Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > Zapadni zelenaši čerupaju najveću rusku investiciju na Balkanu
Ekonomska politika

Zapadni zelenaši čerupaju najveću rusku investiciju na Balkanu

PDF Štampa El. pošta
Dušan Kovačev   
utorak, 03. oktobar 2017.

Agrokor je godinama slao finansijska sredstva Hrvatske i susednih zemalja ka Americi, a rusko ulaganje bi to izrabljivanje onemogućilo. Hrvatskoj je obećana sudbinska uloga u Intermarijumu da bi najurila ruskog ulagača i najvredniji kapital firmi zavisnih od Agrokora budzašto predala američkim zelenašima.

Oni koje su Hrvati ranije nazivali „strvinarima“ postaće vlasnici najboljih hrvatskih nekretnina, njiva i izvora pitke vode.

Ti letiš kući.

I opet kao kurir.

Ne volim suvišne posetioce iz vaše zemlje.

Zato sam morao da te malo zadržim.

(Iz romana „Betmen Apolo“ Viktora Peljevina)

Još aprila 2017. godine je Karino Hromin Šturm podsetio da je zahvaljujući ruskom kreditu Agrokor vratio lihvarski kredit JP Morgan, da su za 26 godina Zapadne banke od hrvatskog naroda opljačkale čak 87 milijardi evra i da se putem Lex Agrokor sprema nova prevara[1]. Rusi nisu sproveli posebnu zaštitu svojih kredita[2], pa su ozbiljno reagovali povodom Agrokora kada je, radi održivosti poslovanja tog koncerna, u nevolji, hrvatski nacionalni bankarski sektor u njega uložio ogromna sredstva[3]. Donoseći Lex Agrokor, Hrvatska je izokrenula pravo prvenstva naplate duga novih poverilaca u odnosu na stare poverioce Agrokora. Do kraja avgusta 2017. g. su banke Zagrebačka, Privredna, Erste i Rajfajzen kreditirale Agrokor s gotovo 700 miliona evra[4] čime su odvele domaće bankarstvo do kolapsa[5], ali su stekle poverilačko prvenstvo po Lex Agrokor. Ukupni dug Agrokora je maja 2017. g. bio 5.46 milijardi evra prema tvrdnjama samog Agrokora, a već tada je bilo jasno da je dug znatno veći[6]. Slovenačka država je zaštitila Merkator od propasti Agrokora, a Rusija (odnosno Sberbanka) je požurila da zaštiti svoja potraživanja prema Agrokoru u Sloveniji[7] i Srbiji[8]. Najgore su prošli bosanski dobavljači Agrokora[9]. Dok je novca bilo godinama je prikupljan u Agrokoru, pa je „šemom Galileo[10]“ kroz Štedbanku završavao u JP Morgan[11]. Hrvatski mediji se potom nisu bavili temom konačnog odredišta Agrokorovog novca, pošto je novac završio tamo gde treba, tj. u velikoj američkoj banci. Ono što je počelo još u SFRJ pljačkanjem Agrokombinata okončano je tri decenije kasnije simboličkim objavljivanjem fotografije „crnog telefona“ Ivana Krajačića Steva kojim je on bio na tajnoj vezi sa emigracijom NDH na Zapadu[12]. Niko nije primetio da je kapital DŽona Pierponta Morgana pojeo domovinu Nikole Tesle. Uostalom, hrvatske vlasti su čak dva puta spaljivale Teslinu rodnu kuću i cravoslavnu crkvu u kojoj je kršten.

Dirljivo je kako hrvatska publika komentariše članke o Agrokoru. Hrvati se nadaju da će moćna Rusija kazniti korumpirani hrvatski establišment koji je putem Agrokora decenijama pljačkao svoj narod. Dirljivija je bila najava generalnog direktora Sberbanke puna nade da je u Hrvatskoj moguće odgovorne „dovesti pred lice pravde“[13]. Ponovo su Šokci – bokci, a Vlaha – siromaha više nema. Međutim, bez jarosti blagorodne zaludno je tražiti pravdu na sudu pravne države utemeljene na idejama Stranke prava Ante Starčevića.

