Dobre želje, dobar tekst, međutim od toga nažalost nema ništa. Mi već jesmo u vremenu kada "Bog uzme pamet", i kada žanjemo ono što smo posijali s đavolom. Istorija Crkve jesu podjele...ili s Hristom, ili protiv njega. Ili vjera ili nevjera. Ovo je još jedan takav momenat u istoriji Crkve.

Nažalost ovo je nebivalo vreme u našoj Crkvi. Danas je sve drugačije. Istorija se ubrzava, vreme brže prolazi, za šta je nekad trebalo 50 godina, danas se dešava za mjesec. Govori, diplomatija, putovanja, globalizacija, demokratija, "otvoren um" za razne stvari, jednom rječju posvjetovnjačenost je toliko duboko ušla u Crkvu.

Hristos nije u dimplomatiji, razgovorima, intervjuima za javnost i ceremonijama poput one što najavljuju u Nišu. Hristos je u podvižništvu.

Hrišćanin je uvjek "lud" za ovaj svijet, i Hrišćani "nisu od ovog svijeta". A danas gledamo kako se propagira upodobljavanje ovom svijetu koji "u zlu leži". To je suština problema.

čovek je čoveku...kako ono beše?ma hajde , molim Vas, budimo realni...imamo napaćene opštene ljude i najveće neljude i to je naša zla sudbina...ovde čovek ništa ne znači...može da znači, ako je dobro za sprdnju, za neki dobitak i slično.nema nade.

Samo da dodam: Pre početka posta, Pokladne nedelje, pre večernje, svi psisutni u hramovima jedan drugog zamole za oproštaj, da bi se čiste duše ušlo u čišćenje tela. Kao kad se sportisiti rukuju posle meča, svako svakom pruži ruku.
Čak i oni koji se ne znaju, nema veze.

Ne znam da li je neko lani, u jeku onih raščinjavanja, došao na ideju da neko pruži ruku vl. Artemiju, ili obrnuto, bez ulaženja u to ko bi trebalo da to uradi prvi.

Ostaje dilema nas neupućenih, šta se desilo sa Artemijem, kada je postajao jedan period kada je on lako dobijao vize da putuje po svetu i da priča kako nas zapad voli, samo nas malkic kažnjava zbog Slobe, kada je dobijao neke donacije od Robina Kuka itd.
Gde je on to posle "zglajzao" kod zapadnjaka i njihovih slugu ovdašnjih?

*
A za vl. Atanasija: Sećam se sa koliko je žuči na Studiju B pljuvao po SM, čuveno: "Samo da mu vidim leđa!". Koliko god bio ljudski u pravu, nije bilo vladičanski po tonu, bez smirenja na koje poziva nas laike.

odlican tekst jednog izuzetnog pravoslavnog mislioca. medjutim, mislim da je momcilo blizi istini i da nam se bezdan blizi brze no sto nam se cini.

Možda ste vi sve to govorili.Verujem da jeste.Ali moram da vam kažem da ja, a čitam uglavnom sve što se objavi, za te vaše tekstove i tolika angažovanja nisam čuo:ne kažem to iz zluradosti.Žao mi je što nisam na njih naišao i što ne znam da se oko njih podizala kakva buka.Pa mi se , oprostite, ali je potrebno da to znate, čini da značaj vašeg angažovanja više postoji u Vama nego u nama.Bojim se da mu pridajete veći značaj nego što objektivno on jeste.Ima ljudi čiji glas zvoni iznad njihovih reči a ima pravednika, kakav ste verovatno vi,. koji ostaju u zapećku ma kako bili u pravu:Istina je da je interes za crkvu opao, ali da li je to zbog sukoba sa Artemijem ili zato što je otišao sa lica zemljina jedan svetac, za čijim zemnim ostacima smo išli kao opijeni mi nepopravimi grešnici.On je bilo ideal koji nestaje, biva primer, slavimo ga ali nestaje.Da smo svi takvi pravednici niko ne bi znao za pravednost.Crkva postoji, patrijarh se polako penje na svoj tron.To posle Pavla nije lako.

