"Blumberg" objavio intervijuu sa dvoje studenata Beogradskog univerziteta: "Zemlja treba da poštuje sopstveni Ustav koji definiše KiM kao deo Srbije. Studentski pokret ne bi žrtvovao KiM"

 Lazar i Tara, dvoje studenata Beogradskog univerziteta u ranim dvadesetim godinama, jasno se sećaju kako su za njih počeli protesti, piše Blumberg.

Bilo je to u novembru prošle godine, nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu kojoj je život izgubilo 16 ljudi, što je izazvalo gnev. Policija se sukobila sa nekim njihovim vršnjacima iz dramske škole koji su blokirali bulevar u srpskoj prestonici.

Pokret protesta bio je više spontan nego organizovan. Ipak, deset meseci kasnije, demonstracije protiv predsednika Aleksandra Vučića i vlade i dalje traju, tokom leta izbijaju nove nasilne scene i otkrivaju bes koji ne obećava ništa dobro za Evropu.

Demonstranti tvrde da Vučić potkopava demokratiju i dopušta da korupcija i kronizam bujaju, i traže prevremene izbore.

Ali šta žele da se desi posle, nije ni blizu jasno u zemlji koja je dobila mnogo novca od Evropske unije, čije rukovodstvo se udvara Briselu, a gde ankete tek sada pokazuju da samo trećina ljudi želi da se pridruži tom savezu.

Razočaranje u Srbiji je u kontrastu sa anti-vladinim pokretima u Mađarskoj, Slovačkoj i drugim delovima regiona, koje predvode pro-evropski protivnici nacionalističkih lidera.

Studentski aktivisti u Beogradu, koji se predstavljaju samo po svojim imenima i naizmenično govore u ime grupe, kažu da im je nebitno sa koje strane političkog spektra dobijaju podršku. Kažu da se organizuju s jednim ciljem – da se oslobode sadašnje vlasti u Srbiji.

„Primarni cilj je promena režima“, rekao je Lazar, jedan od aktivista, u intervjuu u jednom beogradskom kafiću. „Ako dođe do toga da liberalni studentski pokret mora da sarađuje sa desničarskim partijama u koaliciji, to je cena koju su naši kandidati ili organi vlasti spremni da plate. Sve zavisi od ishoda izbora“.

Protesti su najveći u Srbiji od doba autoritarnog vođe Slobodana Miloševića, narušavaju ugled zemlje kao stabilnog i profitabilnog mesta za biznis. Centralna banka je upozorila da postoji rizik da nemiri utiču na investicije.

Kontrola nad velikim delom izvršne i zakonodavne vlasti, pa čak i delovima sudstva, korišćena je od strane Vučića da privuče investicije, naročito iz EU i Kine, i da pokrene bez presedana ekonomski bum. Zet Donalda Trampa, DŽared Kušner, ima blagoslov srpske vlade da gradi Tramp hotel vredan 500 miliona dolara u Beogradu.

Vučić stoji čvrsto. Krivi ono što naziva 23.000 neovlašćenih skupova za narušavanje reda u zemlji, koja je tokom njegovih 11 godina na vlasti nastojala da balansira svoje odnose sa Briselom, Pekingom i Moskvom.

Obim protesta je opao sa vrhunca od 300.000 ljudi na ponekad samo nekoliko stotina. Studenti koji su se barikadirali na fakultetima i oslanjali na donacije hrane od javnosti uglavnom su se vratili na predavanja. Takođe, bilo je kontraprotesta ispred predsedničke palate u Beogradu u znak podrške Vučiću.

Ali bes je duboko ukorenjen, sa redovnim sukobima sa vlastima i optužbama za policijsku brutalnost. Suprotstavljene grupe sukobile su se u nekoliko gradova u avgustu i održale su konkurentske demonstracije ovog meseca.

„Nalazimo se u situaciji gde nijedna strana, bez obzira koliko optimistično zvučala u javnim nastupima, nema dovoljno snage da okrene stvari u svoju korist“, rekao je Bojan Klačar, direktor beogradskog Centra za slobodne izbore i demokratiju. „To je kao dva boksera koja u 12. rundi ne mogu da nokautiraju jedan drugog“.

