Borislav Novaković: Vučić do sada u potrebu rudarenja litijuma nije uspeo da uveri čak ni sve članove SNS i one koji su glasali za njega

 Kroz sve dosadašnje bitke Vučić je izlazio sa ogrebotinama, ali po prvi put on je uzdrman, i sada praktično bira između dva poraza, čineći sve da odabere manji, rekao je narodni poslanik i potpredsednik NPS Borislav Novaković u intervjuu za Novu, odgovarajući na pitanje vezano za aktuelne proteste protiv rudarenja litijuma.

Borislav Novaković je u intervjuu govorio i o mogućnosti ujedinjenja opozicije i podeli na dva bloka, kao i o ponovnom postavljanju Milana Đurića za gradonačelnika Novog Sada.

Tim povodom, dotakao se i retorike Srpske napredne stranke.

Čini se da je energija građana ogromna kad je reč o borbi protiv iskopavanja litijuma. Kako da se ovog puta ne istroši, kao što je to bio slučaj ranije?

Prethodni protesti su kao motive imali različite političke zahteve, dok ovog puta nemamo kao motiv politiku, već je ono što pokreće ljude egzistencijalne prirode. Dakle, prva stvar je da treba primetiti da ljudi žele da ostanu i opstanu na svojim imanjima, kao i da su uvideli ne da su politički, već egzistencijalno ugroženi.

Takođe, za razliku od prethodnih protesta, ovo su protesti gneva i besa. Stav ljudi je mnogo borbeniji, odlučniji. Spremni su da brane svoju egzistenciju i živote svoje porodice, jer koliko ih nekad ne dodiruju ni medijske ili ljudske slobode ni vladavina prava, toliko ih itekako dodiruje ekonomska egzistencija njihovih porodica, i to da li će živeti u okruženju zdrave zemlje, vazduha, vode, ili neće.

Treća stvar, borba protiv rudarenja litijuma je obuhvatila doslovno sve – nevladine organizacije, stranke, i one koji su profilisani levo i desno. Imam utisak da prisustvujemo pokretu nezadovoljstva i pobune a ne naprosto protesta, jer za razliku od prethodnih koji su bili neka vrsta happeninga sa kucama, macama i šetnjama, ovog puta imamo odlučne i borbene ljude koji sa ogromnom energijom istrajavaju u tome da se ne rudari litijum.

Isto tako, nije tajna da se na protestima pojavljuju i pristalice, pa čak i članovi SNS. Dakle, ovo je tema u kojoj postoji velika podela i u članstvu, i među simpatizerima SNS i očito je da Vučić nije uverio ni članove svoje stranke, ni one koji glasaju za njega neophodnost istraživanja i rudarenja litijuma. Tako da, ovi protesti po prvi put možemo reći mogu da izneder atmosferu u kojoj Vučić ne može da odigra dobro.

Kroz sve dosadašnje bitke Vučić je izlazio sa ogrebotinama, po prvi put on je uzdrman. On praktično bira između dva poraza, čineći sve da odabere manji. Ako bude sledio dogovor sa Rio Tintom, narod mu neće oprostiti, a ako izneveri dogovor sa Rio Tintom, pokazaće veliku ljudsku nesolidnost političara koji ne drži reč, preko čega neće preći ni Rio Tinto ni evropski političari kojima je obećao kooperativnost. Kako god, u bici za litijum Vučić je poražena strana. On je litijumski gubitnik.

Pomenuli ste kako postoji raznovrsnost učesnika na protestima protiv eksploatacije litijuma. U tom smislu, tu su i članovi opozicije. Šta radi opozicija u poslednje vreme?

Mislim da je jako važno da ovaj protest zadrži političku autentičnost, a to će uspeti samo ako ga organizuju samo nevladine i ekološke organizacije, kao i ljudi koji su egzistencijalno ugroženi i koji će trpeti posledice istraživanja i rudarenja litijuma. Ona je od izuzetne važnosti, te bi u ovoj fazi robusnije i vidljivije pojavljivanje opozicije moglo samo da našteti tim protestima.

Sa druge strane, to ne znači da mi ne učestvujemo i ne dajemo svoj doprinos, ali oni koji treba da vode te proteste i koji daju odlučujuću reč jesu oni koji trpe posledice eventualnog rudarenja.

Iz tog razloga smatram da je potpuno u redu da organizatore ovih protesta i ljude čija će reč imati najveću težinu budu ekološke, nevladine organizacije i predstavnici onih gradova i opština gde će građani trpeti najveće posledice ukoliko se realizuje, a nadam se da se to nikada neće realizovati.

