Братислав Марковић: Нема дилеме, Новак је претерао

Тек сам синоћ након скоро двадесет година навијања за Новака Ђоковића схватио у каквој сам заблуди и колико грехова на души носи Новак.

Очи ми је отворио један део твитер заједнице, али и солидан број корисника осталих друштвених мрежа.

Новак је крив, пресуда је на друштвеним мрежама донета, а кривци су и сви они који су се јуче усудили да се радују златној медаљи Србије у тенису.

Кривица се састоји из више тачака, те је потребно кренути редом.

Нема дилеме Новак је претерао. Обрнуо је игрицу, што бисмо рекли ми млади. А то није фер.

Треба ваљда да побеђује и неко други, а не само он. Примио се ко баба на пензију.

Е сад, лако је нама да се оправдамо за све његове победе на осталим турнирима где наступа као појединац, али он је јуче играо и победио за Србију.

А онда кука како су нас бомбардовали. Није у реду што стално спомиње то бомбардовање, ваљда је ред да се по принципу „Ђура ће ти опростити што те је тукао“, људима извини што су морали да организују бомбардовање, да се троше и ангажују. Затим узме и победи тенисере свих светских сила.

Чекај, јел он хоће да нам направи ново бомбардовање?

Посебну неправду чини што се обрушио баш на Шпанце. Прво је победио Надала, а то уопште није пристојно, јер је Надал старији човек, а сваки пристојан човек морао би да поштује старије. Еее, а тек у финалу забрља. Игра са дететом и победи га.

А онда се правда, каже да је то дете тренутно најбољи тенисер на свету.

Па тим горе, много је ружно да детету кажеш да је најбоље, а онда га победиш. То може да остави последице на раст и развој детета.

Осим тога, том детету је остало да игра на две највише три олимпијаде.

А Нолету вероватно пет или шест, што је онда толико навалио да победи?

Даље, апсолутно је неопростиво да му у ложи седи ташта. Добро, ту сам покушао да га оправдам, јер реално који зет сме ташти нешто да забрани, али ако је већ био толико безобразан да игра финале ОИ, морао је да скупи храброст и ташти забрани присуство на трибинама.

Неее, види, она не само да је била присутна него из свег срца навијала за Новака, машући српском заставом, не размишљајући да оваквим поступцима може да повреди осећања ташти других народа.

А посебно је повредила осећања осталих ташти на земаљској кугли, које не да не навијају за своје зетове, него логично не могу очима да их виде.

Овде очекујем озбиљан проблем са светским удружењем ташти, које ће се свакако огласити везано за овај недопустив скандал и једну неприродну појаву.

Посебна замерка Новаку је на његов музички укус. Мало му је било што је био безобразан и намерно победио, него се радовао уз „Весели се српски роде“, а то многи твитераши, као и квазиинтелектуалци нису желели да чују.

Остали народи имају право да истичу свој национални идентитет, не и ми. А тек побогу „Коси тата, косим ја“.

Ово је песма која доказује да је породица Ђоковић против техничко-технолошког напретка, јер су против моторних и електричних косачица. Истина, кошење подсећа на форхенд и бехинд, али није ли то знак да они овом песмом само додатно желе да иритирају светску јавност?

Наравно, као и сваки одговоран човек, не остајем само на идентификацији проблема, већ покушавам да их решим. Ево решења, рекао би Радован.

Дакле, пошто је Новак најавио играње у Лос Анђелесу, мој предлог је да га позајмимо неком другом народу. Поштено, за нас је већ све освојио.

Прво сам мислио да то буду Ескими, јер ми је то деловало некако неутрално, али сам сазнао да је реч „еским“ индијанског порекла и она дословно значи „онај који једе сирово месо“.

Како Новак не једе не само сирово, него никакво месо, ова идеја отпада.

Осим тога, ако му падне на памет да кад освоји злато пева исту песму „Весели се ескимски роде“, некако ми рогобатно делује.

Нема друге, морамо да се помиримо са Шпанцима, који нису признали Косово и да им позајмимо Новака.

На наредним олимпијским играма Ноле ће освојити две златне медаље за Шпанију, у синглу и у дублу са Алкаразом, који ће до тада да порасте.

Надал ће се као његов сународник обрадовати, а лепо је обрадовати старије људе.

Врло је лако у таквој ситуацији решити и музику након победе. Ноле ће се са Алкаразом веселити уз песме Пласида Доминга, што ће задовољити Шпанце, део српске твитерашко-квазиинтелектуалне заједнице, али и недаваче Косова. Једним ударцем три муве.

Морам нешто и да похвалим. Из музичког програма на прослави Новакове златне медаље коју је безобразно, намерно и безобзирно освојио, искључен је Митар Мирић и песма „Не може нам нико ништа“.

Ово је песма која је већ изазвала дипломатски скандал, јер је на некој свадби у Бегаљици Тарми Рићми отпевао, а ко за баксуз био је присутан Чак Норис, гост са младине стране.

Чак Норис је ову песму схватио као провокацију, па је хтео да нешто разјасни са Тармијем, али је инцидент спречио један мој познаник, који је Чак Норису објаснио да овај нема ништа против њега, те да је у култном филму „На змајевом путу“ Митар Мирић навијао за Чак Нориса и био јако тужан што је Брус Ли однео ничим заслужену победу.

Хоћу да кажем, није све тако црно. Има наде за нас, само Новака треба ставити под контролу, претерао је, будимо реални. Ето и то сам вам решио.

*Аутор је адвокат из Београда

(Данас)