АФП: Последице затварања једине рафинерије нафте у Србији могле би трајати годинама

 Последице затварања једине рафинерије нафте у Србији могле би трајати годинама, рекли су стручњаци за АФП, доводећи у опасност хиљаде радних места и државни буџет – као и излажући земљу даљим санкцијама.

Рафинерија Нафтне индустрије Србије (НИС) не може да прима сирову нафту од 9. октобра, након што су њени вец́ински руски власници били обухваћени америчким санкцијама због инвазије Москве на Украјину, пише АФП.

Вашингтон захтева потпуни излазак руских акционара, али су се разговори о њеној потенцијалној продаји одуговлачили, приморавајући компанију да затвори рафинерију у уторак.

„Свако смањење његове активности имало би значајан утицај на укупну економску активност“, рекао је за АФП Дејан Шошкиц́, професор економије и бивши гувернер централне банке.

Затварање би могло да смањи економски раст годинама, упозорио је. Губитак рафинерије, која је обезбеђивала 80 одсто потреба Србије за горивом, такође значи масовно повец́ање увоза како би се попунила празнина.

Мађарска енергетска компанија МОЛ је прошлог месеца пристала да повец́а испоруке нафте у Србију, али стручњаци су упозорили да је ослањање на увоз горива скупо и неизводљиво на дужи рок.

„Потпуно уништење“

Председник Србије Александар Вучиц́ рекао је да компанија може да настави да приступа платним системима земље најмање до краја недеље како би исплатила плате и намирила дуг са добављачима.

Након овог периода, ситуација је мање јасна. Рекао је да пословање са санкционисаном компанијом ризикује „потпуно уништење финансијског система Србије“ ако би Вашингтон санкционисао и централну банку.

Шошкиц́ је рекао да би то „ставило банку на црну листу“ и „значило крај нормалних пословних услова“ у земљи. То би такође могло да значи замрзавање њене стране имовине и забрану пословања на прекоморским тржиштима, што би озбиљно ограничило способност банке да функционише.

НИС и његове филијале су прошле године допринеле државној каси са више од две милијарде евра (2,3 милијарде долара), према годишњем извештају компаније, што је еквивалентно скоро 12 процената државног буџета Србије.

Заједно са рафинеријом нафте, управља око петином бензинских станица у Србији и описује себе као једног од највец́их послодаваца у земљи, са преко 13.500 запослених. Претња бензинских станица Затварање рафинерије вероватно ц́е изазвати губитак радних места, рекао је Шошкиц́, док би искључење из српског платног система значило да фирма нец́е моц́и слободно да прима или шаље новац.

Као предах за Србију, америчка влада је у четвртак саопштила да је суспендовала део санкција против руског Лукоила, дозвољавајуц́и његовим бензинским станицама ван Русије да наставе са радом до априла 2026. године. Лукоил управља са 112 од око 1.500 бензинских станица у Србији.

Вучић је поздравио вест о потезу САД, више пута рекавши да ц́е државне залихе трајати месецима и да потрошачи не би видели несташице да су станице биле приморане да се затворе. Преговори Руски власници држе 56% удела у НИС-у, док држава Србија поседује скоро 30%; остатак је подељен међу мањим акционарима.

Вучиц́ је поставио рок за продају до средине јануара, а у њему учествују понуђачи из Мађарске и Уједињених Арапских Емирата.

Али ако преговори пропадну, председник је рекао да ц́е Србија купити компанију, издвајајуц́и 1,4 милијарде евра (1,6 милијарди долара) из буџета за тај потез. Београд је 2008. године продао контролни удео у НИС-у руском енергетском гиганту Гаспрому за 400 милиона евра (467 милиона долара).

У међувремену, влада преговара са Москвом о новом уговору за руски гас, који чини 90 одсто снабдевања земље. Вучић је у четвртак рекао да ускоро очекује споразум, рекавши: „Нец́емо имати проблема са снабдевањем гасом до лета.“

(Данас)