Bojana Selaković: Zašto nema masovnog protesta zbog napada vlasti na Tužilaštvo za organizovani kriminal

 Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, analizirala je u 13 objava na mreži Iks zašto nema masovnog protesta u Srbiji zbog odnosa vlasti prema Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).

Bojana Selaković je u niz od 13 objava napisala:

Zašto nema masovnih protesta, aktiviranja zborova i svih plenuma, kao reakcije na usvajanje pravosudnih zakona i razvlašćivanje TOK-a, pitanje je koje stoji kao slon u staklenoj sobi.
Nekoliko opservacija koje mogu dovesti do nekih zaključaka.

1/13

— Bojana Selaković (@bojana_mala) February 4, 2026

1.Zašto nema masovnih protesta, aktiviranja zborova i svih plenuma, kao reakcije na usvajanje pravosudnih zakona i razvlašćivanje TOK-a, pitanje je koje stoji kao slon u staklenoj sobi.

Nekoliko opservacija koje mogu dovesti do nekih zaključaka.

2. Protesti nakon pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi započeti su kao reakcija na korupciju i hronični deficit vladavine prava. Simbolika (krvave ruke), narativ, a pre svega, mogućnost da se veliki broj ljudi identifikuje sa žrtvama (svako ko je ikad koristio voz Beograd-Novi Sad mogao je da se nađe u toj ulozi), uz preuzimanje liderske uloge studentskog pokreta kao novog i nekompromitovanog aktera, omogućili su brzu i masovnu mobilizaciju.

3.Uz druge aktivnosti, pokret je pikove, neophodne za održavanje energije (jer je u nekom trenutku nadatrešnica ispala iz fokusa), obezbeđivao kroz pozive na ujljučivanje povodom nekoliko drugih odvojenih tema, koje su, takođe, iz razloga nefunkcionisanja pravne države, imale potencijal za jaču mobiliazciju. Tu su ključnu ulogu imali zborovi i druge aktivističke strukture na lokalu, posebno one koje su izrasle tokom antilitijumskih protesta pre pada nadstrešnice.

4. Tema litijuma je najveći broj puta iskorišćena u ove svrhe, ali se slično desilo i u slučaju Generalštaba.

Napominjem da je osnovni problem u oba ova slučaja identičan slučaju nadstrešnica: vladavina prava, korupcija, nepoverenje u institucije.

Usvajanje ovih pravosudnih zakona desilo se iz potpuno istih razloga. Razmere potencijalne štete koje to može proizvesti, nemerljive su, u odnosu na posledice slučaja Generalštab.

5.Da bi se do kraja razumela logika, treba se vratiti i na početak građanske mobilizacije protiv litijuma. Sticajem okolnosti, imala sam vrlo aktivnu ulogu na samom početku te borbe, čemu mogu da svedoče brojni akteri, danas vrlo aktivni i fanatični podržavaoci studentskog pokreta.

I nisam bila samo ja, veliki broj pojedinaca i organizacija civilnog društva učestvovao je u tome, iz istog razloga, kao i ja: zbog odluka koje su institucije donosile na netransparentan način, bez adekvatnih participativnih procesa, i ne u javnom interesu.

6. Na primer, sve dok tema litijuma nije pokazala potencijal da može da uključi veliki broj ljudi, nije bilo govora o tome da Evropa hoće da nas ubije, od Srbije napravi smetlište, nisu se razvijali apokaliptični scenariji bez dovoljno podataka itd. Taj narativ je počeo da se menja tek sa masovnošću i uključivanjem velikog broja novih aktera, nekih novih organizacija, do tada skoro nepoznatih u Srbiji. Neki od njih aktivirali su se u određenom obimu i tokom borbe protiv malih hidrocentrala, koja je u aktivističkom smislu bila delimično uspešna. Neke reke su spašene, a neke ne.

7. Između ovih procesa i nadstrešnice, desio se Ribnikar. Opet masovna reakcija i brza mobilizacija ljudi koja nije dugoročno opstala. I tu sada dolazimo do ključne tačke koja je odgovor na pitanje zašto su se organizovali masovni protesti i blokade za Generalštab, a za Mrdićeve zakone ne.

