Драги мој Саво, како то мислиш да изведеш у случајевима где је побијена читава породица или више породица заједно, па није остао нико ко би о злочину могао да посведочи? 5. августа 1995. су припадници хрватске 2. гардијске бригаде Громови у селу Брубно, заселак Јанузи, на путу Глина-Двор на Уни, побили око 500 српских избеглица. По неким информацијама, лешеви већине убијених су касније спаљени у сисачкој жељезари. Како ћеш те жртве да попишеш?

Нема средстава поштени Саво.
Све државе- и оне које ми у својој ароганцији зовемо коњушарима-
су давно уредиле спискове.
“СрБски” политичари и србске владике осим што средства узимају себи, смањују и број жртава српског народа.
Сјећа ли се још неко Додикове предаје јасеновачке грађе. или срБског парламента који одбија да се Јаденовац прогласи за геноцид.
То је “ срБској “ власти последња рупа на свирали.
Једном годишње се откандила и констатује: За овај злочин још нико није одговарао .
И тако 30 година.
Чудо да злочинци нису сами себе осудили и затворили.

Од 1945.до данас (80 година) удбашка и сваколика политичка олигархија која се смењивала у протеклом периоду(анационалне провицијенције)спречавала је и данас спречава да се коначно изврши попис свих Српских жртава 2.СР и ратова 90.година уз перманентно брисање и умањивање истих.Уз нашу Српску немарност,склоност забораву и опросту,државни систем је разрадио бројне методе од историјских институција(музеја)које формално изучавају даби се замазале очи(у ствари циљ им је заборав и минимизација страдања),трговина архивама са странцима које завршавају код наших душмана,4 пута блокирања резолуције о геноциду у националној скупштини,непостојања адекватног пописа погинулих из најновијих ратова 90.година у ери информатије па до испада епископа СПЦ итд.55 година СФРЈ је системски брисала трагове да се научним методама неможе утврдити тачан број из 2.СР.Исто тако у 90.годинама и Хрватска и Алијина БиХ је имала разрађен систем уклањања жртава(у Срајеву су радиле пећи ливнице на Алипашином пољу итд).