу, „у овом тренутку, међутим, опозиција треба да помогне студентским захтевима тако што ће рећи „и ми смо за ванредне парламентарне изборе, али хајде да видимо како до дођемо до нормалнијих изборних услова“.

Миливојевић мисли да би се могли договорити, уколико би рекли „да, ми хоћемо да идемо на изборе, али на изборе који ће донети само привремену владу чија ће обавеза, на пример, бити да иде на нормалне изборе за годину дана, пошто овај коруптивни систем покуша да растури“.

Како је прецизирао, то би отприлике била нека варијанта која би задовољила опозицију, која би онда можда рекла: „Добро, ми дајемо подршку тој вашој листи, ако је реч о привременој влади која ће бити резултат тих избора“.

Упитан о реакцијама власти на захтев студената да се распишу ванредни парламентарни избори, Миливојевић је приметио да се власт радује, јер сада може да каже како је још од почетка протеста говорила да је главни студентски циљ био да сруше Вучића.

Како је образлођио, власт се радује и због тога што излазак студентске листе на изборе тумачи да је та листа, не само политички противник власти, већ и опозиције.

Упркос томе, Миливојевић саветује Вучићу да му је једина шанса да се повуче у свој уставни оквир, побегне из функције свевладара и човека који одлучује о томе да ли је било реконструкције надстрешнице или није.

Који саопштава грађанима Србије и све нас лаже изјавом да надстрешница није реконструисана, да би већ прве вечери после трагедије усмеравао ток истраге и окривио најпре пројектанте, а онда инжењере, само да би побегао од онога што је проблем, илустровао је Миливојевић.

Надстрешница симптом и симбол коруптивне пираниде

Према његовој оцени, надстрешница је симптом и симбол једне коруптивне пирамиде и никакве промене овде неће бити док се не начну њени темељи.

Системска промена значи да се на случају надстрешнице у Новом Саду ломи и руши овај тип владавине који се зове аутократија са примесама плутархије, нагласио је Миливојевић.

Како је прецизирао, ово је дефинитивно плутархија, у којој имате људе који нису ушли богати у политику као Маск или Трамп, већ пре 13 година није имао пас за шта да их уједе, а сада су овде најбогатији и зато своју судбину „фаталистички везују за опстанак несмењивог Вучића“.

Указујући на Вучићеву „спрдњу“ са Уставом и законима, Миливојевић је оценио да се 25.новембра у Скупштини Србије догодио државни удар, када је Ана Брнабић, преузимајући прерогативе парламента, испословала усвајање буџета.

Упитан да ли је Србија на раскрисници, он је одговорио да још није пала одлука којим ће путем земља да крене, указујући „да смо ми у ћорсокаку“.

Позивајући се на случај Вучићевог „ничим изазваног“ лета на Флориду, Миливојевић је констатовао да наша спољна политика нема ни стратегију, ни визију, „она не види ни до сутра, то је чиста импровизација“.

Нажалост, ево до јуче, пре свега Немци и Французи, промовисали су политику стабилократију. Да ли тај термин постоји било где другде? Када прочитате књигу „Спин диктатуре“, видећете да ЕУ нигде није помагала стабилократију, осим у Србији, закључио је Миливојевић.

(Фонет)