Kada je reč o opoziciji, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je skoro pomenuo da je saradnja unutar opozicije moguća i obavezna. Kakav je vaš komentar o toj mogućnosti?

Uvek sam sklon ukrupnjavanju i objedinjavanju opozicionih potencijala. Politički procesi u Srbiji se dinamizuju na maltene dve nedelje. Recimo, da vam je neko rekao da će 10. avgusta, na 40 stepeni u Beogradu doći preko 100.000 ljudi, ne verujem da biste mu poverovali, jer je to mesec političke neaktivnosti i svega drugoga što ne pogoduje političkom angažmanu, a avgust mesec je izrodio jednu političku energiju koju niko nije očekivao. Time hoću da kažem da je teško s uspehom predvideti u kom pravcu će ići politički procesi u Srbiji.

Ipak, izvesno je da kakav god taj tok bio, šta god bio okidač, treba ići na ukrupljavanje opozicionih potencijala. Ako je Vučić, tako snažan, našao za shodno da na poslednjim izborima treba da na jednoj listi budu i SPS i Milica Zavetnica i Srpska radikalna stranka koji do tada nisu bili deo koalicije, mi moramo da odgovorimo isto.

To, naravno, ne mora značiti nužno jednu kolonu. Mislim da je logično da se približavaju dve kolone – jedna proevropska, a druga koja bi bila desna. Stoga, ukoliko se odnosi budu dramatizovali, dozvoljava se mogućnost najšireg ujedinjavanja opozicije. U protivnom, mislim da je realno ova dva bloka izdvojiti.

Da pređemo na teme po pitanju Novog Sada. Milan Đurić izabran je za novog gradonačelnika, kako biste ocenili njegov rad? Da li se po nečemu razlikuje od Miloša Vučevića?

On je nasledio Vučića, i on je u poslednjem mandatu imao praktično dve godine. U suštini, reč je o čoveku od kontinuiteta koji nije na toj poziciji zato što ima kreativni potencijal i zamah, već zato što je disciplinovan i poslušan. Đurić je prosek i presek SNS, i uopšte ni Vučić ni ta vodeća nomenklatura ne vole mnogo kreativne i sposobne. Prosto, tamo je disciplina i poslušnost nešto što se ceni, a ne individualnost i lična inicijativa ili bilo kakav potez koji se sprovodi mimo onoga što je stranačko očekivanje.

Milan Đurić nije postavljen tamo da donosi odluke, već da ih realizuje. Izbor njega za gradonačelnika je garancija da će Novim Sadom da upravlja Andrej Vučić. To je zaista jedna sramna tačka, jer taj grad ima svoj ponos i dignitet, i njime nikada nije upravljao neko van tog grada.

Novim Sadom su upravljali njegovi građani i političari. To da se ovim gradom upravlja iz Beograda, odnosno da upravlja Andrej Vučić uz Zvonka Veselinovića koji upravlja kriminalnom scenom Novog Sada, to se prvi put dogodilo od kada je SNS na vlasti. To je zaista jedan sraman politički period, nije više posredi jedna ideološka vizura. Sramotna je činjenica da je Novi Sad izgubio političku samostalnost.

Baš na konto upravljanja Novim Sadom, Biljana Pantić Pilja vas optužuje da ste „izmislili građevinski haos“ i „ukrali čitav jedan bulevar“. Kako vidite i razumete te njihove optužbe koje su gotovo svakodnevno adresirane ka vama?

To je nije čak ni naprednjačka, ovo je klasična radikalska terminologija. Oni su uveli konfliktni model političkog obraćanja. Naime, nikad ne polemišu sa vama argumentima, već vas moralno diskredituju. Predstavljaju vas kao nekoga ko ne zaslužuje bilo kakav ozbiljan komentar.

Osim toga, oni se prema svima koji imaju drugačije stavove ophode tako što ponižavaju ili pokušavaju da ponize protivnike, i ta karakteristika će ostati jedno trajno obeležje.

Javni diskurs ranije nije bio opterećen ostrašćenošću i onom vrstom uvreda, omalovažavanja, nipodaštavanja koje demonstiraju predstavnici SNS. Otići će Vučić, a ono čega se ja plašim nije on lično, plašim se da će ostati vučićizam kao jedna nakaradna praksa u svim domenima, uključujući i ovu.

(Nova.rs)