Dva dana posle Margetićevog članka[14] je NATO tink-tank Foreign Affairs objavio da se preko Agrokora Rusija i Hrvatska bore za prevlast na Balkanu. Cilj spinovanja je bio da ubedi hrvatske atlantiste u iluziju sopstvene značajne uloge[15] i da se proglasi pobeda u finansijskog bici koja je unapred neravnopravno nameštena. Najavljen je ulazak globalističkog finansijskog kapitala u koncern Agrokor (JP MorganGoldman SachsErste[16]Reifeisen, i Zagrebačka banka[17]). Njihov novac je u Agrokor stigao preko Zapadnih investicionih fondova[18]Hrvatska je, naime, još aprila 2017. g. dogovorila da 480 miliona dolara u Agrokor dođe sa Zapada putem kupovine obezvređenih akcija koncerna od strane Knighthead Capital Management LLC, američkog fonda kojeg je hrvatska štampa zvala „agresivnim“ i „strvinarskim“[19]. Iako je KCM LLC odmah ušao u poverilačko veće, realizacija kredita Agrokora je čekala najvažnije. Dopušteno je da mimo ruskih poverilaca, čija su potraživanja starija, novi američki poverioci dobiju najčvršće moguće obezbeđenje: založna prava i hipoteke nad nekretninama, najboljim njivama i izvorima vode Hrvatske koje su u vlaništvu firmi zavisnih od Agrokora. Iznos gubitka Agrokora iz 2016. g. iznosio je između 1.6 i 2.7 milijardi evra, a to nije bio dug već negativna vrednost obrtnog kapitala Agrokora[20]. Dopuštanjem Zapadnog akcionarskog „ulaganja“ zapretila je opasnost da ruski ulagač (iako stariji poverilac) bude doveden u situaciju da izgubi prvenstvo naplate. Hrvatke vlasti su prihvatile da sprovedu obezbeđenje interesa Zapadnih zelenaša, a ta akcija je zahtevala izvesno vreme. Otud su u Hrvatskoj čak ozbiljno razmišljali da za to vreme na Agrokor slupaju čak i novac penzionih fondova[21] kako bi konzorcijum opstao do dolaska novih Zapadnih gospodara.

Saznanje o iznosu dugova Agrokora se povećalo od 5.46 milijardi evra u maju na čak 6.74 milijardi u avgustu. Čim su Ruski mediji temeljno izvestili svoju javnost o problemu s Agrokorom[22], svetsku javnost je o problemu obavestio The Economist. Upozorio je da rast poznatog duga Agrokora nije konačan, kao i da propast te firme preti da povuče u recesiju sav region, a u ekonomsku propast pola miliona ljudi[23]. Kad se Agrokor našao pred prinudnom naplatom[24], Ivica Todorić je sudski uslovio hrvatsku državu da spasava njegovu imovinu[25]. To je praktično bio zahtev da država Hrvatska primeni Lex Agrokor preuzme upravu nad koncernom i sprovede spasavanje interesa ove firme kao cilj važniji od svakog pravnog cilja. Brzo se pokazalo da „spasavanje“ Agrokora predstavlja izmicanje imovine koncerna od ruskog ulagača da bi se budzašto predala fondovima iza kojih se kriju JPMorgan, Goldman Sachs i slični. Uvedena državna uprava Agrokora nije sprečila Ruse da pokrenu arbitražni postupak u Londonu.[26] Objavljivanje da je važan poverilac Agrokora i Konzuma Rotšildov kapital[27] (bez objave na kojoj poverilačnoj strani) nije imalo efekta, a među dobavljačima je počela da se širi panika[28], naočito kada se pokazalo da je Agrokorov Konzumpotpuno nesolventan[29]. Činilo se da će odlukom Visokog trgovačkog suda biti otvorena pandorina kutija svih Agrokorovih dugova 11. septembra[30], dana koji je bio propisan kao krajnji rok prijavljivanja svih potraživanja od Agrokora[31].

