Добре жеље, добар текст, међутим од тога нажалост нема ништа. Ми већ јесмо у времену када "Бог узме памет", и када жањемо оно што смо посијали с ђаволом. Историја Цркве јесу подјеле...или с Христом, или против њега. Или вјера или невјера. Ово је још један такав моменат у историји Цркве.

Нажалост ово је небивало време у нашој Цркви. Данас је све другачије. Историја се убрзава, време брже пролази, за шта је некад требало 50 година, данас се дешава за мјесец. Говори, дипломатија, путовања, глобализација, демократија, "отворен ум" за разне ствари, једном рјечју посвјетовњаченост је толико дубоко ушла у Цркву.

Христос није у димпломатији, разговорима, интервјуима за јавност и церемонијама попут оне што најављују у Нишу. Христос је у подвижништву.

Хришћанин је увјек "луд" за овај свијет, и Хришћани "нису од овог свијета". А данас гледамо како се пропагира уподобљавање овом свијету који "у злу лежи". То је суштина проблема.

čovek je čoveku...kako ono beše?ma hajde , molim Vas, budimo realni...imamo napaćene opštene ljude i najveće neljude i to je naša zla sudbina...ovde čovek ništa ne znači...može da znači, ako je dobro za sprdnju, za neki dobitak i slično.nema nade.

Само да додам: Пре почетка поста, Покладне недеље, пре вечерње, сви псисутни у храмовима један другог замоле за опроштај, да би се чисте душе ушло у чишћење тела. Као кад се спортисити рукују после меча, свако сваком пружи руку.
Чак и они који се не знају, нема везе.

Не знам да ли је неко лани, у јеку оних рашчињавања, дошао на идеју да неко пружи руку вл. Артемију, или обрнуто, без улажења у то ко би требало да то уради први.

Остаје дилема нас неупућених, шта се десило са Артемијем, када је постајао један период када је он лако добијао визе да путује по свету и да прича како нас запад воли, само нас малкиц кажњава због Слобе, када је добијао неке донације од Робина Кука итд.
Где је он то после "зглајзао" код западњака и њихових слугу овдашњих?

*
А за вл. Атанасија: Сећам се са колико је жучи на Студију Б пљувао по СМ, чувено: "Само да му видим леђа!". Колико год био људски у праву, није било владичански по тону, без смирења на које позива нас лаике.

odlican tekst jednog izuzetnog pravoslavnog mislioca. medjutim, mislim da je momcilo blizi istini i da nam se bezdan blizi brze no sto nam se cini.

Можда сте ви све то говорили.Верујем да јесте.Али морам да вам кажем да ја, а читам углавном све што се објави, за те ваше текстове и толика ангажовања нисам чуо:не кажем то из злурадости.Жао ми је што нисам на њих наишао и што не знам да се око њих подизала каква бука.Па ми се , опростите, али је потребно да то знате, чини да значај вашег ангажовања више постоји у Вама него у нама.Бојим се да му придајете већи значај него што објективно он јесте.Има људи чији глас звони изнад њихових речи а има праведника, какав сте вероватно ви,. који остају у запећку ма како били у праву:Истина је да је интерес за цркву опао, али да ли је то због сукоба са Артемијем или зато што је отишао са лица земљина један светац, за чијим земним остацима смо ишли као опијени ми непоправими грешници.Он је било идеал који нестаје, бива пример, славимо га али нестаје.Да смо сви такви праведници нико не би знао за праведност.Црква постоји, патријарх се полако пење на свој трон.То после Павла није лако.

У Србији је Црква одвојена од Државе, али није
Држава одвојена од Цркве.На почетку свог мандата,
Борис Тадић није избивао из Патријаршије, а престао
је тамо да иде, тек кад су задаци подијељени.
Борис Тадић није под контролу ставио само инструменте државне присиле (Војску и Полицију),што
је прво што ураде сви Диктатори, него и све духовне
вертикале нашег Народа (САНУ и СПЦ),па се без велике шансе да се погријеши, може да каже да је
комплетнију Диктатуру тешко и замислити.Наш избор
"безалтернативног пута у ЕУ",даје потпуно одријешене руке свим антисрпским елементима у Србији данас.
Наш пријем у ЕУ, условљен је специјалним препрекама
да прво као Народ постанемо нешто друго, што је у
оштрој супротности са самим појмом Демократије.
Они међу нама који су већ постали то нешто "друго",
убеђују нас да се под појмом "инклузија"подразумева
само укључење у демократске процесе,мањинских група
онаквих какве оне јесу, али не и целог Народа у ЕУ,
онаквог какав јесте.Текст је одличан

Артемију је задњи час да се покаје. Његов понашање је слично понашању Томе Николића који плаче над својом судбином и жртвом (као каква баба) и једино је он у праву.Као да су они најважнији на свету, а све се тобоже боре за интересу народа (пастве)и спремни су и свој живот дати. Сад се сетих и оног несретног Андрије Мандића и он је нешто гладовао. Смешно, а у ствари тужно, нехришћански и једном речју незрело (Калимеро синдром).Тако губитнички.Али код нас (ко тачно зна зашто) доста је пратилаца тих великих вођа, а у ствари "бабетина" .Сличан је био и покојни Слоба.Вечито причао о неправди великих прама малој Србији, а при довољно великом притиску попуштао, испоручивао људе Хагу и заводио санкције. Јад до јад(ов)а.

