| Хроника | |||
Борис Тадић: Србија нема луксуз да пропусти још једну шансу да смени ову власт и зато није време за експериментисање, већ за озбиљну стратегију и организацију |
|
|
|
| недеља, 12. јул 2026. | |
|
Борис Тадић, лидер Социјалдемократске странке и бивши председник Србије, говорио је у интервјуу за Данас о најављеним парламентарним и председничким изборима, могућности да се режим Александра Вучића подвргне кохабитацији, о томе ко би могао да буде председнички кандидат, као и односу ЕУ према Србији. *Како коментаришете то што Вучић сада најављује раздвајање председничких и парламентарних избора, наводно чинећи уступке опозицији? -Све време је и то опција, јер Вучић трага за моделом у ком би не само победио, већ смирио ситуацију у земљи и консолидовао своју власт. Он добро разуме да је расположење грађана такво да му није битно само да победи, већ и начин на који би победио. Вучићева власт је изгубила оног тренутка када је пала надстрешница и све након тога је само проналажење начина да се политички и морално нелегитимна власт одржи, јер земљом управљају озбиљни криминалци који другог излаза немају.
Тако су и предстојећи избори у тој функцији. Другим речима, он трага за моделом који ће прикрити ту чињеницу да власт више нема легитимитет и моделом који ће релаксирати ситуацију у земљи и пасивизирати његове политичке противнике, након што је изгубљено 16 живота. Не чини он никакве уступке опозицији, већ превенира сценарио попут петооктобарског у случају проглашења победе на изборима какви су сви од 2012 – нерегуларним, заснованим на хеликоптер политици, застрашивању, поткупљивању, насиљу и уценама. Последња мера у којима опет дели предизборне „хеликоптер паре“ грађанима показује сву беду и слабост овог режима. То је вређање и потцењивање грађана, а моја порука тим грађанима је – узмите тај новац, јер је свакако ваш и не даје вам их Вучић, већ ваш буџет, а потом гласајте против власти која покушава да и на такав начин купи ваш глас и интегритет. *Шта се крије иза његове намере да прво буду парламентарни, па председнички избори ? -Неколико могућих сценарија. Један од њих је да планира да реакцију на проглашење победе на парламентарним изборима релаксира усмеравајући грађане који су против његове власти на чекање председничких избора. Други сценарио је да након парламентарних избора опипа пулс и процени до које мере је умртвио политичке противнике и да онда доноси одлуку да ли да им преда председничке изборе. Рачуна да би победа на парламентарним изборима додатно деморалисала опозиционе бираче, а поготово неопредељене, па да и не би морао да предаје председничке изборе. Он зна да с друге стране има далеко неискусније противнике који би победу на председничким изборима видели као велику победу, а не и могућност највећег пораза.
Међутим, исход његових планова кључно зависи од стратешког одговора наше стране на потезе које ће он повући. Наравно да постоји много начина да се сваки његов корак окрене против његове власти, али и наравно да о тим начинима не би требало да говоримо јавно, већ иза затворених врата. Нажалост, наша страна још није предузела тај први корак – разговори и координација свих опозиционих актера. Без тог корака имаћемо само поделе на којима Вучић све време и влада. *Да ли је он то спреман да његов председнички кандидат изгуби на изборима и има ли он доброг кандидата? -Он је апсолутно спреман и на ту опцију, односно на кохабитацију. Имам искуство обављања функције председника у кохабитацији и врло добро разумем због чега би могао да размишља и о тој опцији. Прво, кохабитацијом би решио питање тензија у земљи и створио у домаћој и међународној политичкој арени привид демократичности.
