Бошко Ђукановић: Мој мотив за подршку протестима је исти као и грађана који шетају - стоп терору, хоћемо бољу Србију

 Број потписа испод апела подршке грађанским протестима под називом „Универзитетска подршка # један од пет милиона“ повећао се са иницијална 144 на више од 670, што је, према мишљењу саговорника Данаса, охрабрујући знак.

Др Бошко Ђукановић, професор по позиву на Катедри кардиохирургије Медицинског факултета у Београду, каже да је велики оптимиста и оцењује да поређење протеста са грудвом снега која се котрља и постаје све већа најбоље описује тренутну ситуацију. Посебну снагу, према његовом мишљењу, представља то што су грађани самоиницијативно започели протесте, док су политичке партије биле само шетачи.

– Грађани треба да узму своју судбину у своје руке, а када то раде обични људи, то треба да раде и најобразованији. Мој мотив за подршку протестима је исти као и грађана који шетају: стоп терору, хоћемо бољу Србију, хоћемо праведнију земљу, а људи који су направили ово зло су заслужили да оду. Протести су били неминовни, јер је ово заиста ужас у коме се налазимо, то је свима јасно, па чак и људима из њихове странке са којима сам некад у контакту. Ни они не могу да верују докле је ово дошло – каже Ђукановић, који је пре два дана позвао своје колеге да се огласе.

На питање како оцењује скромну подршку запослених на медицинским факултетима, одговара да је слична ситуација и на другим високошколским установама.

– Као што смо и очекивали, први су искорачили професори Филозофског и Факултета политичких наука. Зна се да су они најслободоумнији. Ми лекари смо мало другачији и ја то разумем. Упутио сам апел својим колегама да се придруже и кажу шта мисле, па и ако су за Вучића, нека то саопште – истиче Ђукановић.

Један од потписника апела подршке Миодраг Стојковић, професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, сматра да је веома важно то што мотивација за подршку и учешће у грађанским протестима није партијска идеологија већ успостављање демократског и вредносног система.

– Тренутно је схватање власти да народ треба на демократију натерати – уз уцене и страх како би се спутали сваки вид критике и другачијег мишљења. А колико је систем урушен најбоље показује и руководство САНУ које ћутањем одобрава не само наведено већ и окупацију земље лажним стручњацима и дипломама, катастрофално стање у образовању и науци, егзодус младих, а тиме и квантитативно и квалитативно одумирање земље – сматра Стојковић.

Јованка Матић, научна сарадница Института друштвених наука у Београду, протесте схвата као облик самоорганизовања грађана који се противе заробљавању државе, а све више и друштва, од стране популистичког вође

и његове партије.

– Вучић још увек успева да великом делу јавности свој режим представи као демократски и ефикасан у решавању друштвених и политичких проблема, али то је зато што режим има монопол на оцену своје успешности и што је велики број људи егзистенцијално уценио исказивањем тихе послушности или јавне подршке властима. Грађанима не преостаје ништа друго него да тај монопол разбијају својим физичким присуством, гласом и пиштаљком на улици – наводи Матић.

Према њеном мишљењу, академска подршка је важна јер исказује мишљење засновано на струци и већем знању од просечног да је режим наопак и да су активни грађани та снага која може да донесе промене.

– Није лако академским установама да искажу подршку протестима као институције, јер оне финансијски зависе од државе, то јест од власти. Није то ни толико важно, колико је значајно да то учине професори и научници као активни појединци, односно грађани са стручним знањем. Све веће подршка појединаца из академске заједнице је утолико охрабрујући знак. За мене је она најзначајнија као облик побијања предрасуде да грађани Србије немају капацитет да створе демократску заједницу – каже Матић.

Бранимир Јованчићевић, професор Хемијског факултета у Београду и бивши декан те високошколске установе, сматра да ће од управе Универзитета у Београду, а пре свега од ректорке Иванке Поповић, зависити да ли ће питање евентуалне институционалне подршке грађанским протестима бити једна од тема Сената. Упитан о могућем исходу гласања, с обзиром да је велики број декана својевремено подржао председничку кандидатуру Александра Вучића, наш саговорник каже да не може да процени однос снага, али додаје да би то била „врло, врло интересантна тема, уколико би је ректорка ставила у дневни ред“.

Он подсећа да у последњих двадесетак и више година Ректорат није био први који је реаговао на различита догађања у друштву, за разлику од неких факултета и појединачних иступа професора.

Образлажући зашто је подржао грађанске протесте, Јованчићевић истиче да се слаже са свим чињеницама изнетим у апелу и поручује да би сви универзитетски радници који деле такво уверење из моралних разлога требало да се огласе. Сматра да је важно да јавност буде упозната са мишљењем српских интелектуалаца.

– Нисам сигуран зашто је српска интелигенција у оволикој мери успавана, али мислим да њено мишљење није у сагласју са овим што ради актуелна власт – каже Јованчићевић.

Академска заједница показала интегритет

Сања Филиповић, професорка Факултета ликовних уметности у Београду, оцењује да је академска заједница својом подршком показала професионални и људски интегритет, као и способност здруженог деловања, што је охрабрење да постоји критична маса у стручној јавности која је спремна да се на легитиман начин бори за суштинску трансформацију заједнице.

– На првом месту, за успостављање независних институција, посебно универзитета, који морају остварити пуну аутономију. Тек тада можемо очекивати да ће ово друштво бити у стању да се развија у духу демократије, хуманизма и остваривања људских права на слободу говора, одлучивања и поступања, као и преузимања личне и колективне одговорности у складу са демократски успостављеним законима – сматра Филиповић.

(Данас)