Srbija i inostrana ulaganja - prvaci "druge svetske lige"

Podaci Ujedinjenih nacija ukazuju da su glavna odredišta za strana ulaganja i dalje velike zemlje kao što su to SAD i Kina. Privlačne su i male zemlje, poput Singapura, a Srbija samo donekle može da se meri sa zemljama iz okruženja, Mađarskom, Rumunijom i Grčkom

Radarski ekran potencijalnih inostranih ulagača prvenstveno zapaža tekući i očekivani rast tržišta (privatna i javna tražnja) u zemlji koja je potencijalni cilj za ulaganje. Ostali činioci u odluci o ulaganju u inostranstvu uključuju slobodan pristup inostranom tržištu; sirovene i energiju; obrazovanu, kreativnu i iskusnu radnu snagu; lokalnu tehnologiju i naučno-istraživački potencijal; lanac dobavljača; infrastrukturu; delotvornu javnu upravu; zakone i sudstvo; a takođe i korupciju.

Uz navedene osnovne pokretače i činioce, strani ulagači obraćaju pažnju i na državne stimulacije. Međutim, te stimulacije su dvosekli mač. Zbog čega se one nude? Inostrani ulagači ih vide kao oličenje nekonkurentnosti određene lokacije: da je lokacija konkurentna, takve stimulacije ne bi bile potrebne. Istraživanja su pokazala da takve državne stimulacije ne igraju skoro nikakvu ulogu u odlučivanju o lokaciji ulaganja. Odluka je doneta, a strani ulagač rado posle prihvata tu ponuđenu stimulaciju. Zbog čega da se odrekne novca kada mu se nudi „s neba“?

U Srbiji i još nekim zemljama siromašni domaći poreski obveznici pružaju novčane podsticaje bogatim inostranim vlasnicima kapitala, uz sumnjive neto efekte po Srbiju, jer pletači kablova i čarapa ostaju i dalje pletači

Stimulacije stranim ulagačima imaju još jednu ideološku dimenziju. U Srbiji i drugde, siromašni domaći poreski obveznici pružaju novčane podsticaje bogatim inostranim vlasnicima kapitala. Uz navedeno, državne stimulacije inostranim sklapačima Fijata imaju sumnjive neto efekte po Srbiju, a pletači kablova i čarapa ostaju i dalje pletači. Potrebno je više ulaganja u znanje kao što je to Kontinental u Novom Sadu, a i Niš pruža temelje za slična ulaganja.

UNCTAD je nedavno objavio svoj godišnji Svetski izveštaj o investicijama (World Investment Report 2019). To je zvanična i referentna globalna institucija za pitanja inostranih ulaganja. Izvod iz navedene publikacije (tabela) prikazuje „lidere“ u privlačenju stanih ulaganja od 2013. do 2018. Tabela nedvosmisleno prikazuje da su glavna odredišta za strana ulaganja i dalje velike zemlje kao što su to Sjedinjene Američke Države i komunistička Kina. Male zemlje kao što je to Singapur su takođe izuzetno privlačne. Srbija samo donekle može da se meri sa zemljama u okruženju kao što su to Grčka, Mađarska i Rumunija.

U svakom slučaju, savet za Srbiju i slične države je da, umesto pružanja izdašnih subvencija stanim ulagačima, ista stredstva ulože u obrazovanje domaćih kadrova. Strani ulagači će to odmah da primete i doći će i bez novčanih stimulacija.

Savet za Srbiju i slične države je da, umesto pružanja izdašnih subvencija stanim ulagačima, ista stredstva ulože u obrazovanje domaćih kadrova

Fajnenšal tajms je uvažena globalna novina, ali novina koja je privatna. Njihove podatke o Srbiji kao „lideru u svetu u pogledu privlačenja inostranih ulaganja“ po broju projekata treba vagati i u pogledu podataka objavljenih u međunarodnim javnim izvorima, kao što su to Ujedinjene Nacije, koje kao osnovni parametar za rang-listu koriste vrednost uloženih investicija.

Pogrešna politika: Državne stimulacije stranim ulagačima su dvosekli mač. Stranci ih vide kao oličenje nekonkurentnosti, jer u suprotnom takve stimulacije ne bi ni bile potrebne, a istraživanja su pokazala da subvencije ne igraju skoro nikakvu ulogu u odlučivanju o lokaciji ulaganja

Priliv stranih direktnih ulaganja od 2013. do 2018.

u milijardama dolara

-------------------------------------------------------

Država           2013    2014    2015    2016    2017    2018

--------------------------------------------------------

SAD               201,4   201,7  467,6  471,8  277,3  251,8

Kina               123,9   128,5  135,6  133,7  134,1  139,0

Singapur       56,7     73,3     59,7     73,9    75,7     77,6

Britanija       51,7     24,7     39,2     196,1  101,2  64,5

Brazil            59,1     63,8     49,5     52,7     67,6     61,2

Španija         37,4     25,2     11,9     27,7     20,9     43,6

Francuska     34,3     2,7       45,3     23,1     29,8     37,3

Nemačka         15,6     4,8       41,4     23,5     36,9     25,7

Rusija             53,4     29,1     11,9     37,2     25,9     13,3

Turska            13,5     12,9     18,9     13,7     11,5     12,9

Češka             3,6       5,5       0,5       9,8       9,5       9,5

Mađarska        3,4       7,8       -14,8    -5,7      3,3       6,4

Rumunija        3,6       3,2       3,8       5,0       5,4       5,9

Grčka              2,8       2,7       1,3       2,8       3,6       4,2

Srbija            2,1       2,0       2,3       2,3       2,9       4,1

Bugarska         1,8       0,5       2,7       1,1       2,6       2,1

Slovenija      -0,1      1,0       1,7       1,2       0,8       1,4

Hrvatska        0,9       2,9       0,3       1,8       2,0       1,2

--------------------------------------------------------------

Izvor: World Investment Report (2019), New York and Geneva, UNCTAD.

(*Univerzitet u Ženevi, saradnik Instituta za globalne studije, radio u Ujedinjenim nacijama od 1989. do 2017.)