Адвокат Зденко Томановић: Нема тог режима који може да надвлада студенте. Нису то појединци или група, већ скоро комплетна академска младост, снага и будућност ове земље

Зденко Томановић, адвокат, већ месецима је на мети режимских таблоида, што због заступања полицијских инспектора Слободана Миленковића и Душана Митића који су отворили аферу Јовањица и разоткрили улогу државних органа и безбедносних служби у производњи и трговини марихуане, али и због блиских веза са студентским покретом који прети да помрси рачуне Вучићевом режиму на предстојећим парламентарним изборима. О свему овоме Томановић говори за Данас.

Режим Вас је прогласио „главним координатором“ студената у блокади. Какав је Ваш однос са студентским покретом?

Верујем да ће се студенти одупрети свим насртајима режима на њихово јединство и зато – студенти побеђују

– Подржавам студенте. И лично и професионално. И то јавно од самог почетка. Разлог моје подршке студентима су вредности које они промовишу. Студенти уз подршку професора, наставника, учитеља, стручне елите нашег друштва, грађана носе решавање кризе у Србији – кризе истине, кризе морала и толеранције, кризе људскости и пристојности, кризе правне сигурности, кризе државе и друштва.

Нема тог режима који може да надвлада своје студенте. Нису то појединци или група, већ скоро комплетна академска младост, снага и будућност ове земље. И зато режим покушава да их омаловажи тврдњама да њих неко контролише или управља њима. А затим покушава да произведе поделе међу студентима. Студентима нико не управља. Они су паметни, самостални, аутентични, организовани. Они су симбол слободне и модерне демократије. Покрет је њихов и одлуке су њихове. И у томе сви морамо да их подржимо.

Режим насрће на јединство студената свом снагом узурпиране моћи користећи свој комплетан потенцијал и ресурсе. Одавно покушавају да подстакну разноразна лица да успоставе свој утицај на студенте или да им се наметну. А моделом велике лажи, у намери да унесу раздор међу студенте, оне који их јавно подржавају или им пружају правну заштиту, проглашавају за контролоре покрета.

Верујем да ће се студенти одупрети свим насртајима режима на њихово јединство и зато – студенти побеђују.

Многи критикују студентски покрет питањима каква је њихова политика, где они воде Србију, ко чини листу?

– Мислим да је политика студената видљива. Поједностављено речено – они укидају садашњу политику тоталитаризма и враћају политику у руке грађана. Њихови противници или они који релативизују потенцијал студената конструишу да нема довољно ЕУ на тој студентској политичкој стази а неки да има превише Запада а мало Истока. Мислим да студентски покрет шаље јасну поруку – сада није време за крупне идеолошке сукобе о томе како организовати своју државу и друштво. Сада је време да се демаскира лажирана садашњост и створе услови да се осветли будућност .

Није сада доминантно питање да ли Србија иде лево или десно, већ да ли Србија иде доле или горе, да ли у подземље или на сунце. Таква студентска политика је створена из потребе за правдом и владавином права. У околностима разореног система, моралне деструкције, владавине нарави и ванинституционалних центара моћи, противправног и противуставног деловања на дневном нивоу, таква студенска политика је нужна а све остало је скретање пажње. Па управо наратив о ЕУ слушамо стално од владајуће структуре више од деценије, а све што раде је антиевропски. А све што раде студенти су темељне европске вредности. Погледајте њихово јединство око базних тема. Најпре око правде. Али не правда као пропагандни појам већ основ уређења заједничког живљења. Или јединство око одговорности. Одговорност као стуб владавине права, посебно одговорност управљања државом.

Студенти јасно виде да пут до правде или до одговорности не иде преко критеријума политичке припадности или политичког наратива лево или десно већ преко стручности. Нема правне борбе за права грађанина, нити развоја правне свести без стручних људи. Сада је важна и јавна употреба стручности.

Не можете мерити демократичност или праведност студената по њиховом односу према прошлости, жељеним, званичним или незваничним истинама, према култу жртве или хероја. Јер није сада тема како ће се односити студенти према историји већ како ће њих историја забележити. А историја ће их забележити као генерацију која је Србију извела на пут владавине права.

Зато је јако важно што су студенти изабрали ненасилни покрет а још је важније што желе живот у истини а не у лажи. И зато је прича студената прича о нади и веровању да Србија може бити узвишенија.

Шта очекујете ако дође до промене и ако студентски покрет победи?