Брате Владо, нема више владике Артемија, ако мислиш на бившег владику Артемија (Радосављевића). Он је сада монах Артемије. Толико о твојој доброј намери и објективности.

Jos jedan zabludjenik.
Insistiranje na slozi! Pa najslozniji smo bili 1990 pa sta se desilo? Sta mi imamo od te sloge i kako mogu skoditi razliciti tonovi koji se cuju u crkvi!
S kojim pravom autor proglasava autoritete i prioritete kao neupitne i bogom dane u SPC. Jesmo li mi plemenska zajednica kojoj centralni duhovnik propoveda vrednosti ili smo slobodouman narod u 21 veku? Da li crkva ide u korak s vremenom i da li deluje u interesu naroda ili par Vladika i njihovih sebicnih ciljeva.
Nista nije sveto(sve je bruto i neto)i o svemu se da raspravljati. Bog, pa tako i religiozne institucije u svojoj savrsenosti ne mogu biti sujetni da ne dozvole raspravu na svoj racun.
A ja u ovoj strasnoj sedmici licno i intimno preispitujem sebe i svoje grehe bez velike strepnje za narodne, crkvene i ine zadjevice. Toga je bilo i bice uvek i kod naroda svakoga.

Браћо, па зар после текста о помирењу и измирењу има места оволиком ниподаштавању и злурадости. Нећу о људима, само ћу о коментарима. Коментар којим се мери нечије ангажовање оним што је прочитано у објавњеним текстовима је у овој причи толико непотребан. Живот у малим градовима (Чачак) даје могућност и да се упознаш са личним ангажовањем појединца. О господину Владимиру у Чачку можете чути да живи онако како и пише. А по мени пише веома поучно, мудро и светрано критички и ја сам (ето) имао могућности да прочитам већину споменутих (појединцима непозатих) текстова. Како не могу да замислим некога ко је чита "већину овјавњених текстова", а да има мање од пар хиљада година, препоручио сам себи да на интернету пронађем овог ауторе и (опс) ето.... већина је ту. Не судима другима, поготов не по својим аршинима. Позвао бих само да се још једном (у мирном духу) прочита овај текст и ако не ништа друго оно примени на личном примеру. И када би сви тако , прво мир тражили у себи, ...

Слободан:

Јесте, понекад се занесем па изађем из теме. Међутим, овде нисам. И, прогласише ме за патолошко типа. Хјде да видимо по чему сам ја то патолог:

Патолог зато што сам додао детаљ о покладном опраштању у тексту чија је то тема? Детаљ који многи овде не знају, не зато што нису добри хришћани, него што наши пастири, изгледа, прескачу тај обичај.

Патологија је питати се како је то Аретемије био подобан западу па више није? Колико и других дискутаната, не само овде, поставља исто питање?

Патологија, је, кад је реч о помирењу, поменути умировљеног владику који се активирао у обрачуну са својим братом не само по вери и епископском звању, него по аманету Аве Јустина?

Хвала брату Владимиру, што је смогао снаге да још једном, позове на разум, љубав и помирење. На жалост, оваквих искрених наступа је премало и све мање. Све је вероватније да, ко год се не прикључи прогону владике Артемија буде прогањан. Помирљиви тонови "не пију воду". Патријарх је у сред поста изјавио да ће Артемија искључити из црквене заједнице, "због финансијских малверзација". Како је могуће да након 2 године нема никаквог судског поступка (ни црквеног ни државног)? Нека се покрене једанпут судски поступак, па ако је неко крао нећемо га поштовати, али нећемо ни некога ко је лагао. Улога СПЦ у народу је након патријарха Павла, рапидно урушена.Траже се разлози и изговори за неслогу.
Пре месец дана сам у патријаршијској књижари питао да ли имају неку Димитријевићеву књигу. Момак ме је ошинуо погледом као да сам тражио Буковског.
Остаје нам само да се молимо, да они који би нас требали учити праштању и хришћанској љубави, тога и постану свесни.

За сваког православног хришћанина је неизмерна радост измирење завађене браће. А, каква би тек радост била међу нама када би се измирили наши архијереји! Истинска је и моја жеља , као и брата Владимира да се људски разговара, без употребе силе, и пронађе решење за мир. Не смем ни да помислим шта ће се десити у супротном. Још једном их молим , истински , нелицемерно да пронађу решење и да у братском загрљају дочекају Васкрсење Христово, смисао нашег живота.

