Danasnja srbija je posledica nakazne slobine politike. Tada je bilo jasno da je KIM izgubljeno, i da ce i ostali delovi srbije doci pre ili kasnije na red. Porazavajuce je to sto tu zivotinju i njegovu crvenu vesticu jos uvek mnogi kuju u zvezne i opravdavaju njihovu izdajnicku politiku.
Preporuči komentar:
7
43
2
utorak, 09 jun 2026 09:36
Kosovo je Srpsko
U Kumanovo je potpisan mirovni sporazum a ne kapitulacija. U Kumanovo Srbija nije priznala KiM kao državu. Šiptari su proglasili KiM kao državu 2008.god. Šta piše u mirovni Kumanovski sporazum. Piše:Kada KFOR uspostavi mir na Kosovo tada Srpska vojska i milicija imaju pravo da se vrate na Kosovo. Znači u mirovni Kumanovski sporazum nema ništa loše da piše po Srbiju. Posle potpisivanja mirovnog Kumanovskog sporazuma na KiM je prva stigla Ruska vojska i Putin. 12 juna 1999.god. dolazak ruskih vojnika na aerodrom Priština. 18 juna 1999.god. potpisan zvaničan ugovor u Helsinkiju o učešću ruskih trupa u sastavu KFOR. 10 jula 1999.god. 86 ruskih vojnika iz sastava KFOR razmešteno u Kosovskoj Kamenici. 17 jun 2001.god. Vladimir Putin u Prištini. Zašto je Vladimir Putin povuko Rusku vojsku sa KiM? Zato što je Đinđić odbio predlog Vladimira Putina da pomogne troškove ostanka Ruske vojske sa 16 miliona dolara godišnje. Sastanak Putina i Đinđića je bio u Beogradu 17 juna 2001.god.
Preporuči komentar:
39
8
3
utorak, 09 jun 2026 09:39
Zorica Avramović
Da bi imala pouzdane saveznike, Srbija mora sama da odluči na koju će stranu. Zapad nam je toliko zla naneo kroz decenije, i ni dana današnjeg nas ne pušta iz svojih čeljusti, da je savez sa RF, u svakom pogledu, jedino ispravno rešenje. Verujem, ubeđena sam, da nas Rusija ovoga puta ne bi ostavila na cedilu. Razumem gnev branilaca, ukoliko ih je država zaboravila, ali, ne razumem generala Stevanovića kako ni jednoga časa ne spominje jezivu situaciju, u kojoj se našla Rusija, a posle raspada SSSR. Jer, ti vesnici smrti su prvo morali da razbiju Savez, pa tek onda da krenu na Jugoslaviju, pošto su prethodno zakrvili njene narode. Bila je Rusija na kolenima, bila je gladna...Maslo Zapada. Prvo im je posadio komunizam, pa je onda Ruse uništavao zbog komunizma, razorio je najveću zemlju, rastočio je... Sada opet Rusija nije dobra, pošto ju je Putin podigao iz pepela, učinio ponosnom, snažnom...Zaključak - Zapadu je rat - uvek brat! Ali, kolo sreće se okreće..
Preporuči komentar:
36
9
4
utorak, 09 jun 2026 11:19
1.deo
KOSOVO NIJE IZGUBLjENO ZA SRBIJU, već je oteto i okupirano od Zapada i albanaca
Može da se izgubi novčanik, upaljač, kišobran, pa i dostojanstvo i ponos, ali teško je izgubiti 15 odsto državne teritorije, a da sâm na to nisi pristao.
Teško je setiti se da je bilo koji narod ikad u istoriji, eto tako, izgubio deo teritorije. Da mu se negde zaturio i da ne može da ga pronađe.
Države su gubile ratove, pa su tako bile i rasparčavane. Države su se cepale mirovnim ugovorima, međunarodno priznatim secesijama, referendumima, pokretima za samoopredeljenje naroda. Na razne načine.
Ali nikad nisu nonšalantno rekle:
„Ups, pa mi smo izgubili zemlju“.
Još u savremenoj istoriji nije zabeleženo da je neko neku teritoriju tek tako izgubio i da je dobrovoljno pristao na tu činjenicu.
Zašto se onda u Srbiji godinama, od dela političkog mejnstrima, nevladinog korpusa za indoktrinaciju nacije, pa do kafanskih astala, provlači najopasnija teza — da je „Kosovo izgubljeno i da tu nema više povratka“?
Preporuči komentar:
29
3
5
utorak, 09 jun 2026 11:21
2.deo
Upravo zato što je to, u krajnje ogoljenom smislu, jedini način da Kosovo zaista zauvek bude otrgnuto od Srbije.
Dakle, nekome je bilo prvo važno da se u kolektivnu svest ubaci čip da je Kosovo — „izgubljeno“, a onda će, korak po korak, na putu konačnog čina komadanja Srbije, svaka sledeća faza biti sve lakša.
A suština je sasvim drugačija.
Kosovo nije izgubljeno, kao ključ od stana, fudbalska lopta ili mobilni telefon.
Nemoguće je baš zagubiti Gračanicu, Pećku patrijaršiju, Dečane… Kosovo je oteto i okupirano.
Čak ni oni koji „izgubljeno Kosovo“ prevode kao činjenicu da je Srbija izgubila rat za Kosovo — podvaljuju.
Rat za Kosovo završen je Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija, po kojima je Srbija celovita država, a Kosovo i Metohija su njena južna pokrajina.
Ni u diplomatskom smislu Kosovo nije „izgubljeno“.
Ključna bitka za status Kosova vodila se u Savetu bezbednosti UN 2007. godine, kada je, posle neuspešnih pregovora Srba i Albanaca,
Preporuči komentar:
26
1
6
utorak, 09 jun 2026 11:24
3.deo
finski diplomata Marti Ahtisari predložio svoj plan koji je u sebi otvarao formalnu mogućnost da Kosovo u perspektivni postane nezavisno.
Ali, posle veta Ruske Federacije, Srbija je u Ujedinjenim nacijama odnela diplomatsku pobedu i formalno sahranila Ahtisarijevu podvalu.
Dakle, Srbija ni tada nije izgubila Kosovo.
I aktuelni Briselski sporazum, kao i dijalog unutar EU, formalno su statusno neutralni i ne prejudiciraju nikakav budući status Kosova i Metohije. Ništa ni tu nije — izgubljeno.
Da rezimiramo. Bombardovanjem 1999. godine, Kosovo i Metohija su okupirana teritorija, a odlukom Prištine da u februaru 2008. jednostrano i bespravno proglasi nezavisnost izvršen je čin brutalne otimačine.
Nasilnik koristeći „leđa“ moćnika, lokalnih kabadahija i mafijaša, uzurpira nečiju njivu, pola kuće, izbaci decu napolje, a pod pretnjom preuzme i prodavnicu pomoću koje je domaćin prehranjivao porodicu.
Dve su opcije: da žrtva pokuša da dokaže otimačinu i da se bori za svoja prava ili da prizna
Preporuči komentar:
25
2
7
utorak, 09 jun 2026 11:27
4.deo
sebi, ženi i deci da je nemoćna, slaba i da je sve što su stekli — „izgubio“.
U prvoj opciji, doći će do pravde kad-tad, kao što se i danas, sedamdeset godina posle, vlasnicima vraća imovina koju je država nacionalizovala posle Drugog svetskog rata.
U drugoj varijanti, priznanjem „poraza“, bivši gazda kuće i prodavnice konačno će izgubiti sve.
U razmatranju ovih razlika, koje samo površno izgledaju kao retoričke, istorijski je važna i aktuelna poruka Sabora Srpske pravoslavne crkve koja glasi:
„Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se vrati, ono pak što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti“.
Znači, za početak odlučujuće političke borbe za Kosovo i Metohiju važno je reći da je naša južna pokrajina oteta i okupirana, a ne izgubljena.
To je samo neophodni preduslov da bi smo sačuvali tračak nade u pobedu. Da ne bismo bili — izgubljeni.
Preporuči komentar:
26
5
8
utorak, 09 jun 2026 12:46
Vera
U ovom trenutku EU je nokautirana i trebace joj vremena da se digne. Ali, ona je nas jedini put, mi ne mozemo vecno biti NIGDE ili NEGDE izmedju.
Ako SRB, CG, BiH, MAK i KOS udju u EU, onda se ukidaju unutrasnje granice, sto nam svima olaksava zivot. Mi slobodno putujamo bez ikakvog dokumenta, posecujemo nase manastire na Kosovu, kupujemo kuce na Kosovu, putujemo po bivsim republikama Jugoslavije i po celoj EU.
Aleksandar Vucic je samo deklarativno za EU, on zna da njegov autoritarni rezim u EU ne bi dugo trajao.
Preporuči komentar:
5
6
9
utorak, 09 jun 2026 16:40
Garfild
Ohridski, Briselski, Vasingtonski sporazum... sve ih je potpisala ista ekipa Sloba, Vucic, Dacic, Seselj... Zemlja se raspada a oni i njihova deca se obogatili stravicno. I sada oni kao brane drzavu od naroda zeljnog barem mrve pravde. Vrlo je jednostavno za ikoga sa imalo duse i mozga.