– Тоталитарни режим за собом оставља читав низ правних, политичких и социјалних проблема. Јер им се често криминал чинио небитним или чак корисним. Доста се говори и у вашим новинама о том отклањању последица тоталитарне прошлости правним средствима и некаквим будућим процедурама за учињене противправности. Али јако је важно да свака правна процедура мора бити поткрепљена разумним правним разлозима. Сви евентуални поступци против одговорних за почињене противправности у време тоталитарног режима не смеју да се разликују од регуларних процеса у којима се прописи примењују на чињеничко стање. Али нужно је и јавно разјашњење чињеница, односа и начина функционисања тоталитарне власти. Дакле, не само објављивање свих уговора, одлука, записника и докумената од значаја за грађане и државу ако носе сумњу у противправност већ и јавно објашњење како се до тога уопште дошло. Постоји јасан низ радњи којим Србија може и мора да постане земља владавине права. За почетак је нужан мали али ефикасан и функционалан државни апарат који ће осим правде афирмисати и створити услове за развој друштва, друштвених група и појединаца. И истовремено онемогућити успостављање монопола над важним друштвеним, политичким или економским ресурсима.

Солидарност коју носе студенти има јаку поруку – време тоталитаризма, време корупције и насиља, време издаје националних и културних интереса, антиправа и неправде је завршено. Пут развоја Србије није хајдучија ни агресија, није антиправо ни нетолеранција, нису медијске принуде, ни ратничко друштво већ владавина права.

Шта мислите о тзв. Мрдићевим законима?

– То је правно безвредно умножавање правних и моралних промашаја. Та игра са разним законима као и са изменама Устава преусмерава пажњу грађана са битног питања. Који је значај било којих закона када је за институције реч лидера изнад било ког закона? Оно што он каже на телевизији спроводи се брже него било који судски процес. Која је сврха закона када они не важе за власт? Која је сврха права на рад ако наш клијент доктор Дугалић добије отказ а онда Клинички центар неће да поступи по налогу суда да га врати на посао?

Наравно да закони које помињете нису ни морално оправдани ни усклађени са осећајем за правду у друштву. Они су политички алат да би институције биле бољи сервис мале друштвене групе која управља Србијом.

Контролишу ли грађани државни апарат или је обрнуто?

Верујем да ће носиоци друштвених промена, на челу са студентима, сагледати важност да се расформирају или реформишу тајне службе и формирају нове

– Државни апарат има монопол над свим важним друштвеним, политичким или економским ресурсима. Умрежени центри моћи, уз неограничене ресурсе и недостатак контроле, омогућили су да уместо да друштво контролише државни апарат, државни апарат контролише друштво, друштвене групе и појединце. Посебно важно средство државног апарата у контроли целог друштва су тајне службе. А оне нису у функцији заштите ни грађанина ни друштва, ни друштвених група већ у служби одржавања и заштите различитих центара моћи. Више пута сам говорио да верујем да ће носиоци друштвених промена, на челу са студентима, сагледати важност да се расформирају или реформишу тајне службе и формирају нове. Верујем да у њима има пуно професионалаца, али не могу тајне службе да воде политичари који успоставе своју мрежу утицаја и интереса, већ стручњаци, професионалци у тим областима.

И сами знате да је одавно општи утисак у друштву да постоји незаконито праћење или прислушкивање. А општи утисак се не формира баш произвољно. Па моји клијенти Миленковић и Митић су сами откривали припаднике БИА и никада нисмо добили одговор по ком правном основу их прате. Миленковић их је неколико пута легитимисао и, како он каже, држао у контролисаном положају на улици, а Митић је својевремено тим тајним пратиоцима прилазио да их поздрави. Па није улога тајних служби да прате људе који се боре против криминала, да прате студенте, професоре, да упадају на факултете. Њихова је улога да буду заштита сваком грађанину, да буду заштита и друштву и држави.

Објавили сте да су старешине полиције одлучиле да Душан Митић не треба да ради у Београду, где живи са породицом, већ у полицији Панчева?

– Донели су нову незакониту одлуку користећи чињеницу да надлежне институције поступају са нарочитом спорошћу у односу на заштиту права Митића и Миленковића. Две и по године Управни суд не одлучује по тужби Душана Митића и Слободана Миленковића због њихове смене са важних места у борби против дроге. А Уставни суд преко три и по године не одлучује по жалби Миленковића о праву на живот и одговорности државе за угрожавање живота. Инспекторе Митића и Миленковића чувају специјалне антитерористичке јединице због њихових угрожених живота јер су открили аферу Јовањица, а институције правде поступају са нарочитом лежерношћу.

Тај однос надлежних институција према Миленковићу и Митићу је матрица и образац понашања наметнут из самог врха земље који угрожава цео друштвени систем. У том односу према инспекторима се осликава незаконит загрљај државних и криминогених структура који се маскира таблоидним хајкама, пословном дискредитацијом, криминализацијом, угрожавањем живота, незаконитим праћењима и сада појачаним безбедносним ризицима.

Шта је доминантно у друштвено-политичком тренутку у Србији више од деценије?

– Деценија растурања институција, антиправа, селективне правде, време насиља, агресије, нетолеранције, видљивог беса владајућих структура. Центри моћи у Србији срушили су уставни поредак, одржавају противуставно стање и самовољу извршне власти. На Устав су се заклели, али праксом су га суспендовали. Најгрлатији су на наводном патриотизму и галамили су да оно што су затекли на КиМ неће да предају, а дали су све што нико пре њих није хтео. Имали су уставну обавезу да КиМ третирају као део територијалног интегритета и суверенитета Србије, а онда су прихватили француско-немачки план уз објашњење – па само смо усмено то прихватили, али нисмо потписали.

Они су славили Бриселски споразум пре 13 година, а моја клијенткиња, судија са КиМ, зато што је одбила да суди под печатом државе Косово, морала је, као и сви њени истомишљеници, да напусти суд. Данас нас режим уверава да су били преварени. Не, нису преварени. То је њихов избор јер су очување своје моћи видели као најважнији циљ, а интерес друштва или државе као колатералну штету за остваривање и одржавање њихове моћи. Обећали су правну једнакост грађана, а боре се свом снагом против једнакости. Обећали су демократију, а од демократских институција направили су само фасаде. Распродају и обећавају другоме нашу територију, отимају нам здраву природу и животну средину.

Режимска гласила дуго времена воде кампању против Вас, а неки подржавају ту кампању подацима да су вам били клијенти од Милошевића до Ђиласа, од Мишковића до Меденице, од Миленковића до Шолака и Пецонија и других?

– Лидери режима и њихови пропагандни помагачи су ме по команди прогласили и шпијуном и то америчким, британским, руским, па онда сарадником српских тајних служби, затим србомрсцем, терористом, усташом, антисрбином и сл. Али све те глупости и неистине имају за циљ не само моју личну и професионалну дисквалификацију због подршке студентима, већ како сам рекао и уношења подела међу студентима.

Што се тиче мог професионалног рада ја никада нисам био ни политички активиста нити активиста за заштиту људских права, али се цео свој радни век борим да закон важи за сваког грађанина. И када вам се неко свиђа и не свиђа и када га презирете или волите тај појединац има право на закон. Јер мера правде за адвоката у судници је процедура, законита и одговорна као што и мера истине у судници мора да буде доказ, а не политичка или општа морална потреба.

Професионално и савесно обављање адвокатског посла на највишем нивоу значи имати комплексне правне предмете који често деле, узнемирују и интригирају јавност. Ово некад значи и обавезни терет да се многима који можда идентификују пружаоца услуге са клијентом нећете свидети. То је терет који адвокат мора да носи. У целом свету, бити адвокат у тешким, контроверзним, комплексним предметима је привилегија. Међутим, када су у питању наведене лажи онда ми је професионално искуство помогло да препознам исту кухињу која их производи. То је кухиња креатора дезинформација који се углавном налазе у институционалним или ваниституционалним, политичким или безбедносним центрима моћи који организују или наручују тај пропагандни отров. Све њихове лажи морају да буду толико далеко од реалности да би биле непроверљиве и убедљивије. Неко помаже у том кувању лажи а некоме се такви производи свиђају.

Шта мислите о координисаној режимско-таблоидној хајци и све јачој репресији власти према свима који другачије мисле од Вучића?

– Овакви режими не могу опстати без насиља. Зато туку, хапсе, отпуштају са посла, прете, вређају све. Воде пропаганду борбе против измишљеног застрашујућег „непријатеља“. Сви који су против тоталитарног режима су за њих фашисти, терористи, рушитељи државе, уставног поретка, антисрби, србомрсци, нацисти, издајници. Та њихова пропаганда има за циљ да ствара бес код грађана против оних које су они означили као непријатеље. Њихов говор мржње жели да мржња постане заразна и да се тај отров задржи у главама људи.

