Ovaj list je rasistički nastrojen prema Rusima i Srbima, a vođa sekte je propustio priliku da bar jednom u odnosu prema Nemcima ispravi kičmu, a ne da se ponaša kao prebijeni pas koji od gazda očekuje kosti s trpeze. Imao je šansu da prekinu onu sramnu konferenciju za štampu, proglasi nacistu Martensa personom non grata i bar malo, ako ne svoj lično, sačuva ponos građana Srbije. Ne on ga kasnije podanički naziva "gospodin Mihail", kakva gnjida! I urednici FAZ-a, nije vaš dopisnik rekao ruske vojnike nego Ruse. Ali služenje zlu podrazumeva laž kao nešto što se podrazumeva.
Preporuči komentar:
13
0
2
ponedeljak, 10 avgust 2026 17:54
đeram pijaca
Odgovor nam jasno i nedvostisleno stavlja do znanja da je to zvaničan stav redakcije FAZ-a, a nema razloga da sumnjamo da FAZ verno artikuliše zvanične stavove vlade u Berlinu. Hitlerovci se opet raspojasali.
Preporuči komentar:
11
0
3
ponedeljak, 10 avgust 2026 18:35
ćorava kutija
pa naravno,oni ne žele ubijati ruse...
Preporuči komentar:
3
1
4
ponedeljak, 10 avgust 2026 19:05
Roksanda
Mihael Martens je prvo izrekao ”ubiti što više Rusa”, pa je posle male, a značajne pauze dodao ”ruskih vojnika”.
Pitanje je očigledno bilo namerno provokativno, sa jedne strane da testira reakciju prisutnih, a sa druge, ono je perfidni pokušaj normalizovanja ideje ubijanja u što većem broju pripadnika jednog konkretnog etniciteta, bez obzira na naknadno spominjanje vojnika.
U ratu je legalno ubiti neprijatenjskog vojnika, ali svakako je sa hrišćanskog i ljudskog stanovišta duboko problematično ubijati nepotrebno. Neprijatelj se može neutralisati i recimo zarobljavanjem, ali u sluččaju Rusa ta opcija Mihaelu Martensu nije pala na pamet.
Naravno, legitimno je pitati zašto i da li bi ikada, u bilo kom hipotetičkom vojnom sukobu taj isti Mihael Martens prevalio preko usta nešto ”o ubijanju što više” Amerikanaca, Palestinaca, Izraelaca, Jevreja, crnaca, belaca, Nemaca,...
.jpg)
Pitanje je očigledno bilo namerno provokativno, sa jedne strane da testira reakciju prisutnih, a sa druge, ono je perfidni pokušaj normalizovanja ideje ubijanja u što većem broju pripadnika jednog konkretnog etniciteta, bez obzira na naknadno spominjanje vojnika.
U ratu je legalno ubiti neprijatenjskog vojnika, ali svakako je sa hrišćanskog i ljudskog stanovišta duboko problematično ubijati nepotrebno. Neprijatelj se može neutralisati i recimo zarobljavanjem, ali u sluččaju Rusa ta opcija Mihaelu Martensu nije pala na pamet.
Naravno, legitimno je pitati zašto i da li bi ikada, u bilo kom hipotetičkom vojnom sukobu taj isti Mihael Martens prevalio preko usta nešto ”o ubijanju što više” Amerikanaca, Palestinaca, Izraelaca, Jevreja, crnaca, belaca, Nemaca,...