Trgovinsko pravosuđe Hrvatske je počelo akciju onemogućenja ruskih ulagača da sudski zaštite svoje interese. Odložilo je objavljivanje Agrokorovih dugova izgovorivši se na tok arbitraže u Londonu. Zaštitilo je prikrivanje dugova angažujući firmu Baker Tilly Discordia kao veštaka pred Visokim trgovinskim sudom. To je ista firma koja je ranije sprovela netačne revizije finansijskog poslovanja Agrokora i svih od Agrokora zavisnih firmi, uključujući firme u inostranstvu. Očigledno pristrasni i teško kompromitovain veštak na mestu objektivnog i stručnog procesnog učesnika pred hrvatskim pravosuđem je prvorazredni skandal. Dok u svim zemljama regiona pljušte tužbe za izvršenje protiv Agrokora, Hrvatsko pravosuđe se postavilo kao suparnik ruskih ulagača odbijajući čak procesne zahteve protiv dužnikovog umanjenja imovine. Kad je državna uprava Agrokora počela da pripušta nove akcionare na svoju ruku, žalba Sberbanke je odbijena, a ranija odluka određivanja privremene zabrane zaduživanja Agrokora je vraćena na ponovno odlučivanje[32]To je praktično značilo da hrvatsko pravosuđe dozvoljava državnoj upravi nad Agrokorom da slobodno zaduži i rasproda vlasništvo Agrokora.

Upravo su to čekali novi poverioci i budući vlasnici kojima je Hrvatska vlast već „spakovala“ imovinu velikog hrvatskog konzorcijuma. Zapadni „kreditori“ Agrokora (iza kojih su JP Morgan i Goldman Sachs) su početkom septembra hipotekama potpuno osigurali svoju „investiciju“ u vlasništvo „vrednu“ 840 miliona dolara. Na nekretninama, najboljim njivama i izvorima pitke vode Hrvatske u vlasništvu Belja, Jamnice i Leda intabulirano je stvarno pravo poslednjih Zapadnih ulagača u Agrokor na čelu sa  fondom Knighthead Capital Managemant LLC. Od tada se KCM LLC u Hrvatskoj štampi retko naziva „agresivnim“ i „strvinarskim“ fondom – šta više, zelenaška okupacija naziva se „kreditom“[33]Time su pred Sberbankom kao starijim poveriocem uz sadejstvo svih nivoa hrvatske države Zapadni zelenaši ustanovili svoja „preča prava“ odmah pošto je arbitraža pred Sudom pravičnosti Engleske i Velsa zastala sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog trgovinskog suda Hrvatske[34]. Čak je i objavljivanje konačne liste svih dugova Agrokora odloženo za 11. novembar. Lista će tada izgubiti praktični značaj, jer će do tada svi privilegovani Zapadni investitori silom steći prvenstvo nad ruskim ulagačima. Pred držanim „pakovanjem“ najbolje imovine Hrvatske Zapadnim zelenašima na štetu poštenog stranog ulagača je hrvatska štampa zamukla ili skrenula temu. Tek je dr Ivan Lovrinović na svom fejsbuk profilu objasnio o čemu se radi[35]. Pojavili su se članci u kojima je direktor Sberbank Rusije počeo da biva prozivan „tiraninom“ i „birokratskim mastodontom“[36]Hrvatsko pravosuđe je sudski prikrilo finansijsko stanje Agrokora angažujući BakerTilly Discordia koja je odgovorna za sve revizije kojima je pred Sberbankom ranije skrivano stvarno stanje Agrokora i zavisnih firmi (ZvijezdaJamnicaKonzumLedoVupikBelje…)[37]Ono što od Agrokora bankarski konzorcijum na čelu sa JP Morgan i Goldman Sachs ne bude hteo, pokupiće hrvatski konzorcijum na čelu sa domaćim poveriocima: Adris (Ante Vlahovića), Atlantik (Emila Tedesčia), Kraš, Vindija, Podravka, Frank…[38]. Uostalom, Agrokor je Adrisu već dužan preko 1.3 milijarde evra[39]. Hvatski mediji već hrane domaću javnost srećom nade, nudeći psihološku kompenzaciju kako će na mesto Todorića bar doći domaći tajkuni. Biće to marionete istih gazda Hrvatske. Ipak, u hrvatskoj štampi i dalje ima svesnih da hrvatska država upravlja Agrokorom za interese Amerikanaca protiv Rusa. Orijana Ivković Novokmet je obavestila javnost da „strvinarski fond“ Knighead Capital Managemant voljom privremene državne uprave još od 13. aprila „u privremenom vjerovničkom vijeću (Agrokora) predstavlja sve vlasnike obveznica, umjesto da to čini, kao što je uobičajeno, povjerenik izdanja“[40]. Ona doslovno tvrdi: „Rusi očito razumiju u čemu je stvar. Za razliku od njih koji su plasirali 1,4 milijarde eura, američki strvinarski fond kupovao je uoči bankrota obveznice s ogromnim diskontom, a vlada ih tretira kao najznačajnije kreditore.[41]

