Australijski multimilioner Tim Gurner o ekonomskom oporavku: Potrebna masovna otpuštanja da bi se naneo bol i rešio problem arogancije radnika. Nezaposlenost da se poveća za 40-50 odsto

Australijski multimilioner Tim Gurner ima prilično neverovatnu ideju za podizanje produktivnosti i ekonomskog oporavka: masovna otpuštanja da bi naneli „bol“ i rešili problem „arogancije“ radnika i postavili ih na svoje mesto. Njegov predlog izazvao je negodovanje širom sveta, ali i pokrenuo debatu o odnosima moći radnika i poslodavaca.

Ako i nije jedini među preduzetnicima i ekonomistima koji smatra da su se radnici previše osilili i da to nije dobro za privredu, australijski tajkun za nekretnine Tim Gurner je svakako jedan od retkih koji je to saopštio direktno, bez okolišanja, i javno.

„Mislim da je problem u tome što su ljudi tokom pandemije (pandemije) odlučili da više ne žele toliko da rade, što je imalo ogromne posledice na produktivnost. Zanatlije su definitivno smanjile produktivnost. Oni su mnogo plaćeni da ne rade previše u poslednjih nekoliko godina i moramo da radimo na tome da to promenimo“, objasnio je Gurner svoje viđenje problema u četvrtak na samitu o imovini Australian Financial Revieva.

„Moramo da vidimo da se nezaposlenost povećava. Nezaposlenost bi trebalo da se poveća za nekih 40-50 odsto, po mom mišljenju. Treba nam bol u privredi, treba podsetiti ljude da rade za poslodavce, a ne obrnuto“, ponudio je svoje genijalno rešenje.

„Moramo da ubijemo taj stav koji je počeo da šteti ekonomiji“

„Došlo je do sistemske promene zbog koje zaposleni misle da je poslodavac izuzetno srećan što ih ima, umesto da je obrnuto. Ovo je dinamika koju treba promeniti. Moramo da ubijemo ovaj stav koji je počeo da šteti ekonomiji“, naveo je australijski tajkun, uveren da njegov stav dele i mnogi drugi poslodavci, pa čak i vlade: „Vlade širom sveta pokušavaju da povećaju nezaposlenost da bi dostigle neku vrstu normalnosti i mi vidi ga. Mislim da to sada svaki poslodavac vidi“.

„Mislim, masovna otpuštanja su definitivno u toku. Ljudi možda neće pričati o tome, ali ljudi definitivno dobijaju otkaze i počinjemo da vidimo manje bahatosti na tržištu rada i to mora da se nastavi jer će se to preliti u bilans stanja“, zaključio je osnivač i direktor kompanije. Gurner Group, čije se bogatstvo procenjuje na 929 miliona australijskih dolara ili 598 miliona američkih dolara.

Video njegovog izlaganja o neophodnom „bolu u privredi” da bi se izvukla veća produktivnost od radnika postao je viralan – samo na Tviteru, koji se sada zove X, pregledan je više od 24 miliona puta, a reakcije su, očekivano, bile u velikoj meri negativne. Tako ispod objave možete videti oštre komentare poput „inflacija 6 odsto, povećanje plata 3,7 odsto, sada radite više, robovi“ ili „Princ DŽofri (omraženi lik iz serije Igra prestola) želi da stavi plebejce koji rade za njega na njihovo mesto“ i epiteti kao što su „privilegovani“ i „odvratni“.

Novo istraživanje produktivnosti neće oduševiti one koji rade od kuće

Osudama su se pridružili i australijski parlamentarni predstavnici, s levice i desnice. Poslanik laburista Jerome Lakale rekao je da su to „komentari koje biste povezali sa super-zlikovcem iz crtanog filma“.

„Gubitak posla nije broj. Ljudi završavaju na ulicama i zavise od banaka hrane“, rekao je poslanik liberala Keith Volahan.

„Podsetnik da su izvršni direktori toliko podigli svoje plate da je odnos između plata generalnog direktora i radnika sada na jednom od najviših nivoa ikada zabeleženih“, prokomentarisala je Gurnerovu poslovnu filozofiju i američka demokratska kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez.

„Tim Garner ne govori o obuzdavanju sopstvenih materijalnih težnji. On ne predlaže da se profit reinvestira u svoju radnu snagu da bi povećao produktivnost… Za bogate ljude poput Gurnera, želja radnika da žive dostojanstveno i udobno je „arogantna“. Poređenja radi, njihov način života koji košta milione dolara je prirodno stanje, nešto poput božanskog prava kraljeva“, napisao je australijski autor Van Badam u kolumni za Gardijan.

Spens Rodžers, izvršni direktor kompanije Ihm Lukuri, otišao je još dalje. U postu na LinkedIn-u, on je Gurnerov zahtev da se nanese bol „milionima radnika“ nazvao „otelovljenjem klasnog ratovanja“.

„Kojim rečima bih uopšte mogao da opišem nekoga tako neverovatno glupog, krhkog i bezvrednog?“, zapitao se – očigledno retorički.

Gurneru je sada „iskreno žao što njegove reči nisu izrazile empatiju“

„Zaposleni su se navikli da zarađuju istu količinu novca, ali ne rade iste sate“, rekao je Endrju Mišelmor, predsednik Saveta za minerale Australije. A kolumnista Financial Revieva, Aron Patrik, tvrdi da „pre nego što razapne Tima Gurnera“, treba uzeti u obzir da čak i „ekonomisti srednjeg toka smatraju da je prevelika zaposlenost problem“ jer u određenom trenutku „konkurencija za radnu snagu postaje toliko intenzivna da toliko podiže plate da sve poskupi“.

Međutim, nakon što je izazvao masovni gnev, Gurner je zažalio u postu na LinkedIn-u zbog komentara koji su bili „duboko neosetljivi prema radnicima, trgovcima i njihovim porodicama širom Australije koji su zahvaćeni ovim gubicima posla i pritiscima zbog troškova života“. On je dodao da ceni da gubitak posla „ima dubok uticaj“ na radnike i da mu je „iskreno žao što moje reči nisu pokazale empatiju prema onima koji su u toj situaciji“.

40-godišnji Tim Gurner u svojoj rodnoj Australiji već ima reputaciju stereotipnog surovog kapitaliste, a pre nekoliko godina postao je predmet podsmeha jer je savetovao mlade da ako žele da uštede za kupovinu kuće, treba da jednostavno prestanu da trošite novac na „tost od avokada od 19 dolara i kafu od 4 dolara.“ U burnu raspravu uključio se i BBC, koji je tačno izračunao koliko komada tosta od avokada bi neko morao da odustane da bi uštedeo za depozit na stan u Londonu: 24.999.

Ipak, i sam je priznao da su mu pri pokretanju posla pomogli krediti koje je dobijao od svog dede, koji je u to vreme bio i šef. Gurner Group danas ima portfelj nekretnina vredan 6,4 milijarde dolara. U ranijem intervjuu za australijsko izdanje Forbsa, on je takođe otkrio da je „posvećen povećanju sopstvene produktivnosti i blagostanja na nekonvencionalne načine, odnosno da je „probao sve, od mikrodoziranja pečuraka do infracrvenih sauna, pare, limfne drenaže, sve…“.

(N1)