U Srbiji je Crkva odvojena od Države, ali nije
Država odvojena od Crkve.Na početku svog mandata,
Boris Tadić nije izbivao iz Patrijaršije, a prestao
je tamo da ide, tek kad su zadaci podijeljeni.
Boris Tadić nije pod kontrolu stavio samo instrumente državne prisile (Vojsku i Policiju),što
je prvo što urade svi Diktatori, nego i sve duhovne
vertikale našeg Naroda (SANU i SPC),pa se bez velike šanse da se pogriješi, može da kaže da je
kompletniju Diktaturu teško i zamisliti.Naš izbor
"bezalternativnog puta u EU",daje potpuno odriješene ruke svim antisrpskim elementima u Srbiji danas.
Naš prijem u EU, uslovljen je specijalnim preprekama
da prvo kao Narod postanemo nešto drugo, što je u
oštroj suprotnosti sa samim pojmom Demokratije.
Oni među nama koji su već postali to nešto "drugo",
ubeđuju nas da se pod pojmom "inkluzija"podrazumeva
samo uključenje u demokratske procese,manjinskih grupa
onakvih kakve one jesu, ali ne i celog Naroda u EU,
onakvog kakav jeste.Tekst je odličan

Artemiju je zadnji čas da se pokaje. Njegov ponašanje je slično ponašanju Tome Nikolića koji plače nad svojom sudbinom i žrtvom (kao kakva baba) i jedino je on u pravu.Kao da su oni najvažniji na svetu, a sve se tobože bore za interesu naroda (pastve)i spremni su i svoj život dati. Sad se setih i onog nesretnog Andrije Mandića i on je nešto gladovao. Smešno, a u stvari tužno, nehrišćanski i jednom rečju nezrelo (Kalimero sindrom).Tako gubitnički.Ali kod nas (ko tačno zna zašto) dosta je pratilaca tih velikih vođa, a u stvari "babetina" .Sličan je bio i pokojni Sloba.Večito pričao o nepravdi velikih prama maloj Srbiji, a pri dovoljno velikom pritisku popuštao, isporučivao ljude Hagu i zavodio sankcije. Jad do jad(ov)a.

Brate Vlado, nema više vladike Artemija, ako misliš na bivšeg vladiku Artemija (Radosavljevića). On je sada monah Artemije. Toliko o tvojoj dobroj nameri i objektivnosti.

Jos jedan zabludjenik.
Insistiranje na slozi! Pa najslozniji smo bili 1990 pa sta se desilo? Sta mi imamo od te sloge i kako mogu skoditi razliciti tonovi koji se cuju u crkvi!
S kojim pravom autor proglasava autoritete i prioritete kao neupitne i bogom dane u SPC. Jesmo li mi plemenska zajednica kojoj centralni duhovnik propoveda vrednosti ili smo slobodouman narod u 21 veku? Da li crkva ide u korak s vremenom i da li deluje u interesu naroda ili par Vladika i njihovih sebicnih ciljeva.
Nista nije sveto(sve je bruto i neto)i o svemu se da raspravljati. Bog, pa tako i religiozne institucije u svojoj savrsenosti ne mogu biti sujetni da ne dozvole raspravu na svoj racun.
A ja u ovoj strasnoj sedmici licno i intimno preispitujem sebe i svoje grehe bez velike strepnje za narodne, crkvene i ine zadjevice. Toga je bilo i bice uvek i kod naroda svakoga.

Braćo, pa zar posle teksta o pomirenju i izmirenju ima mesta ovolikom nipodaštavanju i zluradosti. Neću o ljudima, samo ću o komentarima. Komentar kojim se meri nečije angažovanje onim što je pročitano u objavnjenim tekstovima je u ovoj priči toliko nepotreban. Život u malim gradovima (Čačak) daje mogućnost i da se upoznaš sa ličnim angažovanjem pojedinca. O gospodinu Vladimiru u Čačku možete čuti da živi onako kako i piše. A po meni piše veoma poučno, mudro i svetrano kritički i ja sam (eto) imao mogućnosti da pročitam većinu spomenutih (pojedincima nepozatih) tekstova. Kako ne mogu da zamislim nekoga ko je čita "većinu ovjavnjenih tekstova", a da ima manje od par hiljada godina, preporučio sam sebi da na internetu pronađem ovog autore i (ops) eto.... većina je tu. Ne sudima drugima, pogotov ne po svojim aršinima. Pozvao bih samo da se još jednom (u mirnom duhu) pročita ovaj tekst i ako ne ništa drugo ono primeni na ličnom primeru. I kada bi svi tako , prvo mir tražili u sebi, ...

