Бранко Ружић на питање Н1 "о Ани Брнабић која за активисте који протестују против литијума каже – позивају на грађански рат, Шолак је криминалац": Та прича Ђилас, Шолак, шта оно причају – Ђилас 619 милиона. Па нека га ухапсе

"Српска напредна странка (СНС) није 'појела' Социјалистичку партију Србије (СПС). Да ли доносимо одлуке унисоно, углавном да. Некад је боље играти унисоно, али да претходно добро промислите о тој идеји", каже за Н1 потпредседник Главног одбора СПС и народни посланик Бранко Ружић.

Гостовање неког из владајуће коалиције на медијима Јунајтед групе је врло ретко, па је и гостовање Бранка Ружића више „инцидент“ него појава. На питање да ли је његова одлука да дође у „Иза вести“ лична или политичка, да се искорачи ка медијима које Вучић не контролише, каже – зависи како се погледа.

„Ако је долазак било ког политичара на било који медиј политичка одлука, онда Србија није далеко догурала. Ово јесте лична одлука, а имајући у виду да се бавим политиком, може да се каже и да је политичка одлука“, казао је Ружић.

А о томе докле је Србија догурала, ако је политичарима у власти забрањено на гостују на Н1, Ружић каже:

„Ја не бих рекао да је тако. Ја сам увек залагао да не будемо у рововима, та једносмерна улица је грешка, јер кад то не би био случај, објективније би се информисала јавност… Не волим никаква екстремна карактерисања, могу да замарим медијима попут вашег, да сте и ви једним делом постали једносмерно оријентисани“.

Н1: Нико неће да дође, јер је донета таква политичка одлука. Ивицу Дачића смо звали у септембру два пута, Славицу Ђукић Дејановић такође.

„Ја сам био четири пута министар. Кад год сам био министар, увек сам прихватао ваше позиве. Да ли неко има политичке одлуке… Знате, имате онај манир, а ја нисам склон да га прихватим – што се кичма више сагиње, то вам је задњица на вишем положају. Тај манир у Србији више није потребан, понекад је потребно имати и кичму“, изјавио је Ружић.

На подсећање да му је после гостовања у децембру прошле године на ТВ Нова, тада премијерка Ана Брнабић замерила и спочитала што је био на „тајкунском медију“, Ружић каже да је критика била упућена раније, због изјаве у Врању.

Ружић је тада, коментаришући случај Ђорђа Микетића који је изазвао буру у јавности, рекао да приватност појединца не би смела да буде део политичке кампање, јер је „приватност приватност“.

А његова је жеља, додаје, да иде на све медије.

„То је моја жеља, имам ли право на то“, упитао је.

„То што не иду сви у све медије, то је питање за њих. А ја мислим да је Србија на добром путу, економија је јача него што је била, имамо 133 милијарде прихода из БДП-а, што је 52 посто. Ако је то тако, значи да се нешто у привреди догађа“, навео је.

Н1: Како је онда нормална земља ако за активисте који протестују против литијума Ана Брнабић каже – позивају на грађански рат, да је Шолак криминалац…

„Та прича Ђилас, Шолак, шта оно причају – Ђилас 619 милиона… Па нека га ухапсе. СПС ове године обележава 34 године постојања. Једина смо традиционална партија која и даље опстаје и утиче на неке важне процесе и Србија је нама на првом месту. Увек смо били део система и увек смо позивани на тим вододелницама да помогнемо“, рекао је Ружић.

Како је рекао, увек је „боље бити део система, али не било ког система, морате да правите отклон од грешака“.

Ружић даље тврди и да као високи функционер СПС-а има пуну слободу да каже шта мисли о ситуацији у земљи. „Ја мислим да имам“, тврди.

А на питање о томе шта мисли о Александру Вучићу, каже:

„Мислим да је то један успостављени систем са јасном субординацијом који функционише на начин да даје резултате, производи позитивне ефекте, наравно да имам одређених незадовољстава. Знате ко опредељује систем, па – грађани на изборима“.

На подсећање да су док су били у коалицији са ДС-ом, посланици СПС гласали, рецимо, против Закона о информисању, а да, откад су са СНС, никада нису гласали другачије од те партије, Ружић се брани да „зависи која одлука је у питању“.

„Мој лични став о литијуму је да сматрам да је погубно политиканство које долази с било које стране. Када говоримо о потенцијалној развојној шанси, прво се мора водити рачуна о здрављу, еколошким стандардима, мора се водити рачуна шта је општи интерес, да ли пратимо технолошки напредак. Ако можемо да испунимо све услове еколошке заштите, треба сагледати могућност остварења неког пилот пројекта“, нагласио је.

(Н1)