8. Litijum i Generalštab su slučajevi koji su nakon inicijalne reakcije dobili geopolitičku etiketu kojoj je zajednički imenitelj antizapadna propaganda. To se zaključuje prostom analizom simbolike i narativa. Istovremeno ih prati snažna logistika i mobilizacija različitih struktura. Slučaj Ribnikar nije imao nikakv prostor da mu se takva etiketa nalepi. Baš nikakav, zato, po meni, nije uspeo sa održi dugoročnu mobilizaciju.

9. Mrdićevi zakoni su potpuni opozit. Oni po svojoj suštini predstavljaju reakciju na pritisak koji dolazi sa Zapada, odnosno iz Evropske unije. I to sada kao svoj argument, vrlo jasno i otvoreno komunicira vlast.

Puno pametnih ljudi je ovih dana pričalo o tome šta ti zakoni znače za državu, sistem i kakve su dugoročne posledice.

Za proces evropskih integracija oni su ekser u kovčeg za ko zna koliko vremena. Ne postoji teoretska šansa da sa njima na snazi, Srbija dobije merila za zatvaranje poglavlja 23. (čuveni IBAR, koji je Crna Gora dobila pre godinu i po dana).

10. Neću sada gubiti vreme da pišem kako su se simbolika i narativ protesta koji su započeli padom nadstrešnice i pogibijom 16 ljudi transformisali u organizovanje crkveno-narodnih sabora i nedavanje Kosova i skoro da više ne pomonju inicijalne zahteve.

 11. E sada, ko ovo radi i zbog čega?

U svim komunikacijama predstavnika države sa zainteresovanim stranim akterima o protestima (još od prvih antilitijumskih), glavna poruka koja se prenosila jeste da to sve organizuju Rusi, da je država nemoćna i da je ideja da se zaustave evropske integracije Srbije. Mnogi su im poverali.

Sve do ovih zakona, protiv kojih su za sada ustali samo pravosudna struka, opozicija i civilno društvo, za koje je u EU bukvalno svima jasno da ih nisu mogli kreirati i usvojiti Rusi.

Zato i jesu crvena linija za EU.

12. Drugi akteri koji su do sada više puta pokazali da mogu masovno mobilisati ljude, osim sporadičnih i mlakih reakcija, se ne vide. I sigurna sam da će tako i ostati.

Sada, sa svim ovim znanjem i pogledom unazad, može se utvrditi jasan obrazac ponašanja. Studentski pokret u ovom trenutku je, ne samo polarizovan, već vidljivo fragmentiran, jer cilj koji je u međuvremenu proklamovan, koji je bio kohezivno tkivo – da se raspišu izbori, postaje nedostižan. Skoro da podseća na film u više nastavaka u kome smo gledali kako opozicija slabi i gubi uticaj, toliko da je danas anatemizovama i od strane vlasti i od strane studentskih podržavalaca.

13. Sve ovo, ipak, ne menja moj stav ni o litijumu, ni o nadstrešnici, ni o Generalštabu. To što se neko drugi nakačio na sve te borbe za pravnu državu i instrumentalizovao ih u geopolitičke svrhe, posledica je disbalnsa moći i resursa na šta se ne može uticati. Da li su zaista Rusi toliko moćni da su upravljali svim ovim procesima, a da Vučić nije imao snage da im se odupre, ili je pak on sam, koristeći ruske metode dezinformacija, instrumentalizacije, infiltriranja i pijunizacije svojih protivnika i direktnu rusku bezbednosnu pomoć, doveo do ovoga, jer mu evropske integracije nikad nisu ni bile cilj, već samo sredstvo, istorija će suditi.

Svi ostali koji daju predloge i rešenja za prevazilaženje ove situacije, ako sve ovo ne uzmu u obzir, teško da će uspeti da se nose sa mašinerijom koja je ovo smislila. To će neminovno dovesti do novih razočarenja.

A pravosuđu Srbije (posebno TOK-u), neka je Bog u pomoći. Ostaju da rade u ime naroda koji izgleda opasnost prepoznaje samo ako mu se kaže da dolazi sa zapada.

(Danas)