Што се тиче Владимира Димитријевића, књижевника и публицисте из Чачка, а пре свега човека и хришћанина , он је совје богољубље и човекољубље показао у својим писанијама, тако да је бесмислено овде коментарисати његов минули рад. Кога занима треба да прочита. Само да кажем још и то, да је на правди Бога , Владимир смењен са места вероучитеља у Чачку, после дугогодишњег преданог рада . То је био пуцањ вл.Хризостома у сопствену ногу. Тако побожног вероучитеља Чачак није имао , нити има до данас.

@Петар Јанкетић
Значи ли то да помирења не може никако бити? Помирење је врло проста ствар: пост, молитва, исповест, покајање, причешћивање (барем тако каже владика Артемије). Све једноставне ствари зар не? Само још архијереји СПЦ да то сазнају.
Колико ја пратим рад брата Владимира, он годинама недвосмислено исказује свој антиекуменистички став. Није на њему, Вама или мени да објашњавамо архијерејима СПЦ како, зашто и шта значи помирење. Требало би да је обратно, али на жалост архијереји су пали на испиту (већина њих).

Не верујем да циља на двојку. До сад није био од те феле.

У мом претходном коментару нисам мислио на Вас (чак ни на Ваш коментар), већ на потребу да се људи измире. Потпуно је очигледно да Владимиров текст "прозивају и са леве и са десне стране", као што је аутор у самом тексту и наслутио. Ту треба наћи места за разумевање, не кажем компромис јер са истином нема компромиса. Пре него што се неко прозове, одмерити добру и у смирењу изнети неслагање, да се не би родила "зла реч". ТО ЈЕ БИО РАЗЛОГ МОГ КОМЕНТАРА. Мој лични став је небитан и свестан тога нећу износити никакве коментаре о римопапи, али се увек питам што смо ми који се представњамо православни урадили да се отпали врате правој вери и колика је наша одговорност пред Богом.

За Слободана: Решен неспоразум. Једино што сам ја мало анализирао ставку по ставку у живом тексту па бих пре рекао да сам га скенирао,а не обдуцирао.

И,

Ето, самокритичан сам: То је туђи изговор. Требало је "евроточиви".
Закерало попут мене, кад нема коме закера сам себи.


Поздрав,

Никога не прозивам али једноставно не разумем како треба да изгледа "мирење" између жртве и џелата који још увек држи маљ у својој руци.

За ружичастог пантера: "Што је нама немогуће, Богу је МОГУЋЕ"... па молитвом
За АПИСА, потписујем твој текст.

Мој прадеда,Јован Станојевић, свештеник у Пакрацу, заклан је 1941. Јадовну.Моји баба и деда једва су се спасли бежећи са мојом мајком, шестомесечном бебом у Србију. Део породице који се после рата вратио у Пакрац, нестао је у догађајима 90-их. Држава која је то све организовала сада тужи Србију за геноцид.
Ватикан је то све мирно посматрао (да не употребим тежи израз) и још увек посматра, а део српског свештенства сада жели да прими папу у Србији и говори о помирењу. Ја то не разумем. Молим, и молићу се увек јер сам верник.

@Цитат из Блица
Ма слажем се, и са ВАма и са Блицом, само не знам какве везе има то са одличним текстом В. Димитријевића. Не оптужујете ваљда и ВД за екуменизам? То би било баш неприкладно.

@@Саша
А да пробамо да се мало бијемо за промену, како неко не би посумњао да смо екуменисти?
Мени се текст допада, у њему не налазим трунке екуменизма, жестоко се противим прогону владике Артемија, и такође сматрам да не треба сумњати у величину Божју, па самим тим и у могућност помирења. Наравно хришћанског а не јеретичког помирења. Не видим зашто би на увреде из Синода и од патријарха, морало да се одговара увредама. Треба им пружити шансу за помирење, а то владика Артемије стално ради и позива.
Ако се некоме неки текст не свиђа нека проба да напише сопствени, и да искаже свој став.

@Саша
Не знам да ли сам полемисао са Јанкетићем, пре бих рекао надопуњавао сам се. Оно чега се ја плашим у конкретном стању у СПЦ је што данас многи људи, без много теолошке обавештености, суде о томе ко је а ко није екумениста(ово се наравно не односи на Вас или Јанкетића, али има тога већ подоста). Ово нас може довести до својеврсног "лова на вештице", а што би екуменисти једва дочекали. Тачно је да се јерес екуменизма надвила над СПЦ, али то не значи да треба невини да страдају ("боље је ослободити 100 кривих, него осудити једног невиног").
Не волим ни ја када се текстови пишу у првом лицу једнине, али то није довољан доказ да је неко екумениста. Верујем да разлог оваквог стила у овом тексту лежи у томе што је Димитријевић последњих 10 година убедљиво највише писао, говорио, држао трибине, о стању у СПЦ па самим тим и сукобљавао са неким великодостојнициа. Не знам. Можда, када би више нас јавно иступало, могао би човек да се позове на некога.