петак, 19. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Поповић о литијуму: Нацрт студије Рио Тинта споран, након читања не верујем да је пројекат добар
Хроника

Александар Поповић о литијуму: Нацрт студије Рио Тинта споран, након читања не верујем да је пројекат добар

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 19. јул 2024.

Некадашњи министар науке и заштите животне средине у влади Војислава Коштунице и хемичар Александар Поповић каже за Н1 да од када је прочитао нацрт студије о процени утицаја на животну средину компаније Рио Тинто - не верује да је пројекат добар. Такође, навео је да нацрт студије уопште не треба да се зове тако и да има доста спорних делова и грешака, због којих "дипломци, ако с таквим грешкама дођу, не би имали дозволу да бране дипломски рад".

„Прочитао сам тзв. нацрт студије о процени утицаја на животну средину, који уопште не треба тако да се зове. Потребна је озбиљна дебата о овом питању. Ја сам даље од тога да је овај пројекат добар и да може бити добар, након читања ових 2200 страна. Да бисте радили студију утицаја на животну средину, морате знати какав је објекат – морате знати где шта стоји, каква се технологија примењује… Да бисте то имали, морате имати идејни пројекат, који све то потписује, који раде лиценцирани инжењери. Суштинска ствар је да овде не постоји идејни пројекат, документ који је држава оверила, који каже ово тако треба да изгледа…. Ово не може да буде нацрт. Јесте збир документа, али са студијом нема везе“, објашњава Поповић за Н1.

Да ми дипломци дођу са грешкама као из студије, вратио бих их“

Прочитао је и цитат студије, који стоји на почетку докумената: „Ниједна изјава нити гаранација се не даје експлицитно или имплицитно, у вези са садржајем овог нацрта, укључујући, али не ограничавајући на тачност, адекватност, време, потпуност или поузданост садржаја представљеног у овом нацрту”. Коментаришући цитат, Поповић каже да се из овога види да Рио Тинто ни за шта не гарантује и да не стоје иза онога што су написали.

„Ако су аљкави на папир – какви ће бити када пређу на дело. О овоме мора да говори између десет и 15 стручњака различитог профила… Ја сам након читања овог извештаја, и тога што су неки делови спорни у њему, и због тога што ту има таквих грешака, због којег бих ја дипломце, да ми с тим дођу у нацрту дипломског рада, не бих им дозволио да са таквим грешкама дипломске радове бране“, истиче некадашњи министар.

Александар Поповић као министар и његове колеге из Демократске странке Србије критиковани су од стране Ане Брнабић, јер је 2001. године регистрована Рио Сава Еxплоратион, која је ћерка фирма Рио Тинта. Брнабић је недавно рекла да „пројекат преузима ДСС, влада Војислава Коштунице и први документ тј. истражна права издаје 2004. године, чиме се предузећу дозвољава истраживање у Лозници“.

Саговорник Н1 на то одговара: „Важно је да ми као држава знамо шта имамо испод ногу, да би у неком тренутку то можда експлоатисали. То зависи од пуно услова… Ако не знате шта имате и дође странац и каже ‘ја ћу о свом трошку да истражим’, шта је ту спорно? Ви ћете знати резултат. Видећете да ли ћете то експлоатисати… Ризик је његов. То су могле да раде и спрске компаније, и Геозавод… Важно је разумети једну ствар – истраживање није исто што експлоатисање“.

Како наводи, влада Војислава Коштунице је страној компанији дала дозволу за истраживање никла у Србији, након чега се дошло до података да не постоји безбедна технологија за животну средину, па је право одузето. На питање Н1 зашто овако није поступљено када је у питању Рио Тинто, Поповић наводи да се тада није знало какве су резерве литијума и у ком је облику.

Осврнуо се и на посету немачког канцелара Олафа Шолца Србији, рекавши да Европска унија не може ништа да гарантује, јер се то видело и раније, нпр. када је у питању Бриселски споразум или формирања ЗСО на Косову.

(Нова.рс)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер