Бизнис.рс: После недавног задуживања од три милијарде евра путем еврообвезница, Србија ће данас понудити и динарске обвезнице вредне 10 милијарди динара

 После недавног задуживања од три милијарде евра путем еврообвезница, држава ће данас (уторак, 12. мај), инвеститорима понудити и динарске обвезнице вредне 10 милијарди динара (око 85 милиона евра), пише Бизнис.рс.

Како наводи Управа за јавни дуг Министарства финансија, реч је о петогодишњим вредносним хартијама са годишњом купонском стопом од 4,5 одсто и реотварању од 28. јула 2025. године, пише Бизнис.рс.

У овој години је до сада одржано пет аукција на којима су понуђене државне хартије од вредности, а обим задужења износио је око милијарду евра. До половине године планирана је још једна аукција – 9. јуна.

Према Закону о буџету, план државе је да се у овој години задужи у износу од 8,3 милијарде евра. Узимајући у обзир до сада емитоване динарске и еврообвезнице, држава се већ до маја задужила око половине те суме, не рачунајући остале изворе финансирања.

Током марта су емитоване динарске државне хартије од вредности рочности пет година у износу од 2,7 милијарди динара, док су по основу пројектних и програмских зајмова повучена средства у износу од 17 милијарди динара, показује извештај Управе за јавни дуг са последњим даном марта. Током истог месеца отплаћене су обавезе у износу од 22,5 милијарди динара.

Дуг према банкама достигао 5,27 милијарди евра

Када се упореди структура задужености у марту у односу на фебруар, подаци показују да је држава повећала за 100 милиона евра задуженост према пословним банкама, која је достигла 5,27 милијарди евра.

Када се упореди структура задужености у марту у односу на фебруар, подаци показују да је држава повећала за 100 милиона евра задуженост према пословним банкама, која је достигла 5,27 милијарди евра

Удео директног дуга државе према банкама наставио је тако да расте и у овој години, након што је у прошлој прираст задуживања по основу кредита износио 807 милиона евра. Држава је током прошле године радије бирала флексибилније, али и скупље аранжмане са банкама, иако је цена српског дуга на међународном тржишту бележила благи пад, тачније држава се могла јефтиније задуживати.

Истовремено, у марту је повећан дуг и према кинеској Еxпорт-Импорт банци за скоро 80 милиона евра, па државни дуг према овој банци сада износи 2,85 милијарди евра. Са друге стране, држава је у марту за укупно око 100 милиона евра смањила дуг према Међународном монетарном фонду (ММФ), као и кредитне обавезе које има према страним владама.

Учешће јавног дуга у страној валути на крају марта износило је 78,9 одсто, док је остатак у динарима. У еврима је 61 одсто дуга, 12 одсто је у доларима и 5,6 у Специјалним правима вучења (СДР).

Учешће нерезидената у портфељу динарских државних хартија од вредности на крају марта 2026. године износи 12,9 одсто, односно 101,3 милијарде динара.

Последње задуживање по основу еврообвезница у износу од три милијарде евра са краја априла биће укључено тек у наредни извештај Управе за јавни дуг и тада ће се видети колико је од тог новца намењено за рефинансирање старих дугова, а колико је ново задужење државе.

Учешће јавног дуга централног нивоа власти у БДП-у на крају марта 2026. износи 41,7 одсто, а учешће јавног дуга сектора државе у БДП-у износи 42 процената. Јавни дуг централног нивоа власти у марту 2026. године у односу на претходни месец порастао је за 18,8 милијарди динара и износио је 4.620 милијарди динара (39,4 милијарде евра).

Скупље задуживање у наставку године

Иначе, у марту се десио преокрет на тржишту обвезница, па су приноси на наше обвезнице порасли у просеку више од пола процентног поена услед очекиваних инфлаторних притисака и раста камата, да би се у априлу ситуација мало смирила.

Због тога није једноставно предвидети по којој цени би Србија могла да се задужује у наредном периоду, али стручњаци оцењују да је скупљи дуг генерални тренд на европском тржишту капитала на којем приноси на десетогодишње обвезнице расту и за Немачку и Италију, па тако и за Србију.

Владан Павловић из Ипопема Сецуритиес рекао је за Бизнис.рс да је цена по којој се држава задужила за три милијарде евра пре десетак дана солидна, с обзиром на то да је валута у којој је зајам обављен евро. Ипак, како је оценио, камата је у складу са профилом ризика земље.

Главни брокер Моментум Сецуритиес Ненад Гујаничић оценио је у ранијој изјави за Бизнис.рс да ће се, уколико се настави криза на тржишту енергената, држава у наредном периоду задуживати скупље ако реши да прикупи капитал ради отплате доспелог дуга, сервисирања камата или намиривања могућег већег буџетског дефицита.

Сличног мишљења је и редовни професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић који је недавно казао да десетогодишње обвезнице, као реперне за све земље у свету, које одражавају импулс америчке монетарне политике, иду у правцу да ће захтевани приноси инвеститора због растуће ризичне премије бити све већи.

Према Ђукићевим речима, инвеститори ће очекивати веће приносе на обвезнице које буду куповали, чак и за земље које имају инвестициони рејтинг.

Извештај за март показује да се структура јавног дуга није много променила, па убедљиво највећи удео од 10,3 милијарде евра и даље отпада на еврообвезнице Републике Србије, следе државне дугорочне хартије у динарима у износу од 6,7 милијарди евра, док су кредити пословних банака одмах иза са потраживањима од 5,27 милијарди евра.

(Бизнис.рс-Н1)