Bečki „Standard“: Deca islamske veroispovesti sada čine najveću versku grupu u osnovnim i srednjim školama Beča

Deca islamske veroispovesti sada čine najveću versku grupu u osnovnim i srednjim školama Beča, pokazuju podaci gradske vlasti za prošlu školsku godinu. Ovo je ponovo otvorilo debatu o integraciji, zajedničkim vrednostima i ulozi škola u multikulturalnom društvu, izveštava Der Standard.

Prema podacima iz Kancelarije bečke ministarke prosvete Betine Emerling, u školama koje pohađa oko 112.600 dece - od osnovnih i srednjih do polutehničkih i škola za decu sa posebnim potrebama - 41,2 odsto učenika se identifikuje kao muslimani, prenosi Index.hr.

Ovo je povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je taj broj bio 39,4 odsto.

Hrišćani sada čine 34,5 odsto učenika, od kojih je 17,5 odsto rimokatolika, a 14,5 odsto pravoslavaca.

Oko 23 odsto dece nema versku pripadnost, a manjinske grupe uključuju budiste (0,2 odsto), Jevreje (0,1 odsto) i druge religije (0,9 odsto).

Emerling je pozdravila versku i kulturnu raznolikost Beča, naglašavajući da grad podstiče dijalog između zajednica.

Ali je takođe upozorila na rezultate istraživanja koji pokazuju da su mladi muslimani u Beču u proseku religiozniji i skloniji izražavanju diskriminatornih stavova.

„Niko u Beču ne bi trebalo da zasniva svoj način života na fundamentalističkom tumačenju verskih tekstova koje je neprijateljski nastrojeno prema ženama, manjinama, državi ili demokratiji“, rekla je Emerling austrijskoj novinskoj agenciji APA, prenosi Der Standard.

„Antisemitizam i diskriminatorni stavovi češći među mladim muslimanima“

Dodala je da su antisemitizam, neprijateljstvo prema LGBTIQ osobama i otpor prema rodnoj ravnopravnosti češći među mladim muslimanima.

Kao odgovor na ove izazove, Emerling predlaže uvođenje novog obaveznog školskog predmeta „Život u demokratiji“, koji bi počeo da se predaje u osnovnoj školi.

Cilj je, kaže ona, da sva deca – bez obzira na veru ili poreklo – zajedno uče o ljudskom dostojanstvu, demokratskim vrednostima i međusobnom poštovanju.

„Demokratija, vrednosti i etika moraju se predavati na zajedničkoj osnovi“, rekla je Emerling, pozdravljajući predlog ministra prosvete Neosa, Kristofa Viderkera, da se ovaj predmet uvede u nacionalni nastavni plan i program.

Prema njenim rečima, rani školski uzrast je najvažniji za sticanje znanja o različitosti, inkluziji i međusobnom poštovanju.

Šire debate u Austriji i Evropi

Debata o novom predmetu odražava širu napetost u Austriji i drugim evropskim zemljama – kako uskladiti verske slobode sa pripremom mladih ljudi za život u raznovrsnim i sve više multikulturalnim demokratskim društvima.

Austrija već dugo ima model verskog obrazovanja koji se sprovodi kroz religiju, ali sve veći broj političara poziva na predmete u kojima bi sva deca zajedno učila o demokratiji i društvenim vrednostima.

Emerlingin predlog se uklapa u aktuelne političke debate u Austriji, gde su integracija, društvena kohezija i obrazovanje među glavnim pitanjima i društvenim kontroverzama.

(index.hr)