Бранко Чечен: Литијум би могао да буде окидач за промене, али оно што мора да се деси је да већина грађана Србије дође у ситуацију да буквално не може више да живи

Директна веза између наше и Трампове пропагандне машинерије је популизам који се изузетно добро осећа у теоријама завере неутемељеним у стварности, изјавио је у интервјуу ФоНету новинар Бранко Чечен и оценио да случај литијум може да буде окидач за промене и да је власт на врху "непријатне пирамиде", јер се налази на "коњу који је много диваљ".

Он је у серијалу Квака 23 скренуо пажњу на апсурдну ситуацију у којој неко Трампу „удари шамар, а онда се овде таблоиди баце на под, држећи се за образе, и почну да скарличу над судбином некога ко са тим апсолутно никакве везе нема, а то је председник Вучић“.

То је апсурдно, али је у исто време логичан наставак све „луђих и луђих наратива“ унутар пропаганде Вучића и његовог режима“, рекао је Чечен у разговору са Зораном Секулићем.

Како је илустровао, једна изузетно агресивна власт, која је прекршила готово сва људска и грађанска права и која је извор агресије, одвојена од реалности, јер реалношћу не сме да се бави, „оптужује шаку јада преосталих независних медија и новинара за потенцијалне атентате“.

„Они изводе свој пропагандни шоу који је нека врста паралелне реалности, али су они врло реални људи који знају шта раде и знају зашто то раде, а цела ствар је у черупању ове земље“, указао је Чечен.

Према мишљењу Чечена, реч је о лудачком богаћењу кругова око њих и успостављању страховите моћи због тога што су сви који имају неку финансијску пословну или политичку моћ директно интересно везани за њих и зависе једни од других, и власт од њих и они од власти.

То наравно води до ужасног раслојавања, оценио је он и упозорио да је свако раслојавање праћено изузетним порастом насиља.

Та пропагандна балончина лажи и измишљених ситуација има за циљ да отклони пажњу јавности од силне крађе и ужаса који се код нас догађају, али има последице у свакодневном животу свих нас, сматра Чечен.

Упитан да ли кампање против неистомишљеника и медија које власт не контролише, по закону великих бројева, могу бити опасне по живот, он је одговорио да апсолутно могу и подсетио да се то већ догодило више пута.

Мислим да смо, као друштво, одустали од својих људских и грађанских права која се крше у све већој мери и да то сваки пут води у нормализацију новог, вишег степена кршења тих права, нагласио је Чечен.

Чечен подсећа да су деведесетих година у већем делу периода владавине Слободана Милошевића независни новинари могли да рачунају барем на подршку развијених демократија, али да данас то није тако.

Данас развијене демократије желе литијум и уопште их не занима шта ће да се догоди са новинарима, рекао је он и приметио да власт добија разне дилове и да се осећа слободно и заштићено од притиска Запада да нешто учини у погледу наших права и слобода.

Новинари не могу да се заштите од апарата са 45.000 полицајаца, власти који има запањујуће много новца, која има и црни новац извучен из легалних токова земље, нити од директне везе власти са организованим криминалом, предочио је Чечен.

Упитан о томе да је литијум у Србији за Запад нагло постао прворазредно питање, важније и од Косова, он је одговорио да је то питање све време важније од самог Косова.

Све док балансира, Вучић може да рачуна на договоре унутар којих ће му бити допуштено да нам ради то што нам ради и да ради све горе и горе ствари, ако од тога зависе витални интереси неке западне демократије, уверен је Чечен.

„То важи и за Косово, у којем више не знам шта је још остало да се да, јер је наша држава, једно по једно, дала све, зарад разних договора и могућности да надаље злоупотребљава и исцрпљује ову земљу и цеди је, а то се огађа и са литијумом“, нагласио је Чечен.

Упитан да ли власт на тај начин земљу претвара у супермаркет, он је узвратио да је овде све на продају, али и да власт, чак и да жели да престане са таквим понашањем, то више не може.

Мислим да власт више не може да се супротстави снажним интересима великих компанија и страних сила, али ни том градитељском полету и изградњи у којима се пере украдени и отети новац, али да може се њима заједно са њима да живи, рекао је Чечен.

Како је указао, то је сада ситуација у којој они стоје на врху једне врло непријатне пирамиде, да је то много диваљ коњ на којем су они, да је и њима јасно да то може да оде у било којем правцу, јер ништа није вечно и да је то сада мало више питање страха“.

Није, међутим, да је тај страх оправдан, пошто се Чечену чини да су у друштву потпуно демонтирани сви механизми који би против тога нешто могли да учине, осим насилних револуција, које никада нису добре и увек су лоше и по револуционаре и по оне против којих су револуционари.

Он мисли да је димна завеса постала стратешка и оперативна суштина односа власти према јавности, што је показао и случај када је метак човека који је покушао да убије Трампа на сулуд начин постао за Ану Брнабић и Милоша Вучевића главни наратив потпуно невезан за реалност у Србији.

Упитан како у том контексту, али и контексту приче о литијуму, види понашање опозиције, Чечен је рекао да је престао да покушава да разуме односе у опозицији, јер је то једна какофонија која је увек иста.

На једној страни имамо међусобне обрачуне и чување малих територија, а на другој политике које се разликују и имају смисла за различите странке, али су увек оријентисане на њихове интересе, описао је он и нагласио да би опозиција требало да се прибере.

С обзиром на то да је заштита животне околине важна људима свих политичких уверења, да је прерасла у аутентичан бунт и да заиста мотивише људе, Чечен је уочио да сви у опозицији према ископавању литијума суштински имају исти став да то не треба да се ради, али да их начини супротстављања доводе у сукобе, размимоилажења и распарчавања.

Према његовом виђењу, нисмо имали историјски прилику да постанемо грађани, него смо све време или поданици или пасивни посматрачи, што је сада дошло да „уједе за задњице“ све који желе демократију и заштиту људских и грађанских права.

„Мислим да свако ко је пропустио прилику да се бави тиме и свако ко је био на власти, а није учинио нешто да се то деси, прво није био искрено оријентисан према демократији и владавини права, а друго, свима нам дође“, поручио је Чечен.

Док не дођемо до људи широм Србије, немамо ни права да очекујемо од њих да разумеју шта се овде догађа, нагласио је он, али је у исто време оценио да је Вучић врло сурово растурио и демонтирао опозицију, што је страшно велики проблем.

Данас је потребна храброст бити у опозицији, сматра Чечен, који мисли да „врло често критикујемо опозицију без размишљања о томе у којој је опозиција ситуацији“.

Упитан шта би требало да се догоди да би у Србији промена била могућа и да ли би случај литијум могао да буде окидач, он је одговорио да случај литијум може да буде окидач, али да, нажалост, оно што мора да се деси је да апсолутно већина грађана Србије дође у ситуацију да буквално не може више да живи.

На подршку Запада више не можемо да рачунамо, омладину баш брига очигледно, тако да мислим да ће на крају да се понови иста ситуација која се понављала кроз читаву историју Србије, предвидео је он и оценио да „овде долази до радикалних промена само када више стварно нема шта да се једе“.

Како је рекао, „ми смо још далеко од тога, надам се да то није једини начин и надам се да то неће да се деси овој земљи и овим грађанима која год да су њихова политичка и друга уверења“.

После овога што се нама догађа биће веома тешко градити ово друштво и зато се постављају два питања: једно је ко ће то да ради, и друго за кога ће то да ради, ако сви одлазе из ове земље, закључио је Чечен.

(Фонет)