Analiza Instituta Robert Lansing: Vučić će se verovatno okrenuti ustavnim promenama kako bi učvrstio svoju moć, koja je ugrožena protestima. Predstaviće ih kao „patriotske reforme koje imaju za cilj jačanje nacije“

Posle nedavnih događaja u Beogradu, gde su izbili studentski protesti čiji je cilj da se suprotstave korupciji u vladi, nepotizmu i drugim pritužbama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je zapaženo saopštenje putem Instagrama.

On je pozvao opoziciju da zatraži savetodavni referendum kako bi se ocenila podrška javnosti njegovom predsednikovanju.

Pozivajući se na istraživanje nevladine organizacije CRTA, koje je pokazalo da je više od 50 odsto građana protiv njega, Vučić je te nalaze odbacio kao strani uticaj.

U svojoj poruci je naveo: „Pošto CIA i drugi tvrde da mi nedostaje javna podrška, ako su ovi podaci tačni, onda nema smisla da ostanem predsednik“, podseća se u analizi Instituta Robert Lansing.

Vučić je potom pozvao opozicione stranke da prikupe neophodne parlamentarne potpise za pokretanje referenduma. Slično, Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, i Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, ponovili su ovaj poziv.

Protekla dva meseca su otkrila široko rasprostranjeno nezadovoljstvo vlastima u Srbiji. Urušavanje krova novosadske železničke stanice, koje je rezultiralo 15 mrtvih, poslužilo je kao prekretnica.

Navodi sugerišu da je ugovor o renoviranju sa kineskom kompanijom ili loše vođen ili potpuno bez nadzora. Ovaj incident izazvao je proteste širom Srbije, a nedavne brojke pokazuju preko 100.000 učesnika, od kojih su mnogi studenti sa 60 fakulteta.

Dok su vlasti u Beogradu umanjile značaj protesta, nudeći mnogo manje procene učešća, Vučić priznaje moć studentskih pokreta, koji su istorijski podsticali političke promene u regionu. Kao odgovor, vladajuća stranka je počela da manipuliše protestima i predlaže referendum za reafirmaciju Vučićevog političkog autoriteta.

Opozicija u Beogradu je, međutim, odbila da uhvati na Vučićev mamac. U roku od 24 sata, odbili su njegov predlog referenduma i umesto toga pozvali na formiranje prelazne vlade koja bi se izborila sa krizom.

Uz međunarodnu podršku, takva vlada bi stvorila uslove za slobodne i poštene izbore – mogućnost koju je Vučić brzo odbacio.

U međuvremenu, prijavljeni su pokušaji infiltriranja i diskreditacije protesta. Među demonstrantima su viđeni infiltratori koji su nosili nacionalističke slogane i simbole, kao što je nacistički inspirisan slogan „Nema predaje“ iz Staljingradske bitke ili zastave koje prikazuju Kosovo kao deo Srbije.

Uprkos neuspehu prvobitnog predloga referenduma, malo je verovatno da će Vučić odustati od nastojanja da konsoliduje vlast.

Čini se verovatnim da će se Vučić sada okrenuti ustavnim reformama kako bi osigurao svoju poziciju, po principu sličnom onom koji je imao Vladimir Putin iz 2020.

U Srbiji će Vučić verovatno sve predložene ustavne promene predstaviti kao „patriotske reforme“ koje imaju za cilj jačanje nacije.

Nacionalizam je bio Vučićevo najmoćnije političko oruđe od dolaska na vlast i očekuje se da će iskoristiti trenutne proteste da unapredi svoju agendu.

Ubacivanjem nacionalističkih elemenata u narativ, Vučić bi mogao da skrene pažnju javnosti sa izvornih uzroka protesta – vladine korupcije, nepotizma i lošeg upravljanja – i da je preusmeri na patriotsku retoriku.

Ukoliko dođe do još jednog referenduma, on bi verovatno usledio nakon ovih ustavnih promena i poslužio kao sredstvo za legitimizaciju produžene Vučićeve vladavine, učvršćujući njegovu moć u doglednoj budućnosti, zaključuje se.

(Danas)