Branislav Gulan: Poljoprivreda dovedena do kolapsa - imamo najmanje goveda u poslednjih 100 godina. Srbija je izgubila poljoprivredni suverenitet

Agroanalitičar Branislav Gulan, govoreći o protestima poljoprivrednika i neuspelim pregovorima sa ministrom Draganom Glamočićem, kaže za N1 da je poljoprivreda dovedena do kolapsa, da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet na mleku i mesu i da je trenutna situacija posledica loše agrarne strategije koja je bila na snazi od 2014. do 2024. godine.

Prema njegovim rečima, od 4.720 sela u Srbiji, u 600 njih nema nijedne krave, kao i da imamo ukupno 698.870 goveda, što je najmanje u poslednjih 100 godina.

Ističe da je ulica mesto gde samo može da se čuje glas poljoprivrednika, ali ona neće rešiti problem.

"Ovo što se sad radi može da bude samo gašenje požara, nema sistemskih rešenja poslednjih pet decenija", ocenjuje.

Takođe, dodaje da Srbija godišnje proizvodi milijardu i 340 miliona litara mleka.

"Mi proizvodimo 60 hiljada tona sireva. Od toga izvozimo jeftino 15.500 tona sireva, a skupo uvozimo 12.500 tona sireva. U strukturi mleka, to je 97,7 odsto. Nešto više od 800 miliona litara mleka je u redovnim tokovima, a 600 miliona litara je u crnoj emisiji", navodi on.

Kaže i da je agrarni budžet ove godine 147,5 milijardi dinara, što je rekordni budžet, ali ukazuje, da bi on bio dobar kada bi poljoprivreda bila zdrava i kada bi se raspodelio stvarnim proizvođačima.

"Međutim, ja nisam siguran gde će te pare otići. A evo vam i dokaz zašto nisam siguran. U 2016. godini stočarima je upućeno 28 milijardi dinara da bi obnovili stočni fond i da bi imali više krava, da bi imali manje problema. Godine 2018. je još tu dodato 26 milijardi dinara za selo. To je 54 milijarde uplaćeno njima. To je kad se pretvori u evre 460 miliona evra. Tad je agrarni budžet bio 400 miliona evra. Državni revizor je to kontrolisao. I utvrđeno je da se ne zna gde su pare otišle, da nije poboljšan uvoz, izvoz, kvalitet, veći broj grla, ništa, nije poboljšano, a nema para", poručio je Gulan.

Ocenjuje da su te pare stigle do stočara, oni danas ne bi bili na ulicama, već u svojim stajama i na njivama.

Smatra da sve dok poljoprivreda ne postane strateška grana, problem neće biti rešen.

Na pitanje zašto je prethodna agrarna strategija, koju je pisalo 240 autora, bila loša, kaže da su oni tada obećali da će se poljoprivreda na godišnjem nivou razvijati 9,1 odsto, a 6,1 odsto u lošim godinama.

"Upozoravao sam na nelogičnost te strategije, na njene loše strane", navodi i dodaje da su i drugi ukazivali da je strategija urađena netačno, sa netačnim podacima i da će to biti loše za državu.

"Rast poljoprivrede za 10 godina bio je samo jedan odsto, godišnje 0,17 odsto... Rezultat te strategije je da je Srbija izgubila prehrambenu suverenost, pre svega u svinjskom mesu i mleku", naglašava.

Navodi i da je prošle godine Srbija potrošila milijardu evra na uvoz mesa i mleka, a godinu ranije 650 miliona evra.

Kaže i da smo 1991. godine iz Jugoslavije izvozili 54.000 tona junećeg mesa, a samo iz Srbije 34.000 tona, a sada izvozimo 400 tona godišnje, što je 100 puta manje.

Dodaje i da je urađena nova strategija, koju vlada treba da usvoji, i da je ona, za razliku od prethodne, realna.

"Međutim, ostvariće se samo ako je država podrži. Ako država ne podrži, onda će sve biti kao i do sada", zaključuje.

(N1)