Sberbank Europe je toliko zanemela da je pitanje ima li je još. VTB banka je rezignirano izrazila nadu da će joj bar 60% duga biti plaćeno[42]. Generalnom direktoru Sberbank Rusije je ostalo da se čudi, žali na prevaru, netransparentnost[43] i najavi „dugu sudsku parnicu[44]“. Hrvatskoj javnosti je jasno da ruska pravda u njihovoj „pravnoj državi“ nije ostvariva, ali komentatori tekstova o Agrokoru s nevericom primaju mogućnost da će se ruski ulagači povući[45]. Sudeći po komentarima na brojne tekstove o Agrokoru, Hrvatima je jasno da Sberbanka i njena ulagačka prava nisu sluga Jernej i njegovo pravo, ali ne shvataju da su Todorićeva ekipa (zovu ih „imotskim torarima“), kao i sva Hrvatska država, samo marionete čvrsto u rukama JP Morgan, Goldman Sachs i njihovih kolega. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je stidljivo ispoljila zanimanje da učestvuje u čerupanju Agrokora i zavisnih firmi[46], a zatim i drugi[47].

Značaj nevolje zvane Agrokor za Srbe 

Iako interesi ruskog ulagača u Agrokor u Srbiji za sada deluju odlično obezbeđeni, mora se znati da je ruskim ulagačima 2014. godine Hrvatska izgledala kao mnogo bezbednije investiciono područje od Srbije, a Agrokorovo poslovanje izgledalo čisto kao suza. U svim ostalim zemljama regiona, počev od Slovenije koja je već priznala hrvatsku državnu upravu nad Agrokorom, ruski poverioci imaju velikih problema sa naplatom potraživanja[48]. Taj problem se valja ka Srbiji. Otud se i povodom prava Sberbanke nad Agrokorovom imovinom u Srbiji javlja mnogo neugodnih pomisli. Srbija je područje u kojem je čvrsto ustanovljen globalistički privredni sistem.

Ruski kapital je teškom mukom u Srbiji realizovao investiciju u NIS da bi je modernizovao i učinio profitabilnom firmom. Može li se verovati da će režim Aleksandra Vučića dosledno sprovesti prava ruskog investitora u Agrokorovim firmama po Srbiji? Šta ako evroatlantski partneri Vučiću narede da radi evropskih integracija i Srbija mora da primeni hrvatski Lex Agrokor? Nije li na mesto Predsednika vlade R. Srbije odmah doveo Anu Brnabić iz USAID i  NALED-a?

Videli smo kako Vučićev režim uopšte ne štiti interes sopstvene zemlje na Kosmetu gde se nalazi imovina Srbije vredna trilione evra. Šta više, njegov režim daje i ono srpsko što seapratisti nisu bili u stanju da otmu. Taj politički režim već pokušava da ovakvu svoju politiku pripiše Rusiji[49]Je li razumno očekivati da će srpski režim koji se odriče prava Srbije dosledno zaštititi prava Rusije?

