Александар Арсенијевић: На Косову од Срба остало само оно што нема куд и нема где. Овде се више не бројимо, само неко нестане - тако што се одселио или завршио у затвору

“На Косову је од Срба остало само оно што нема куд и нема где. Имамо две опције – одлазак у ужу Србију у колективне центре или да ствари узмемо у своје руке и да се изборимо за своја загарантована права, на демократски начин и тихим отпором као што смо и радили. Кад нема мира за народ, нек нема мира ни за власти”, наводи у интервјуу за Данас Александар Арсенијевић, председник Српске демократије, недавно хапшен због дувања у пиштаљку.

Речи Емилијана Запате Арсенијевић је изговорио у камере и након што је, уз казну за ремећење јавног реда и мира, пуштен из притвора. А приведен је јер је испред баште кафића у којој је седело неколико министара, међу њима све учесталији гост северног дела Косовске Митровице министар полиције Џељаљ Свечља, у знак протеста дувао у пиштаљку.

Током разговора телефоном седео је на митровачком шеталишту, а интервју је у једном тренутку прекинуо јер, како је рекао, пиштаљком је морао да „поздрави“ и одређене општинаре који су туда прошли.

*Докле смо стигли када се грађани сада хапсе због пиштаљке?

Стигли смо до последње тачке подношења ситуације у којој смо. Ово није прво хапшење због пиштаљке, пре десетак дана хапсили су Стефана Вељковића и мене исто због пиштаљке када смо протестовали због префарбавања наших националних симбола код Трга браће Милић.

Ово друго хапшење је удар на слободу изражавања, јер су нам писали казну да реметимо јавни ред и мир. Онда би требало сваки возач који затруби да се хапси онако како сам ја хапшен.

*Шта мислите да је разлог све учесталијег доласка министра полиције Свечље на север Косова?

Прошли пут када је дошао у посластичарницу Фатон Хајзири га је ноћ пре тога прозивао да је “министар глупости и послова” колико сам могао да разумем. Онда он, како би показивао мишиће, дошао је са камерама, али сам га и тада омео са мојим легитимно постављеним питањима око употребе силе полиције на северу. То су моноетничке структуре које су се населиле на северу.

Посете су део предизборне кампање, шта год да се деси Свећља и остали долазе да показују мишиће. Никад добром нису дошли на север. Поготово не добром за Србе. И док им политика буде антисрпска, ми ћемо протестовати пиштаљкама.

Једини начин борбе је тај или да узмемо да се селимо у колективне центре у шаторе у ужој Србији.

*Постоји ли податак колико се Срба налази у косовским затворима тренутно?

Верујте ми да је то постало толико нормално, као што кажу да се човек за време рата навикне на смрт, тако смо се ми навикли овде на хапшење. Ми овде више не бројимо, само неко нестане из града. Да ли тако што се одселио или тако што је завршио у затвору. Више се толико не обраћа пажња, само размишљамо ко је следећи од нас.

*Од Куртијеве владе смо и раније чули причу о политици суверенизације севера, је л данас можемо да говоримо о суверенизацији, жељи да се Срби интегришу?

Апсолутно не. Можемо рећи да је ово само у циљу албанизације севера.

Ми живимо под санкцијама директно упереним против српске заједнице које су уведене пре годину дана од стране Владе у Приштини.

Нећу да будем патетичан, да кажем да су наша деца навикла на Плазма кекс и друге српске производе. Живимо у капиталистичком свету. Али данас ви када одете у продавницу не знате више шта купујете јер се ни тамо не поштује двојезичност. То су сада неки турски производи о којима нико ништа не зна.

Други аспект санкција везан је за забрану платног промета. То изгледа овако – нама на северу и у свим српским срединама једина привредна грана је угоститељска делатност, кафићи и ресторани, продавнице.

Последица те одлуке је да наш човек мора да оде у неки град уже Србије, а не оне смешне контејнере у које нико не иде, подигне највише 50.000 динара и купи намирнице у Рашки. Тако се гаси наш привредник овде. Новац који остане се не дира, јер увек може да затреба за нешто. Уместо да се оде на вечеру, на кафу, остане се кући и каже “ко зна за шта ће затребати, ко зна када ћемо поново моћи да подигнемо новац”.

Под албанизацијом мислим и на то што се граде куће, али не за повратнике. Њих диже министарство локалне самоуправе, ако су за повратнике онда треба да их подиже Рашићево министарство за повратак.

Закон јасно забрањује да се мења структура становништва, али то се ипак ради под плаштом такозване владавине права која се не поштује. Такође, имамо отварање радњи које они отворено зову албанским. Један од привредника који су дошли на север ми је рекао да их терају да отварају радње и да на тендерима купују локале и слично.

*У светлу албанизације посматрате, верујем, и отварање моста, јел очекујете да до тога дође у догледно време?

Чиме ће Аљбин Курти да нахрани своје националистичке тежње него пробојем кроз тај мост, који не само да има симболични значај?

Чули смо од грађана један необорив аргумент против отварања моста. А ко нам гарантује да за пет дана након отварања моста неће шеталиште да претворе у саобраћајницу? То је реалан страх.

