Arhitekta Tihomir Dičić: Na Košutnjaku će biti zauzeto 14 hektara zelenila novoplaniranim projektom izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa

Arhitekta i aktivista Tihomir Dičić navodi da će na Košutnjaku biti zauzeto 14 hektara zelenila novoplaniranim projektom izgradnje elitnog stambeno-poslovnog kompleksa.

Tekst arhitekte Dičiča, koji je nastao kao odgovor na intervju koji je arhitekta Bojan Kovačević dao za nedeljnik Vreme, gde se osvrnuo na kritiku prvonagrađenog konkursnog rešenja za prostor Avala filma i DIF-a na Košutnjaku, prenosimo u celosti.

Podatak da će na Košutnjaku biti zauzeto minimalno 14 hektara zelenih površina i šume šira javnost mogla je da pročita u tekstu koji sam napisao kao reakciju na intervju koji je profesor Vladimir Lojanica dao za nedeljnik Vreme sredinom decembra 2025. godine. Ovu informaciju su kasnije preuzeli i aktivisti. Uz tekst sam priložio i grafički prilog koji prikazuje površine koju će zauzeti nova gradnja. Ovaj dokument je nastao na način tako što je satelitski snimak sadašnjeg stanja prostora preklopljen sa kartom prvonagrađenog konkursnog rešenja koja je javno dostupna sa sajtu gde su objavljeni rezultati konkursa. Na žalost Društvo arhitekata Beograda, koje je raspisalo ovaj konkurs, nije omogućilo da kompletni konkursni radovi budu dati na uvid javnosti, iako je to bila dobra praksa ranije. Ako obrađivači plana iz Proaspekt studija ili neko od članova stručnog žirija želi da demantuje ovu informaciju treba to da učini uz pomoć preciznih grafičkih priloga.

Karta urađena analizom priloga koji su javno dostupni u katalogu konkursnih rešenja

Prethodni plan iz 2020., koji pominje i kolega Kovačević, je bio daleko štetniji i imao je u planu seču preko 30 hektara šume (informacije sam preuzeo od Ministarstva prostora i RERI-ja). Ako uporedimo ove podatke možemo i da kvantifikujemo kako se investitor odnosi prema prostoru kada radi uz podršku političkih elita ili kada u proces projektovanja uključi struku. U ovom slučaju, kroz arhitektonski konkurs koji je valorizovao stručni žiri, apetiti investitora su prepolovljeni, tj. struka je spasila 15-ak hektara zelenih površina od urbanizacije. Ali angažman struke u ovom slučaju nije bio dovoljan da šira javnost aklamacijom prihvati prvonagrađeno rešenje.

Slažem se sa kolegom Kovačevićem da je Beograd na vodi tumor koji doživljava svoje metastaze. I sam sam koristio iste epitete da opišem ovaj štetni projekat u tekstovima koje sam ranije objavljivao. U tom kontekstu treba razumeti stanovište građana Čukarice i Rakovice koji se protive projektu izgradnje elitnog naselja na Košutnjaku koji preti da uništi zelene površine i ekosistem u njihovom komšiluku. Činjenica je da se za ovu privatnu investicuj u šumi izrađuje Prostorni plan područja posebne namene, što posebno zabrinjava ako se ima u vidu da je isti plan korišćen i za okupaciju priobalja Beograda.

Sam raspis konkursa iako opsežan imao je više propusta. Deo obuhvata konkurs pripada Prostorno kulturno-istorijskoj celini Topčider, kulturnom dobru od izuzetnog značaja, u konkursnoj dokumentaciji na više priloga je obeležena granica celine, ali nisu traženi uslovi Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kao nadležne institucije. Novoplanirana izgradnja u ulici Miloja Zakića ulazi u zonu zaštite depoa Jugoslovenske kinoteke gde se čuvaju nitratni filmovi. Valorizacija vitalnosti stabala nije urađena na celoj površini konkursnog obuhvata. Pogrešno se navode korisnici i razlog izgradnje stambenih zgrada u ulici Kneza Višeslava. Beogradsko udruženje pčelara i njihove košnice u zaleđu crkve sv. Luke nisu ni pomenuti, iako su pčele važan oprašivač i Međunarodna unija za zaštitu prirode stavila pčele na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje.

Nadam se da ću imati priliku da u narednom periodu obrazložim svaku od ovih manjkavosti raspisa konkursa i prvonagrađenog konkursnog rešenja koje je neophodno otkloniti. Građanima i aktivistima bih poručio da treba da budu zabrinuti i ustraju u borbi protiv štetnih projekata koji planiraju da preoblikuju naš grad bilo da su podržani aklamacijom od strane struke ili od političkih elita.

Autor teksta je arhitekta i aktivista Tihomir Dičić

(N1)