Овај лист је расистички настројен према Русима и Србима, а вођа секте је пропустио прилику да бар једном у односу према Немцима исправи кичму, а не да се понаша као пребијени пас који од газда очекује кости с трпезе. Имао је шансу да прекину ону срамну конференцију за штампу, прогласи нацисту Мартенса персоном нон грата и бар мало, ако не свој лично, сачува понос грађана Србије. Не он га касније поданички назива "господин Михаил", каква гњида! И уредници ФАЗ-а, није ваш дописник рекао руске војнике него Русе. Али служење злу подразумева лаж као нешто што се подразумева.
Препоручи коментар:
14
0
2
понедељак, 10 август 2026 17:54
đeram pijaca
Odgovor nam jasno i nedvostisleno stavlja do znanja da je to zvaničan stav redakcije FAZ-a, a nema razloga da sumnjamo da FAZ verno artikuliše zvanične stavove vlade u Berlinu. Hitlerovci se opet raspojasali.
Препоручи коментар:
13
0
3
понедељак, 10 август 2026 18:35
ćorava kutija
pa naravno,oni ne žele ubijati ruse...
Препоручи коментар:
3
1
4
понедељак, 10 август 2026 19:05
Роксанда
Михаел Мартенс је прво изрекао ”убити што више Руса”, па је после мале, а значајне паузе додао ”руских војника”.
Питање је очигледно било намерно провокативно, са једне стране да тестира реакцију присутних, а са друге, оно је перфидни покушај нормализовања идеје убијања у што већем броју припадника једног конкретног етницитета, без обзира на накнадно спомињање војника.
У рату је легално убити непријатењског војника, али свакако је са хришћанског и људског становишта дубоко проблематично убијати непотребно. Непријатељ се може неутралисати и рецимо заробљавањем, али у случчају Руса та опција Михаелу Мартенсу није пала на памет.
Наравно, легитимно је питати зашто и да ли би икада, у било ком хипотетичком војном сукобу тај исти Михаел Мартенс превалио преко уста нешто ”о убијању што више” Американаца, Палестинаца, Израелаца, Јевреја, црнаца, белаца, Немаца,...
Препоручи коментар:
11
0
5
понедељак, 10 август 2026 22:44
Зоран
Од Мартенса се ништа друго до ароганције и глупости није ни могло очекивати (”ми”, каже, то он у име Европе преговара са председником Украјине)
Питање је очигледно било намерно провокативно, са једне стране да тестира реакцију присутних, а са друге, оно је перфидни покушај нормализовања идеје убијања у што већем броју припадника једног конкретног етницитета, без обзира на накнадно спомињање војника.
У рату је легално убити непријатењског војника, али свакако је са хришћанског и људског становишта дубоко проблематично убијати непотребно. Непријатељ се може неутралисати и рецимо заробљавањем, али у случчају Руса та опција Михаелу Мартенсу није пала на памет.
Наравно, легитимно је питати зашто и да ли би икада, у било ком хипотетичком војном сукобу тај исти Михаел Мартенс превалио преко уста нешто ”о убијању што више” Американаца, Палестинаца, Израелаца, Јевреја, црнаца, белаца, Немаца,...