Slobodan:

Jeste, ponekad se zanesem pa izađem iz teme. Međutim, ovde nisam. I, proglasiše me za patološko tipa. Hjde da vidimo po čemu sam ja to patolog:

Patolog zato što sam dodao detalj o pokladnom opraštanju u tekstu čija je to tema? Detalj koji mnogi ovde ne znaju, ne zato što nisu dobri hrišćani, nego što naši pastiri, izgleda, preskaču taj običaj.

Patologija je pitati se kako je to Aretemije bio podoban zapadu pa više nije? Koliko i drugih diskutanata, ne samo ovde, postavlja isto pitanje?

Patologija, je, kad je reč o pomirenju, pomenuti umirovljenog vladiku koji se aktivirao u obračunu sa svojim bratom ne samo po veri i episkopskom zvanju, nego po amanetu Ave Justina?

Hvala bratu Vladimiru, što je smogao snage da još jednom, pozove na razum, ljubav i pomirenje. Na žalost, ovakvih iskrenih nastupa je premalo i sve manje. Sve je verovatnije da, ko god se ne priključi progonu vladike Artemija bude proganjan. Pomirljivi tonovi "ne piju vodu". Patrijarh je u sred posta izjavio da će Artemija isključiti iz crkvene zajednice, "zbog finansijskih malverzacija". Kako je moguće da nakon 2 godine nema nikakvog sudskog postupka (ni crkvenog ni državnog)? Neka se pokrene jedanput sudski postupak, pa ako je neko krao nećemo ga poštovati, ali nećemo ni nekoga ko je lagao. Uloga SPC u narodu je nakon patrijarha Pavla, rapidno urušena.Traže se razlozi i izgovori za neslogu.
Pre mesec dana sam u patrijaršijskoj knjižari pitao da li imaju neku Dimitrijevićevu knjigu. Momak me je ošinuo pogledom kao da sam tražio Bukovskog.
Ostaje nam samo da se molimo, da oni koji bi nas trebali učiti praštanju i hrišćanskoj ljubavi, toga i postanu svesni.

Za svakog pravoslavnog hrišćanina je neizmerna radost izmirenje zavađene braće. A, kakva bi tek radost bila među nama kada bi se izmirili naši arhijereji! Istinska je i moja želja , kao i brata Vladimira da se ljudski razgovara, bez upotrebe sile, i pronađe rešenje za mir. Ne smem ni da pomislim šta će se desiti u suprotnom. Još jednom ih molim , istinski , nelicemerno da pronađu rešenje i da u bratskom zagrljaju dočekaju Vaskrsenje Hristovo, smisao našeg života.

Što se tiče Vladimira Dimitrijevića, književnika i publiciste iz Čačka, a pre svega čoveka i hrišćanina , on je sovje bogoljublje i čovekoljublje pokazao u svojim pisanijama, tako da je besmisleno ovde komentarisati njegov minuli rad. Koga zanima treba da pročita. Samo da kažem još i to, da je na pravdi Boga , Vladimir smenjen sa mesta veroučitelja u Čačku, posle dugogodišnjeg predanog rada . To je bio pucanj vl.Hrizostoma u sopstvenu nogu. Tako pobožnog veroučitelja Čačak nije imao , niti ima do danas.

@Petar Janketić
Znači li to da pomirenja ne može nikako biti? Pomirenje je vrlo prosta stvar: post, molitva, ispovest, pokajanje, pričešćivanje (barem tako kaže vladika Artemije). Sve jednostavne stvari zar ne? Samo još arhijereji SPC da to saznaju.
Koliko ja pratim rad brata Vladimira, on godinama nedvosmisleno iskazuje svoj antiekumenistički stav. Nije na njemu, Vama ili meni da objašnjavamo arhijerejima SPC kako, zašto i šta znači pomirenje. Trebalo bi da je obratno, ali na žalost arhijereji su pali na ispitu (većina njih).

Ne verujem da cilja na dvojku. Do sad nije bio od te fele.