Za Evropu postoji rizik da ne može da dozvoli Srbiji da isklizne iz svoje orbite. Srbija je ključni stub Balkana, a lideri EU kažu da je članstvo u Uniji ključno za suprotstavljanje ruskom i kineskom uticaju u ovom nestabilnom regionu.

Istraživanja objavljena od strane Eurobarometra 2. septembra pokazala su da u regionu postoji opšta podrška za ulazak u EU, osim u Srbiji. Samo 33 odsto ispitanika želi članstvo, u poređenju sa 91 odsto u Albaniji i 69 odsto u Severnoj Makedoniji.

„Dok je dobar deo srpskih građana kritičan prema Vučićevom režimu, čini se da su podjednako protiv evropske budućnosti Srbije“, rekao je Tonino Picula, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. „Trenutno izgleda da nema konsenzusa o tome kojim putem Srbija treba da krene, a to je ozbiljan problem za zemlju i njene susede“.

Aktivisti koje je Bloomberg intervjuisao vide Vučića kao čoveka koji olakšava saradnju sa Evropom, jer je sklapao poslovne dogovore o planiranom snabdevanju litijumom ili odbranom kako bi stekao podršku.

Tu je i naizgled nerešivo pitanje Srbije da ne odustane od Kosova. Beograd ne priznaje državnost bivše pokrajine, a članstvo u EU zahteva da dve zemlje poprave odnose. Dok je Vučić u inostranstvu kritikovan za podsticanje tenzija sa Kosovom, kod kuće ga mnogi demonstranti vide kao lidera koji nije uspešan u zaštiti sve manje srpske populacije tamo.

Tara je rekla da zemlja treba da poštuje sopstveni Ustav koji definiše Kosovo kao deo Srbije. „Studentski pokret ne bi žrtvovao Kosovo“, dodala je.

„Nemamo EU zastave iz istog razloga zbog kojeg ne nosimo ruske, ukrajinske, izraelske ili palestinske zastave,“ rekao je Lazar.

„Naši zahtevi su fokusirani na domaće teme, da konačno vidimo pravilno funkcionisanje institucija“.

Kada budu raspisani izbori, Lazar i Tara kažu da će biti jasniji zahtevi oko ekonomske politike, odbrane i odnosa sa Kosovom. Ključne odluke trebalo bi da donesu Srbi na referendumu. Pokret trenutno može da podseća na radikalnu levicu, ali i to se može promeniti, kažu oni.

To čini aktiviste teškim političkim protivnikom. Vučić je rekao da su početni zahtevi studenata ispunjeni: sprovedena je istraga o nesreći u Novom Sadu, premijer je u januaru podneo ostavku preuzimajući odgovornost i povećano je finansiranje obrazovanja. Ali, on tvrdi da demonstranti nisu zainteresovani za demokratske promene.

Mnoge od njih, rekao je na mitingu 7. septembra, čine „kriminalci u fantomkama“ koji napadaju policiju, odbacujući tvrdnje o brutalnosti pojedinih službenika. Zahtev za prevremenim izborima je lažan i ima za cilj da izazove još nereda, rekao je. „Oni žele da dođu na vlast bez izbora i, ako je moguće, da učine sve da Srbija posrne, da oslabe Srbiju,“ rekao je Vučić.

Dok Vučić odbija da popusti, rekao je da će izbori biti održani pre roka 2027. godine. Sa svoje strane, demonstranti tvrde da proveravaju potencijalne kandidate kako bi imali listu od 250 poslanika spremnih za bilo kakve prevremene izbore.

Do sada je politički uticaj na Vučića minimalan, uprkos prividnim utiscima. Ankete glavnih stranaka ne pokazuju značajan pad njegove popularnosti u Srbiji, a i dalje uživa podršku lidera EU jer je poznata i predvidiva ličnost, prema rečima zapadnih zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

„Sada smo u ćorsokaku“, rekao je Florian Biber, profesor istorije i politike jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, Austrija. „Vučić kontroliše sve institucije, demonstranti kontrolišu ulice. Nalaze se u pat poziciji. Nemamo pojma kako će se ovo završiti“.

(Danas)