Branko Čečen: Uputstvo za upotrebu snimaka Miloša Medenice

Korisnici društvenih mreža svaki put kada naiđu na nešto senzacionalno, kao što su videi Miloša Medenice, treba da pitaju: „Da li je odgovorno objaviti nešto ovako važno bez dokaza?“ A posle toga i: „Da li bih ja ovom čoveku dao svoj auto da ode da kupi nešto?“ I sve će biti mnogo lakše, piše novinar Branko Čečen za Cenzolovku.

Čečen se u autorskom tekstu za sajt Cenzolovka osvrnuo na fenomen Miloša Medenice, begunca od zakona koji je u Crnoj Gori osuđen na 10 godina zatvora zbog stvaranja kriminalne organizacije, krijumčarenja, protivpravnog uticaja i sprečavanje dokazivanja.

"Osuđeni očajnik vesele naravi priča nešto u telefon. Ne priča o fudbalu ili svojoj zlehudoj sudbi, nego je obavestio javnost o ubistvu sa kojim je, preterano blisko, povezan treći policajac Srbije", opisuje Čečen snimak Miloša Medenice sa društvenih mreža koji ga je, može se reći, na neki način učinuo influenserom.

"Policajac bude promptno uhapšen i počinje sada već banalno batrganje administrativne jedinice za prikrivanje zločina i proizvoljno tumačenje zakona (tužilaštvo) sa jedne, i paravojne formacije za uklanjanje dokaza, nepostupanje i privatno obezbeđenje (policija) sa druge strane", nastavlja Čečen podsećajući na slučaj Veselina Milića i ubistvo Aleksandra Nešovića Baje u restoranu "27" na Senjaku.

Za pametnu analizu odnosa javnosti prema svemu ovome, Čečen savetuje čitanje 1852. broja nedeljnika Vreme od 2. jula u kojem je, kako ističe, novinarka Jovana Gligorijević taj deo posla obavila temeljno, jasno i znalački, a za neverovatan broj novih otkrića o samom slučaju, autor teksta preporučuje portal nedeljnika Radar.

Čečen se, međutim, dalje pita šta građani Srbije da rade sa video-serijalom Miloša Medenice na platformi Telegram: "Šta da radi neko ko je tek počeo da radi kao novinarka sa ovim zapanjujućim materijalom iz nenadanog izvora?"

"Moj predlog je: pokušajte sa novinarskim standardima u radu sa „živim zvorima“ (ljudima). Može da pomogne", poručuje Čečen.

Podseća da su novinari koji se, kako navodi, bave ozbiljnijim temama "neprekidno u kotliću u kojem krčkaju informacije sa svih strana".

"Najpre od živih ljudi, zatim iz dokumenata, pa onda sa mreža, iz drugih medija, baza podataka, arhivske građe. Skoro ništa od svega toga, međutim, nije pouzdano tačno, a gotovo sve zvuči verovatno. Pa kako mi to onda rastabirimo", pita se Čečen.

Zašto je Medenica nepouzdan izvor?

Ako postoji neko na ovom svetu ko se može smatrati nepouzdanim izvorom, to je Miloš Medenica, piše Čečen i za to ističe sledeće razloge:

• Miloš Medenica je osuđeni kriminalac, kojem je u zločinu direktno iz Vrhovnog suda Crne Gore pomagala majka, inače predsednica pomenute demokratske institucije. Tako kažu pravosnažne presude. Ako nije imao problem sa švercom cigareta i trgovinom narkoticima, zašto bi oklevao sa laganjem?

• Miloš Medenica ima previše informacija za nekoga ko ne sme da izađe na ulicu. Bilo koju ulicu, bilo gde na svetu. Odveć informacija i za nekoga ko ne može tek tako da koristi ni telefon i internet. Odakle mu to?

• Milošu Medenici je potrebna poprilična logistika da ostane skriven. Šta jede? Gde se krije? Ko ga skriva (što je takođe krivično delo)? Kome je to što je Medenica postao toliko važno da toliko rizikuje? Ili su to možda ljudi koji su zaštićeni od zakona? Ili ih traže zbog mnogo težih krivičnih dela? U svakom slučaju, Medenica je čovek čija sudbina zavisi od nečijih interesa. Ne od njegovih sopstvenih. I u interesu tih ljudi mora i da postupa, lagao ili ne.

• Kako Medenica uspeva da objavi svoje video-uratke a da mu se ne uđe u trag digitalnom forenzikom, čime se u svakom sekundu, od njegovog prvog videa, bave ljudi koji imaju baš mnogo novca da plate još neke ljude koji su u tome stručni? Neko zna kako da koristi telefone i kompjutere i ne otkrije gde je Miloš, a to svakako nije standardna varijanta kriminalca, a ni policajca. Naravno, mogao bi to i sam Miloš, ako ume, ali ponovo – gde to radi, kojim telefonima i kompjuterima, od čega živi, odakle mu informacije? U svakoj od varijanti uspešnog digitalnog skrivanja, potrebno je poprilično znanja, logistike, opreme i hrabrosti (ili nekažnjivosti, kako god).

• Miloš Medenica je osuđen na deset godina zatvora, ali je odlučio da se, umesto da to odsluži, zameri veoma opasnim ljudima kojima bi moglo pasti na pamet i da ga uklone. Zašto? Da li se oslanja na zaštitu ljudi sa kojima sve ovo radi, ili se odlučio na obračun iz iracionalnih pobuda? Da li je uopšte slobodan da radi šta hoće? Sve jedno je – ili zavisi od tuđih interesa, ili je iracionalan. Svakako – nije neko koga želite da vas obrazuje i informiše.

• U jednom od novijih videa, Medeni se obrušio na crnogorsku novinarku optuživši je (i vređajući) da sarađuje sa jednim od dva zaraćena kriminalna klana u Crnoj Gori, kritikujući, čak s izvesnim emocijama, i taj klan. Ovaj drugi nije pominjao u negativnom svetlu. Naravno da oba klana imaju političke veze, to je u definiciji organizovanog kriminala i Medenica i o tome govori. Ali samo o jednoj strani negativno. Kako to? Da li ima dobrih organizovanih kriminalnih klanova? Plemenitih? Makar korisnih?

Šta treba raditi sa onim što Medenica izgovara?

Čečen, ipak, dodaje da to ne znači da Miloša Medenicu treba potpuno ignorisati i pustiti da bude zvezda Telegrama u medijskoj tišini, ističući da informacije koje iznosi, bar one koje nisu jasno netačne, novinari prvo proveravaju – stavljaju ih u kontekst sa dokazanim činjenicama, hronologijom događaja i drugim okolnostima.

"Ono što prođe proveru poređaju po važnosti i procenjuju, počevši od najvažnijih, da li su uopšte dokazive, šta bi bio dokaz i da li se do njega može doći. Taj dokaz bi morao da bude na kraju u posedu novinara, pošto svoj rad treba da budu u stanju da odbrane prvo pred građanima, a zatim možda i na sudu", navodi Čečen.

Ceo tekst Branka Čečena možete pročitati na sajtu Cenzolovka.

(N1, Cenzolovka)