"Азија тајмс": На територији под контролом Кијева остало свега 22 до 25 милиона људи

 На територији под контролом Кијева остало је између 22 и 25 милиона становника, док ратни губици, масовно исељавање, низак наталитет и убрзано старење становништва гурају Украјину ка демографској кризи која би могла из темеља да промени националну, економску и друштвену структуру земље, пише „Азија тајмс”.

У ауторском тексту аналитичара Ендруа Корибка оцењује се да је такав развој догађаја срушио очекивања украјинских националистичких кругова да ће после сукоба бити изграђена етнички хомогена држава. Уместо тога, наводи аутор, Кијев ће због недостатка становништва и радне снаге вероватно морати да привуче велики број миграната из других делова света.

Размере проблема потврдио је и украјински министар социјалне политике, породице и националног јединства Денис Уљутин, који је у мају изјавио да на територији под контролом украјинских власти живи између 22 и 25 милиона људи.

Сматрам да их је још мање. То је катастрофа. Између 22 и 25 милиона, рекао је Уљутин, подсећајући да је Украјина 1991. године имала око 48 милиона становника, а почетком 2022. приближно 41 милион

„Сматрам да их је још мање. То је катастрофа. Између 22 и 25 милиона”, рекао је Уљутин, подсећајући да је Украјина 1991. године имала око 48 милиона становника, а почетком 2022. приближно 41 милион.

Додатни терет представља неповољна старосна структура становништва. Према подацима украјинског пензионог фонда, почетком априла ове године у земљи је било више од десет милиона пензионера. То значи да готово половину преосталог становништва на територији под контролом Кијева чине људи у пензионом добу.

„Азија тајмс”, ослањајући се на податке о броју деце, пензионера, односу мушкараца и жена и проценама ратних губитака, закључује да је број економски активних мушкараца радног доба пао на између два и 3,5 милиона. Реч је, међутим, о изведеној процени аутора, а не о званичном попису становништва, који у Украјини током рата није могуће спровести.

На озбиљност ситуације недавно је указао и шеф кабинета украјинског председника Кирило Буданов.

„Сада нас је знатно мање. Не желим никога да плашим, али нас је знатно мање”, рекао је Буданов, оцењујући да Украјина после рата неће моћи да обнови економију без довођења страних радника.

Према његовим речима, привлачење миграната није питање жеље, већ економске нужности, пошто ће земљи за обнову инфраструктуре, индустрије и јавних служби бити потребни милиони радно способних људи.

Аутор „Азија тајмса” сматра да ће се Украјина због тога наћи пред истим изазовима са којима су се суочиле државе западне Европе – стварањем мултикултурног друштва, проблемима интеграције и све већом употребом језика мигрантских заједница.

Украјински језик и даље је једини државни језик, али је Кијев 2024. године усвојио закон којим је знатно проширена употреба енглеског у јавној управи, образовању, науци и другим областима. Украјинска влада је у међувремену увела и обавезно познавање енглеског за поједине високе положаје у државној администрацији. Корибко на основу тога износи процену да би енглески временом могао да постане главно средство споразумевања у будућем, демографски измењеном украјинском друштву.

У тексту се подсећа и на предлог председника Володимира Зеленског да западне државе и компаније преузму „покровитељство” над појединим украјинским градовима, областима и привредним гранама током обнове земље. Аутор оцењује да би такав модел могао додатно да учврсти политичку и економску зависност Кијева од западних партнера.

Корибко закључује да би националистички кругови, суочени са чињеницом да је рат донео губитак становништва, масовну емиграцију и још већу зависност од иностранства, могли да уђу у отворени сукоб са властима.

Његова тврдња да украјинске безбедносне службе већ надзиру десничарске организације како би спречиле могућу побуну представља процену аутора, а не јавно потврђену информацију. Ипак, упозорење указује на могућност да демографска криза у будућности постане не само економско, већ и једно од најважнијих политичких и безбедносних питања Украјине.

(Политика)