Preporuči komentar:
4
16
10
sreda, 10 jun 2026 01:16
Ivan Grozni
Ima krajnje kreativnih tumačenja sporazuma u Kumanovu. Ako neka država izgubi rat i pristane da povuče svoju vojsku i policiju sa određene teritorije, šta je to onda nego kapitulacija?
.jpg)
Može da se izgubi novčanik, upaljač, kišobran, pa i dostojanstvo i ponos, ali teško je izgubiti 15 odsto državne teritorije, a da sâm na to nisi pristao.
Teško je setiti se da je bilo koji narod ikad u istoriji, eto tako, izgubio deo teritorije. Da mu se negde zaturio i da ne može da ga pronađe.
Države su gubile ratove, pa su tako bile i rasparčavane. Države su se cepale mirovnim ugovorima, međunarodno priznatim secesijama, referendumima, pokretima za samoopredeljenje naroda. Na razne načine.
Ali nikad nisu nonšalantno rekle:
„Ups, pa mi smo izgubili zemlju“.
Još u savremenoj istoriji nije zabeleženo da je neko neku teritoriju tek tako izgubio i da je dobrovoljno pristao na tu činjenicu.
Zašto se onda u Srbiji godinama, od dela političkog mejnstrima, nevladinog korpusa za indoktrinaciju nacije, pa do kafanskih astala, provlači najopasnija teza — da je „Kosovo izgubljeno i da tu nema više povratka“?
Dakle, nekome je bilo prvo važno da se u kolektivnu svest ubaci čip da je Kosovo — „izgubljeno“, a onda će, korak po korak, na putu konačnog čina komadanja Srbije, svaka sledeća faza biti sve lakša.
A suština je sasvim drugačija.
Kosovo nije izgubljeno, kao ključ od stana, fudbalska lopta ili mobilni telefon.
Nemoguće je baš zagubiti Gračanicu, Pećku patrijaršiju, Dečane… Kosovo je oteto i okupirano.
Čak ni oni koji „izgubljeno Kosovo“ prevode kao činjenicu da je Srbija izgubila rat za Kosovo — podvaljuju.
Rat za Kosovo završen je Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija, po kojima je Srbija celovita država, a Kosovo i Metohija su njena južna pokrajina.
Ni u diplomatskom smislu Kosovo nije „izgubljeno“.
Ključna bitka za status Kosova vodila se u Savetu bezbednosti UN 2007. godine, kada je, posle neuspešnih pregovora Srba i Albanaca,
Ali, posle veta Ruske Federacije, Srbija je u Ujedinjenim nacijama odnela diplomatsku pobedu i formalno sahranila Ahtisarijevu podvalu.
Dakle, Srbija ni tada nije izgubila Kosovo.
I aktuelni Briselski sporazum, kao i dijalog unutar EU, formalno su statusno neutralni i ne prejudiciraju nikakav budući status Kosova i Metohije. Ništa ni tu nije — izgubljeno.
Da rezimiramo. Bombardovanjem 1999. godine, Kosovo i Metohija su okupirana teritorija, a odlukom Prištine da u februaru 2008. jednostrano i bespravno proglasi nezavisnost izvršen je čin brutalne otimačine.
Nasilnik koristeći „leđa“ moćnika, lokalnih kabadahija i mafijaša, uzurpira nečiju njivu, pola kuće, izbaci decu napolje, a pod pretnjom preuzme i prodavnicu pomoću koje je domaćin prehranjivao porodicu.
Dve su opcije: da žrtva pokuša da dokaže otimačinu i da se bori za svoja prava ili da prizna
U prvoj opciji, doći će do pravde kad-tad, kao što se i danas, sedamdeset godina posle, vlasnicima vraća imovina koju je država nacionalizovala posle Drugog svetskog rata.
U drugoj varijanti, priznanjem „poraza“, bivši gazda kuće i prodavnice konačno će izgubiti sve.
U razmatranju ovih razlika, koje samo površno izgledaju kao retoričke, istorijski je važna i aktuelna poruka Sabora Srpske pravoslavne crkve koja glasi:
„Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se vrati, ono pak što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti“.
Znači, za početak odlučujuće političke borbe za Kosovo i Metohiju važno je reći da je naša južna pokrajina oteta i okupirana, a ne izgubljena.
To je samo neophodni preduslov da bi smo sačuvali tračak nade u pobedu. Da ne bismo bili — izgubljeni.
Ako SRB, CG, BiH, MAK i KOS udju u EU, onda se ukidaju unutrasnje granice, sto nam svima olaksava zivot. Mi slobodno putujamo bez ikakvog dokumenta, posecujemo nase manastire na Kosovu, kupujemo kuce na Kosovu, putujemo po bivsim republikama Jugoslavije i po celoj EU.
Aleksandar Vucic je samo deklarativno za EU, on zna da njegov autoritarni rezim u EU ne bi dugo trajao.