Anketa u SAD: Amerikanci smatraju odnosom 61 odsto prema 11 da je rat povećao rizik od terorizma protiv SAD, 56 odsto prema 12 da je doveo u opasnost američke saveze, 49 prema 21 odsto da će stabilnost na Bliskom istoku biti pogoršana

 Rat predsednika SAD Donalda Trampa protiv Irana za sada se ne može nazvati naročito uspešnim. A veliki deo američke javnosti očekuje da njegov završetak – kad god do njega dođe – to neće promeniti, piše CNN.

Istraživanja javnog mnjenja poslednjih nedelja prikazuju američku javnost koja je svega toga već sita.

Građanima se rat nije dopao ni na početku, ne veruju da će doneti mnogo pozitivnog i ne očekuju značajne ustupke — ili barem ustupke koji bi bili vredni svega toga.

Ukratko, nema mnogo poverenja da Tramp ima dobar izlaz iz ovog rata.

Vikend povodom Dana sećanja pružio je određeni uvid u takvo raspoloženje. Pojavili su se neki od dosad najznačajnijih znakova stvarnog napretka ka sporazumu o okončanju rata.

Međutim, kako su detalji procurili u javnost, postalo je jasno da su za mnoge republikance „jastrebove“ potpuno neprihvatljivi. Neki od tih republikanaca čak su upozorili da bi sporazum mogao ostaviti Iran jačim nego pre rata.

A ukoliko Iran ostane pri svom tvrdom stavu, nije jasno kakav bi sporazum omogućio Trampu da istovremeno sačuva obraz i okonča rat pre nego što postane još veći problem za Republikansku stranku.

Više anketa pokazuje da ljudi jednostavno žele da se sve završi.

Anketa Fox Njuz-a prošle nedelje pokazala je da samo 39 odsto registrovanih birača želi da američke vojne operacije traju „koliko god je potrebno da se ostvare američki ciljevi“, dok 61 odsto preferira „ograničen vremenski okvir“.

Slično tome, anketa Njujork tajms/Siena College pokazala je da 52 odsto registrovanih birača smatra da bi SAD trebalo da obustave vojne operacije čak i ako ne uspeju da postignu sporazum sa Iranom o njegovom nuklearnom programu.

Samo 37 odsto želi nastavak vojnih operacija ukoliko zemlje ne postignu dogovor o iranskom nuklearnom programu.

Ta anketa i drugi podaci dodatno potvrđuju da Amerikanci nisu naročito optimistični kada je reč o prihvatljivom sporazumu. Naprotiv, izgleda da će prema svakom eventualnom dogovoru pristupiti skeptično.

Anketa Times/Siena pokazala je da samo 22 odsto smatra da će rat biti „veoma uspešan“ u eliminaciji iranskog nuklearnog programa — programa za koji je Trampova administracija još prošlog leta tvrdila da je „uništen“.

Još 18 odsto smatra da će biti „donekle uspešan“, dok 50 odsto očekuje da neće biti uspešan.

Takođe, prema anketi Vašington posta/ABC Njuz, 65 odsto Amerikanaca je „ne baš sigurno“ ili „nimalo sigurno“ da će sporazum o okončanju rata sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje — što je Tramp više puta označio kao crvenu liniju.

I skoro dve trećine ispitanika je samo „donekle“ ili još manje uvereno da će administracija ostvariti svoje ciljeve u Iranu, pokazuje nedavna anketa Pew Research Center.

Čak i ako bude postignut sporazum koji sadrži relativno povoljne uslove za SAD, to ne znači da će Amerikanci smatrati da je vredelo.

Registrovani birači smatraju, odnosom 55 odsto prema 21 odsto, da rat neće biti vredan troškova, prema anketi Times/Siena.

Ankete takođe redovno pokazuju da Amerikanci veruju da će rat imati kontraproduktivne posledice na više frontova.

Anketa Post/ABC pokazala je da Amerikanci smatraju: odnosom 61 odsto prema 11 odsto, da je rat povećao rizik od terorizma protiv Amerikanaca odnosom 56 odsto prema 12 odsto, da je doveo u opasnost američke saveze odnosom 49 prema 21 odsto, da će stabilnost na Bliskom istoku biti pogoršana.

Čak i ako Tramp prkosi očekivanjima i uspe da postigne povoljan sporazum za SAD, suočava se s još jednim ozbiljnim problemom: Amerikanci mu više ne veruju po ovom pitanju.

Najnovija anketa CNN-a, na primer, pokazuje da samo 20 odsto Amerikanaca ima „veliko poverenje“ u Trampa kada je reč o donošenju dobrih odluka o Iranu. Otprilike tri puta više – 59 odsto – ima „malo“ ili nimalo poverenja.

Tramp je već odustao od mnogih svojih ranijih, apsolutističkih zahteva.

Ranije je govorio da će prihvatiti samo „BEZUSLOVNU PREDAJU“. U drugim trenucima tvrdio je da su njegovi glavni ciljevi potpuno okončanje iranskog nuklearnog programa i sprečavanje Irana da finansira posredničke grupe poput Hamasa i Hezbolaha.

Na osnovu najnovijih pregovaračkih uslova, čini se da se ti ciljevi postepeno ublažavaju.

Izgleda da je Tramp na početku napravio dve ključne greške: nije imao jasan i ostvariv plan kako da rat privede kraju, i nije dovoljno ubedio američku javnost u opravdanost rata. Umesto toga, postavio je lestvicu uspeha toliko visoko da će je teško preskočiti — osim ako ne obnovi velike vojne operacije i dodatno produži rat — a biračima je nakon pokretanja napada govorio da će sve to biti vredno žrtava.

Očigledno je da se Amerikanci s tim ne slažu. I mada je politički možda bolje izaći iz svega sada nego dozvoliti da se situacija još više odugovlači, to je možda samo najmanje loša opcija.

(Danas)