U mom prethodnom komentaru nisam mislio na Vas (čak ni na Vaš komentar), već na potrebu da se ljudi izmire. Potpuno je očigledno da Vladimirov tekst "prozivaju i sa leve i sa desne strane", kao što je autor u samom tekstu i naslutio. Tu treba naći mesta za razumevanje, ne kažem kompromis jer sa istinom nema kompromisa. Pre nego što se neko prozove, odmeriti dobru i u smirenju izneti neslaganje, da se ne bi rodila "zla reč". TO JE BIO RAZLOG MOG KOMENTARA. Moj lični stav je nebitan i svestan toga neću iznositi nikakve komentare o rimopapi, ali se uvek pitam što smo mi koji se predstavnjamo pravoslavni uradili da se otpali vrate pravoj veri i kolika je naša odgovornost pred Bogom.

Za Slobodana: Rešen nesporazum. Jedino što sam ja malo analizirao stavku po stavku u živom tekstu pa bih pre rekao da sam ga skenirao,a ne obducirao.

I,

Eto, samokritičan sam: To je tuđi izgovor. Trebalo je "evrotočivi".
Zakeralo poput mene, kad nema kome zakera sam sebi.


Pozdrav,

Nikoga ne prozivam ali jednostavno ne razumem kako treba da izgleda "mirenje" između žrtve i dželata koji još uvek drži malj u svojoj ruci.

Za ružičastog pantera: "Što je nama nemoguće, Bogu je MOGUĆE"... pa molitvom
Za APISA, potpisujem tvoj tekst.

Moj pradeda,Jovan Stanojević, sveštenik u Pakracu, zaklan je 1941. Jadovnu.Moji baba i deda jedva su se spasli bežeći sa mojom majkom, šestomesečnom bebom u Srbiju. Deo porodice koji se posle rata vratio u Pakrac, nestao je u događajima 90-ih. Država koja je to sve organizovala sada tuži Srbiju za genocid.
Vatikan je to sve mirno posmatrao (da ne upotrebim teži izraz) i još uvek posmatra, a deo srpskog sveštenstva sada želi da primi papu u Srbiji i govori o pomirenju. Ja to ne razumem. Molim, i moliću se uvek jer sam vernik.

@Citat iz Blica
Ma slažem se, i sa VAma i sa Blicom, samo ne znam kakve veze ima to sa odličnim tekstom V. Dimitrijevića. Ne optužujete valjda i VD za ekumenizam? To bi bilo baš neprikladno.

@@Saša
A da probamo da se malo bijemo za promenu, kako neko ne bi posumnjao da smo ekumenisti?
Meni se tekst dopada, u njemu ne nalazim trunke ekumenizma, žestoko se protivim progonu vladike Artemija, i takođe smatram da ne treba sumnjati u veličinu Božju, pa samim tim i u mogućnost pomirenja. Naravno hrišćanskog a ne jeretičkog pomirenja. Ne vidim zašto bi na uvrede iz Sinoda i od patrijarha, moralo da se odgovara uvredama. Treba im pružiti šansu za pomirenje, a to vladika Artemije stalno radi i poziva.
Ako se nekome neki tekst ne sviđa neka proba da napiše sopstveni, i da iskaže svoj stav.

@Saša
Ne znam da li sam polemisao sa Janketićem, pre bih rekao nadopunjavao sam se. Ono čega se ja plašim u konkretnom stanju u SPC je što danas mnogi ljudi, bez mnogo teološke obaveštenosti, sude o tome ko je a ko nije ekumenista(ovo se naravno ne odnosi na Vas ili Janketića, ali ima toga već podosta). Ovo nas može dovesti do svojevrsnog "lova na veštice", a što bi ekumenisti jedva dočekali. Tačno je da se jeres ekumenizma nadvila nad SPC, ali to ne znači da treba nevini da stradaju ("bolje je osloboditi 100 krivih, nego osuditi jednog nevinog").
Ne volim ni ja kada se tekstovi pišu u prvom licu jednine, ali to nije dovoljan dokaz da je neko ekumenista. Verujem da razlog ovakvog stila u ovom tekstu leži u tome što je Dimitrijević poslednjih 10 godina ubedljivo najviše pisao, govorio, držao tribine, o stanju u SPC pa samim tim i sukobljavao sa nekim velikodostojnicia. Ne znam. Možda, kada bi više nas javno istupalo, mogao bi čovek da se pozove na nekoga.