Друго, док би наша страна славила „велику победу“, он би иза кулиса славио платформу за могућност још јачег позиционирања његове власти. Председник у кохабитацији мора да има озбиљан ниво вештина и политичког искуства да би из ње изашао као победник и то је врло комплексна ситуација. Уколико дође до тог сценарија, који је врло могућ, будућност Србије ће зависити од знања и вештина председничког кандидата с наше стране. *Колико би Александару Вучићу кохабитација пала тешко, ако СНС победи и он себе промовише у премијера и да ли би председника свео у уставне оквире? -Наравно и он полази од тога да му не би пало тешко, већ чак отворило додатни маневарски простор. Па он није имао проблем да у том смислу политички обесмисли и Николића, који је имао озбиљно политичко искуство и који је победио на изборима 2012. Подсећам да Вучић никада није победио нашу власт, већ Николић и да је након тога Вучић користио сва средства како не би ни дошао у ситуацију да на изборима има противнике које је Николић имао 2012. Ту не мислим само на себе, већ и на велику и уједињену ДС.
У том је успевао свих ових година и то је кључни разлог због чега је и даље на власти. Свакако да постоје механизми у којима таква кохабитација не би ишла у том смеру, али то захтева далеко већи ниво промишљености, стратегије, искуства и организованости са наше стране. Србија нема луксуз да пропусти још једну шансу да смени ову власт и зато није време за експериментисање, већ за озбиљну стратегију и организацију. *Са друге стране још нема договора ни о председничком кандидату опозиције и студената, очекујете ли на крају да се тако нешто догоди? -То се, ваљда, подразумева. *Да ли бисте ви подржали студентског кандидата на невиђено, па макар био то и Мило Ломпар, некада близак Коштуници? -Имам довољно политичког искуства, искуства великих победа и још важније искуства пораза, да бих икада подржао било ког кандидата на невиђено. Тај приступ „било ко може да победи“ и „свеједно ко је, само да их победимо“ је израз политичке незрелости нашег друштва и пут у суноврат којим смо нажалост више пута до њега дошли. Морамо коначно разумети са чим се боримо да бисмо разумели који ниво организације и основа за доношење одлука нам је потребан, али морамо увек имати на уму и за шта се боримо, да бисмо разумели ниво одговорности коју носи сваки грађанин и сваки опозициони политички актер. *Какав председнички опозициони кандидат могао да победи на тим изборима? -Свако са довољно политичког искуства и искуства политичке борбе са овом влашћу би морао знати тачно какав кандидат би могао не само да победи, већ и да утиче на стварне промене након победе, без којих сама победа нема никакву сврху. Поготово ако дође до кохабитације, много важније од победе је начин на који ће се тај цандида носити са изазовима и историјским задацима и одговорношћу који га чекају. Знам какав кандидат би могао да победи, али такође знам да би било штетно да о томе сада говорим у јавности. *Резолуција ЕУ и како ће то утицати на одлуке Александра Вучића о расписивању избора? -Та резолуција је још једно трагично сведочанство колико смо се удаљили од европског пута од доласка напредњачке власти. С друге стране, не могу разумети ни оне актере из опозиције који се томе неодговорно радују. Подршка европском путу Србије је на историјском минимуму и то је питање ком бисмо морали да приступимо на најозбиљнији и најодговорнији начин и питање које је изнад дневне политике. Одговорност за овакво стање је свакако и на ЕУ, која је годинама подржавала власт која је довела до оваквих резултата и ове резолуције. Колико је ЕУ неодговорно приступала питању евроинтеграција Србије од 2012. године, а самим тим и стратешком односу према Западном Балкану илустративно говори и чињеница да је данас аутор те резолуције и известилац за Србију човек који обележава Олују објављујући фотографије с оружјем у руци и употребљава очигледно функцију у ЕУ за стицање политичких поена у Хрватској, имајући очигледно на уму наставак своје политичке каријере тамо. У контексту аутора резолуције, Вучићу таква резолуција може само да подигне популарност у његовом бирачком телу пред изборе. Удаљавањем Србије од ЕУ не губи само Србија, већ и ЕУ и за све данашње одлуке које се мере краткорочним циљевима, сутра и једна и друга страна могу имати дугорочно трагичне последице, о чему сам управо говорио на конференцији магазина Економист и грчке владе у Атини. (Данас) |