Водите кривичне поступке против Информера и других режимских таблоида због, како сте навели, пропагандног терора. Против Новости сте успешно добили спор?

– Да, неправноснажно. Знам да су НУНС и поједини новинари критиковали одлуку судије Безмаревић због заштите наводног новинарства. Али верујем да то ипак није новинарство. То што раде пропагандни режимски медији је пут ка насиљу. Насиље почиње речима, а не батинама. Тврдити да је неко фашиста, усташа, антисрбин, терориста је психолошка припрема за агресију. Та толеранција према нетолерантнима, како каже Попер, води ка уништењу саме толеранције.

Мржња је база и антистудентске пропаганде и подлога на којој све радикалне и насилне акције добијају оправдање. И тако за режим неправа постају права – право на гажење на пешачким прелазима, право на шамарчине, право на бејзбол палице, право на прекомерну употребу силе, право на испаљивање пиротехничких средстава у тела грађана. Говор мржње је заправо улазница у режимски тим.

У једном интрервју сте критиковали наводно објективне и неутралне.

– Нажалост, значајан број људи, који су до сада имали и углед, из различитих области друштвеног живота чине све да помогну тоталитарном уму да одржи ову лажирану стварност коју студентски покрет демаскира. Тај ангажман наводно неутралних и наводно објективних, а омиљених гостију на режимским медијима и промотерима мржње је толико велики да улазе у зону, што рече један филозоф, организованог бекства од стварности. Они неће да виде шта су радили студентима у Ваљеву, Нишу, Новом Саду, Новом Пазару, Београду, Крагујевцу, неће да виде стотине пендрека по телима те деце, крв и модрице студената али зато виде студенте као рушитеље, секту, као Хитлерове јуришнике, црвене Кмере, хорду, патогене итд.

Пре неколико година говорили сте о одговорности државног врха за ширење панике и вређање. Сведочимо непримереним увредама од стране власти?

Председник државе жали што није возио багер у Савамали а грађани жале што је председник државе прегазио Устав и закон

– Председник државе жали што није возио багер у Савамали а грађани жале што је председник државе прегазио Устав и закон. Наш политички и државни врх загледан у небо не назирући границе своје мере у свом јуришу против неистомишљеника нормализује увреде, клевете и простаклук. Када је у питању врх власти лично и правно неваспитање није само лична црта, већ је то и политички став. То је свесна стратегија: простаклук и увреде се представљају као „искреност“ и „блискост са обичним народом“ а истовремено свака критика тог простаклука је повод за јавни линч кроз режимске медије. Њихове представе о сопственој грандиозности могу живети само у свету који би био потпуно у њиховој власти и који је дизајниран тоталним умом и зато осетљивост на критику, страх од непријатељског понашања околине, стално тестирање лојалности, резултирају претећим агресивним понашањем и насиљем.

Демократија или дигитална диктатура, Ваша канцеларија води спорове против режимских медија због злоупотреба вештачке интелигенцие и то у више предмета где заступате Драгана Ђиласа, Емира Кустурицу, Саву Манојловића. Да ли постоји шира друштвена опасност у тим злоупотребама?

– Да, са тешким последицама. Ако и даље не буде стриктне регулативе, стриктне примене права, створени су услови да се развије нови моћан механизам ограничења слободе грађанина. У свету истакнути правници, научници увелико указују на потенцијалне застрашујуће последице које носи злоупотреба технолошке револуције ако вештачка интелигенција дође у погрешне руке. Традиционални методи контроле грађана, прислушкивање, праћење, надзор, дезинформисање добијају софистицираније облике. Сада загрљај политичке моћи и финансијских структура без правних ограничења може да створи услове за дигиталну диктатуру.

Прикупљање и обрада свих могућих података за предвиђање понашања, размишљања уз могућност утицаја, у ситуацији када нема контроле чак ни за алгоритме за прављење лажних налога, дип фејка и садржаја који криминализују неистомишљенике, је јако оружје у рукама цензуре слободе. Режим нам шаље слике и приче о лепоти вештачке интелигенције и симпатичне роботе а иза свега стоји реална могућност злоупотребе ради контроле грађана, јер је режим доказао да се подсмева свим правним ограничењима. Зато ће Србија на наредним изборима заправо одлучивати да ли ће ићи ка технолошкој револуцији у условима владавине права и демократије или ка дигиталној диктатури.

(Данас)