Andrej Ivanji: Zašto, pobogu, ministar Marko Đurić ispraća posmrtne ostatke babe i dede Teodora Hercla, ma koliki bio njegov značaj za moderni cionizam i osnivanje jevrejske države

Normalno je da ministri spoljnih poslova dočekuju i ispraćaju kolege iz drugih država. Ili neke druge visoke zvanice. Ali zašto, pobogu, Marko Đurić ispraća posmrtne ostatke babe i dede Teodora Hercla, ma koliki bio njegov značaj za moderni cionizam i osnivanje jevrejske države?

Vest zvuči bizarno: u četvrtak (30. jula) ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ambasadorka Izraela u Srbiji Avivit Bar-Ilan, predsedavajući Svetske cionističke organizacije Jakov Hagoel i vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel ispratili su na aerodromu „Nikola Tesla“ posmrtne ostatke babe i dede Teodora Hercla. Ne mošti lično utemeljivača modernog cionizma, ili, hajde, njegovih roditelja, nego babe i dede.

Đurić je tom prilikom poručio da „u ovim teškim vremenima, suočeni sa dosad nezabeleženim pritiscima na jevrejski narod u mnogim delovima sveta, Srbija ponosno stoji uz jevrejski narod“, prenosi Insajder. Poželeo je pritom da prijateljstvo između dva naroda i dve države dugo poživi.

Pa je još iskoristio priliku da kaže da će Srbija nastaviti da neguje uspomenu na Teodora Hercla i njegovu porodicu, „koji su postavili temelje cionizma i živeli u epohi koja je nadahnula srpski nacionalni pokret i stvaranje moderne Srbije“, i rekao da je ponosan zbog toga što je Beograd bio „dom oca cionizma“.

Obaška što Srbija ni na koji način ne neguje uspomenu na Teodora Hercla, a i zašto bi, što uglavnom niko pojma nema ko je on i što Beograd nikada nije bio „dom oca cionizma“, zašto ministar spoljnih poslova uopšte ispraća posmrtne ostatke njegove babe i njegovog dede? Ili bilo čije posmrtne ostatke?

Odgovor se krije u Jerusalimu.

Veza Herclovih sa Srbijom

Nekoliko generacija porodice Hercl je živelo u Zemunu. Njihova porodična kuća nalazila se u današnjoj Gundulićevoj ulici broj 17. Jakob Hercl, otac Teodora Hercla, se sredinom 19. veka odatle preselio u Budimpeštu gde je rođen „otac“ modernog cionizma.

Teodorov deda Šimon Lajb Hercl bio je pobožan Jevrejin i član zemunske opštine u kojoj je između 1825. i 1874. ordinirao čuveni sefardski rabin Jehuda ben Šalom haj Alkalaj, koji se zalagao za odlazak u Svetu zemlju, u tadašnju Palestinu, što je i sam učinio 1878. godine. Umro je u Jerusalimu. Teodorov deda Šimon i rabin Jehuda bili su prijatelji.

Alkalaj se smatra jednim od najvažnijih preteča modernog cionizma, jer je daleko pre Teodora Hercla propovedao povratak Jevreja u Svetu zemlju i ponovnu izgradnju Jerusalima.

Šimon Hercl je navodno posedovao jedan od prvih primeraka Alkalajevog revolucionarnog dela iz 1857. godine, koje je opisivalo povratak Jevreja u Palestinu. Uvreženo je mišljenje da je deda ove ideje preneo na porodicu i da su one tako oblikovale i cionistički identitet mladog Teodora Hercla.

Nema, međutim, podataka da je Teodor posećivao dedu, možda i upoznao starog rabina i od njega prvi put čuo za mogućnost odlaska Jevreja u postojbinu.

Ekshumacija i sahrana u Jerusalimu

Krajem jula 2026. godine posmrtni ostaci Šimona i Rivke Hercl ekshumirani su iz njihovih grobova na Jevrejskom groblju u Zemunu, a sve na osnovu dogovora između Svetske cionističke organizacije i srpskih vlasti.

Svečana državna sahrana za njih dvoje biće održana 5. avgusta 2026. godine u Jerusalimu, na brdu Hercl, pored njihovog unuka Teodora Hercla.

Ceremoniji bi trebalo da prisustvuju i izraelski premijer Benjamin Netanjahu i predsednik države Isak Hercog. Tako će se Herclova porodica ujediniti u zemlji čijem je osnivanju on posvetio svoj život, stoji u zvaničnom saopštenju.

Teodor Hercl nema direktnih potomaka, pa je celu akciju očigledno pokrenula Vlada Netanjahua.

Otuda i Marko Đurić na ispraćaju na aerodromu “Nikola Tesla”. Diplomatski protokol ne predviđa ispraćaj posmrtnih ostataka nečijih babe i dede, pa je valjda doneta politička odluka da Srbija na visokom nivou učestvuje u iventu koju organizuje premijer Izraela.

(Vreme)