Svedoci smo najveće nacionalizacije u istoriji sveta. Da li je, dakle, ovde reč o finansijskom slomu, slomu neoliberalne teorije i politike? Ili, skidanje prašine sa Marksovih dela upućuje na slom kapitalizma “lično”?

Odnosi unutar BRIK-a u 2009, razvijaće se u saglasnosti sa činjenicom da je spoj dve najmnogoljudnije zemlje i dve zemlje sa najviše prirodnih resursa, gotovo idealna kombinacija ogromnih narastajućih tržišta i tehnološki ekspanzivnih ekonomija.

Izjave premijera i članova vlade da globalna ekonomska kriza neće uopšte ili značajnije uticati na privredu Srbije, pa čak da predstavlja njenu šansu, govore o tome da istom upravljaju osobe koje nisu u stanju proceniti događanja u svetu.

Upućen na isključive usluge „Železnica Srbije“, građanin mesta K se suočava sa situacijama na granici mogućeg, a višegodišnje iscrpljujuće iskustvo neminovno ga podstiče da se zamisli nad fenomenom lične odgovornosti.

Posle usvajanja zakona o akcizama poskupeće gorivo (benzin, dizel, tečni naftni gas za motorna vozila), kafa, cigare, cigarete, duvan i duvanske prerađevine, pivo. Da li ova poskupljenja predstavljaju zamajac za raspirivanje inflacije vrlo brzo će se pokazati.

Tako smo svi uvučenu u igru korupcije. Pacijenti i članovi porodice koji pristaju da plate (imaju li uopšte izbora?), lekari koji traže novac, ali i država koja se ponaša kao da problem ne postoji.

Čak i ako Obama i drugi svetski lideri urade sve kako treba, SAD i globalna ekonomija ušli su u težak period. Pitanje nije samo koliko dugo će trajati recesija, već i kako će ekonomija izgledati kada iz nje izađe.

U savladavanju današnje krize sve oči uprte su u ekonomsku politiku. Moglo bi se dogoditi da je izlaz iz ovog ambisa podjednako na strani etike koliko i ekonomije. Poslovne i političke elite polagaće ispit, ne samo menadžerske i ekonomske veštine, već i ispit ljudskosti i mudrosti.