Iz primera Agrokora Srbi mogu jasno da vide svu štetnost evroatlantskih integracija. Potpuno integrisana u EU i NATO, Hrvatska je izgubila preko 80 milijardi evra za deceniju i po, pa podvela svoju privredu, upravu, zakonodavstvo, pravosuđe, medije, politiku i bezbednost u veliki poduhvat prevare uljudnog stranog investitora, da bi se zelenaški kapital iz SAD budzašto dokopao njene najbolje imovine. Ako se globalistička svemoć uopšte može nazvati pravnim poretkom, hrvatski primer je pokazao da je njegova stvarna svrha u regionu rusofobija. Ta svrha je iznad svakog pravnog načela i cilja prava, ekonomske celishodnosti i svrsishodnosti, svakog političkog plana i programa, iznad svake moralne vrednosti neoliberalizma. Ta svrha je naročito iznad slobode tržišta i slobodnog protoka kapitala.

[1] Karino Hromin Šturm o gorućoj temi u Hrvatskoj! „Lex Agrokor je trostruka pljačka hrvatskog naroda, Dnevno.hr, 18. 4. 2017. g. Karino Hromin Šturm je predsednik Pokreta zajedno.

[2] Marjanović, Vedran – Rusi analizirali zašto su njihove banke kreditirale Ivicu Todorića, Sl. Dalmacija, 20. 8. 2017. g.

[3] Fišer, Ivan – Pao dogovor s bankama: Agrokoru injekcija od 150 milijuna eura! Jutarnji list, 10. 4. 2017. g.

[4] Marić, Jagoda – Mršava 2017. godina: Agrokor bi mogao bankama pojesti više od 4,5 milijardi kuna dobiti, Novi list, 26. 8. 2017. g.

[5] Bankama u pola godine bruto dobit zbog Agrokora potonula 65%, Sibiz, 29. 8. 2017. gZbog Agrokora ukupna dobit pala više od 65 posto, Hina, 29. 8. 2017. g.

[6] Scitar, Boris – Agrokor prvi put objavio: „Utvrdili smo koliki je ukupni dug koncerna, ali to nije konačna brojka“, Večernji list, 11. 5. 2017. g. (dostupno na: Net.hr).

[7] Žugčić, Dean – Sberbank tuži Jamnicu zbog jamstava za Agrokor: Traže ovrhu nad tvrtkama kćerima u Srbiji i Sloveniji, Juarnji l ist, 14. 8. 2017. g.

[8] Vučić pred susret s Putinom: Sberbank preuzima 52% udjela u Agrokoru, Sibiz, 26. 3. 2017. gKankaraš Trklja, Mira – Rusi plene „Agrokorove“ firme – strepe li radnici u Srbiji, 16. 8. 2017. gTelesković, Anica – Odbijen zahtev da „leks Agrokor” važi i u Srbiji, Politika, 30. 8. 2017. gTanjug –

I Banka Inteza blokirala prodaju Dijamanta, Dnevnik, 15. 8. 2017. g.

[9] Lingo – Demirović, Mirsada i Tovilović, Dejan – Uprava „Agrokora“ traži da dobavljači kreditiraju „Merkator“, Nezavisne novine, 28. 7. 2017. gMilovan, Adriano – Rezultati Agrokora unijeli nemir: Veliki dobavljači se sve više pripremaju na plan b; „Otpis potraživanja morat će biti radikalan, ostatak će se.., Jutarnji list, 15. 8. 2017. gOsmanagić, Suvad – Konzum je dužan 300 miliona KM dobavljačima u BiH: Sprema se velika prevara građana! BNN, 21. 8. 2016. g.

[10] Stipić, Silvija – Todorićev kontrolirani krizni scenarij, Agroburza, 20. 3. 2017. g.

[11] Margetić, Domagoj – Igrokaz Agrokor: Todorićev kontrolirani krini scenarij, Sibiz, 16. 3. 2017. g.