Сад седим на шеталишту док разговарам с Вама, али ме не би изненадило да овде једног дана видим багере јер Митровицом не влада градоначелник Ерден Атић, него Влада Косова. Док не дођу легитимни представници то се питање не сме узимати у разматрање.

Надам се да КФОР неће узети политику – не бежимо, него се тактички повлачимо. Ако се то тако деси онда нека пакују кофере и ми заједно с њима.

*Очекујете ли да се 9. фебруара уз парламентарне распишу и локални ванредни избори за градоначелнике и за Скупштине општина на северу?

Очекујем да ће мандат на северу трајати четири године. Одбацујем такав сценарио. Оно што смо видели је да се граби сваки дан како би нам се ископала што већа рака.

*Размишља ли се о ширем српском фронту на изборима?

Ми нисмо за ту идеју. Знам да у нашој странци не бисмо имали консензус чак и да неко предложи да идемо са Српском листом. Са њима нећемо у било какву предизборну коалицију. Планирамо излазак, али постоји једно велико али – шта ако изазову толику паљевину да до биралишта се не може ни доћи.

*Вучић је у скоро рекао да ће доћи до инсталирања нових лидера међу Србима који ће бити у дослуху са Куртијем. Мислите ли да је на вашу опцију алудирао тада?

Не знам на кога је мислио, поставите то питање њему…

*Сметате ли Београду?

Сигуран сам да сметамо свима, укључујући наравно и Београд, јер ми смо ван контроле. Радимо паметне ствари, сигурно сметамо, можда не свима, али одређеним круговима у Београду и Приштини сигурно. Свако има своје. Вучић има Српску листу, Курти има Рашића, а где смо ми “ничија деца”?

*Колико се ове кризе одражавају на живот Срба?

Нама се омча давно стеже око врата, али мислим да до централних избора на Косову који су заказани за 9. фебруари да ће бити за то стезање употребљене и цвикцанлге и кљешта, због гласова већински албанског националистичког бирачког тела.

Такво бирачко тело створила је сама Влада Аљбина Куртија последњих година јер немају шта да понуде. Немају да понуде нова радна места, фабрике, немају да понуде путеве, немају да понуде ниједан пројекат, већ само огрезлост у корупцију и бич и пендрек о наша леђа.

*Чују се критике према Вучићевом режиму да су потребни жустрији одговори на Куртијеве потезе. Може ли дијалог дати резултате?

О ком дијалогу причамо? Где је он? Зашто би Курти тражио нешто милом, када може да добије све силом? Где је дијалог, понављам, то је велики знак питања.

Ако желите да чујете од мене да крену тенкови, нећете. Ја сам патриота човек и не желим да Београд буде или бомбардован или да гладују људи у целој Србији да би тенк пошао због моје куће. За Косово се не умире, за Косово се живи. Треба ојачати породицу овде, ојачати људе, све структуре, не само једну партију и да се на тај начин пружи отпор. Друге структуре осим Српске листе имају много већи кредибилитет да причају о заступљености српског народа јер, за разлику од неких из Српске листе, немамо путера на глави.

*Стојите ли и даље при изјави да је Вучић носилац политике етничког чишћења Срба са Косова?

Та изјава је уследила након повлачења барикада где смо сви били бесни на тај поступак и наравно да се очигледно то видело као повуци-потегни политика без икаквог ефекта и за шта и данас трпимо одмазду.

У праву је био Вучић када је рекао да се спроводи тихо етничко чишћење, и ево чекамо када ће стићи крај.

Ово зна се у ком правцу иде, још од почетка рата у Украјини. Приштина очигледно аспирацијом према северу нас не види као своје људе, већ као паразите које треба отклонити.

*Али они кажу да тако не гледају на све, него само на банде које малтретирају, како кажу, и Србе?

Па како кад сваког грађанина које учествовао у било ком скупу покушавају да окарактеришу као криминалца? Сви су за њих криминалци, свака мушка глава. Дошли смо у ситуацију да морамо да се уздамо да ће жене да нас бране, трећепозивци и жене, инвалиди. Ваљда ће свет бар тад када њих буду хапсили стати овоме на крај.

Страх од избегличке колоне

*Причали сте у једном ранијем интервјуу за Данас да сте били у избегличкој колони 1999. године. Постоји ли данас страх код Вас и Ваших сународника да су такве сцене поново могуће?

Можда би колона чак и обезбедила бољу будућност од појединачног и тихог исељавања. Можда би се са колоном узело које парче земље па се снашло и направило. Овако имамо превише неснађених наших људи.

Подељено ми је мишљење. Мени је велики страх од колона јер сам лично то доживео, али се налазимо у таквом стању да је све боље од овог у чему се сад налазимо.

*Размишљате ли лично о томе да се преселите?

Не, не, не. Као што ме страх од те колоне и као што се сећам када ме нису прихватали у Лазаревцу тада, када су ме називали “шиптарчетом” и старо и младо, то се неће десити. Ја ћу живети и у затвору ако треба, јер видите да хапсе сваки час, ако не, могу онда да ме затрпају, али ја моју земљицу напустити нећу.

(Данас)