[12] Margetić, Domagoj – Crni telefon: Veza Steve Krajačića, Ante Todorića i priča o Agrokombinatu i Agrokoru, 23. 7. 2017. g.

[13] Hina – Bijes putinovog bankara: „slučaj Agrokor je bez presedana!“ Najavio žestoku pravnu bitku: „Sve ćemo ih dovesti pred lice pravde“, Jutarnji list, 13. 9. 2017. g.

[14] Margetić, Domagoj – Crni telefon: Veza Steve Krajačića, Ante Todorića i priča o Agrokombinatu i Agrokoru, 23. 7. 2017. g.

[15] Skrpec, Dagmar – Croatia, Russia, and the Balkan Great Game, Foreign Affairs, 25. 7. 2017.

[16] Erste bi zahvaljujući Sberbank Europe ima posebnih obzira prema interesima ruskog ulagača. Međutim i Erste se poput ostalih povodom Agrokora svrstala uz JP Morgan i Goldman Sachs.

[17] Vlasnik Zagrebačke banke je italijanski UniCredit.

[18] Sučec, Nikola – Agrokor dobio 480 milijuna eura kredita: Stečaj je izbjegnut, kreću rezovi, Tportal.hr, 5. 7. 2017. g.

[19] Korda, Zoran – Agrokorove obveznice kupuje agresivni američki fond koji uvijek ide do kraja, Tportal, 21. 4. 2017. gGrgas, Gordana – Američki strvinarski fond ušao u vjerovničko vijeće Agrokora!? Jutarnji List, 21. 4. 2017. g.

[20] Klepo, Marina i Laušić, Frenki – Otkrivamo: Prve procjene revizije poslovanja posrnulog koncerna; Doznali smo koliki je gubitak Agrokor imalo lani, iznos je enorman, Jutarnji list, 26. 7. 2017. g.

[21] Laušić, Frenki i Žugčić, Dejan – „Agrokor bi trebalo dokapitalizirati, a logični investitori su mirovinski fondovi“, Jutarnji list, 31. 7. 2017. g.

[22] Vasilьev, Ivan i Vinogradova, Elena – Kak Sberbank i VTB riskuюt poterяtь 1,4 mlrd evro v Horvatii, Vedomosti, 31. 7. 2017. g.

[23] Agrokor, the supermarket whose collapse threatens the Balkans, The Economist, 10. 8. 2017. g.

[24] Koščec, Andrea – Ramljak u najnovijem izviješću o situaciji u Agrokoru prvi put spomenuo da je krenula lavina tužbi; Uz već ppoznate postupke , spominje i 3 nove arbitraže, Jutarnji list, 10. 8. 2017. g;

[25] Tanjug – Todorić će tužiti Hrvatsku, RTV, 15. 8. 2017. g.

[26] A. I. N – Ramljak traži da se Lex Agrokor priznaje i u Londonu – želi srušiti rusku arbitražu, Indeks.hr, 18. 8. 2017. g.

[27] Slobodna Dalmacija – Rusi u šoku: Todorić ojadio, najveći fijasko ikada, B 92, 21. 8. 2017. gTerčenko, Эmma; Holяvko, Anna – Sberbank prigotovilsя k potere 1,1 mlrd evro, vыdannыh horvatskomu riteйleru Agrokor,  Vedomosti, 10. 7. 2017. g.

[28] Živanović, Milan – Dobavljači Agrokora u panici zbog mogućeg otpisa potraživanja, PC News, 16. 8, 2017. gT. L. P – „Radikalni desničari profitirat će od pada Agrokora, Brisel se mora spremiti na kaos u Hrvatskoj“, 21. 8. 2017. g. O ulozi rokfelerovskog kapitala za izlazak Agrokora na berzu zna se odavno: Berry Freya – Croatian retailer Agrokor lines up Rothschild for $5 billion listing: sources, Reuters, 26. 11. 2014.

[29] M. V – Bivši šef Konzuma: Vjerovnici Agrokora će morati smanjiti svoja potraživanja za 70 posto, Indeks.hr, 6. 9. 2017. g.

[30] Trgovački sud odbio Ramljaka: Sve tražbine objavljuju se 11. rujna, Jutarnji list, 18. 8. 2017. g. (dostupno na: Sibiz)

[31] Sučec, Nikola – Zadnji je čas za prijavu tražbina od Agrokora. Dug će nabujati za milijardu do dvije kuna, Tportal, 11. 9. 2017. g.

[32] Svi parnični i ovršni postupci proti Agrokora u inozemstvu, Jutarnji list, 15. 9. 2017. g.

[33] Hina – Jamnica, Belje i Ledo založili nekretnine za kredit Agrokora, 24h, 5. 9. 2017. g. Još juna je založna prava počeo da stiče Madison Pacific Trust Limited. V: Agrokor za kredit založio i zaštitne znakove Leda i Jamnice, Poslovni dnevnik,19. 9. 2017. g.

[34] D. H – Agrokor objavio novo izvješće: Ramljak zaratio s Rusima, Indeks.hr, 11. 9. 2017. g.

[35]Lovrinović, dr Ivan – Igrokazi u Agrokoru, Fejsbuk nalog autora, 8. 9. 2017. g;  Razotkriveni? U tajnosti za Agrokor založili pitku vodu i plodnu zemlju Hrvatske, Dnevno.hr, 14. 9. 2017. g.

[36] Arslani, Melita  – On je Putinov tiranin koji ide s Agrokorom na sud, Ekspres.hr, 13. 9. 2017. g.

[37] M. R – Šef ruske banke: Todorić nas je prevario, a hrvatska vlada podržava muljaže Agrokora, Indeks.hr, 13. 9. 2017. g.

[38] Drljača, Gojko – Stvara se veliki konzorcij za Agrokor, Jutarnji list, 15. 9. 2017. gKiseljak, Lidija – Adris vodi glavnu riječ oko Agrokora, Večernji list, 18. 9. 2017. g.

[39] Filipvić, Luka – Doznali smo zašto Vlahović na sva zvona atrubi kako želi u Agrokor, dok Tedesči mudro šuti, Tportal.hr, 18. 9. 2017. g.

[40] Ivković Novokmet, Orijana – Plenkovićev Ramljak otvoreno igra za Amerikance, a to će navući ruski bijes i tužbe, Indeks.hr, 18. 9. 2017. g.

[41] Isto.

[42] Hina – VTB banka nada se naplatiti 60 posto Agrokorova duga, 9. 9. 2017. g.

[43] M. R – Šef ruske banke: Todorić nas je prevario, a hrvatska vlada podržava muljaže Agrokora, Indeks.hr, 13. 9. 2017. g.

[44] Hina – Bijes putinovog bankara: „Slučaj Agrokor je prevara bez presedana!“, Jutarnji list, 13. 9. 2017. g.

[45] Grgas, Gordana – Velika prijevara Agrokora ili lakomislena greška šefa Sberbanka koju si on ne može oprostiti; Zaštoje German Gref tako bijesan? Jutarnji list, 14. 9. 2017. g

[46] Hajlbron: EBRD prati posljedice koje će Agrokorovi problemi izazvati u regiji, Sibiz, 11. 9. 2017. g.

[47] Grčevita borba za Agrokor, Net.hr, 18. 9. 2017. g.

[48] Agrokorovi dugovi: Sberbank će se naplatiti u Srbiji, drugdje će imati problema, Sibi, 16. 9. 2017. g.

[49] Pukla bruka u Moskvi: Mediji u Srbiji slagali da Putin podržava vladu sa Haradinajem, ruski zvaničnici u šoku – Vučić laže, BBN, 15. 9. 2017. g.

[50] Kovačić, Ante – U registraturi, 1888. g.

(FSK)

 

Ostali članci u rubrici

Od istog autora

Anketa

Da li mislite da će zajedno sa beogradskim biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner