Danasnja srbija je posledica nakazne slobine politike. Tada je bilo jasno da je KIM izgubljeno, i da ce i ostali delovi srbije doci pre ili kasnije na red. Porazavajuce je to sto tu zivotinju i njegovu crvenu vesticu jos uvek mnogi kuju u zvezne i opravdavaju njihovu izdajnicku politiku.
Препоручи коментар:
7
43
2
уторак, 09 јун 2026 09:36
Kosovo je Srpsko
U Kumanovo je potpisan mirovni sporazum a ne kapitulacija. U Kumanovo Srbija nije priznala KiM kao državu. Šiptari su proglasili KiM kao državu 2008.god. Šta piše u mirovni Kumanovski sporazum. Piše:Kada KFOR uspostavi mir na Kosovo tada Srpska vojska i milicija imaju pravo da se vrate na Kosovo. Znači u mirovni Kumanovski sporazum nema ništa loše da piše po Srbiju. Posle potpisivanja mirovnog Kumanovskog sporazuma na KiM je prva stigla Ruska vojska i Putin. 12 juna 1999.god. dolazak ruskih vojnika na aerodrom Priština. 18 juna 1999.god. potpisan zvaničan ugovor u Helsinkiju o učešću ruskih trupa u sastavu KFOR. 10 jula 1999.god. 86 ruskih vojnika iz sastava KFOR razmešteno u Kosovskoj Kamenici. 17 jun 2001.god. Vladimir Putin u Prištini. Zašto je Vladimir Putin povuko Rusku vojsku sa KiM? Zato što je Đinđić odbio predlog Vladimira Putina da pomogne troškove ostanka Ruske vojske sa 16 miliona dolara godišnje. Sastanak Putina i Đinđića je bio u Beogradu 17 juna 2001.god.
Препоручи коментар:
39
8
3
уторак, 09 јун 2026 09:39
Zorica Avramović
Da bi imala pouzdane saveznike, Srbija mora sama da odluči na koju će stranu. Zapad nam je toliko zla naneo kroz decenije, i ni dana današnjeg nas ne pušta iz svojih čeljusti, da je savez sa RF, u svakom pogledu, jedino ispravno rešenje. Verujem, ubeđena sam, da nas Rusija ovoga puta ne bi ostavila na cedilu. Razumem gnev branilaca, ukoliko ih je država zaboravila, ali, ne razumem generala Stevanovića kako ni jednoga časa ne spominje jezivu situaciju, u kojoj se našla Rusija, a posle raspada SSSR. Jer, ti vesnici smrti su prvo morali da razbiju Savez, pa tek onda da krenu na Jugoslaviju, pošto su prethodno zakrvili njene narode. Bila je Rusija na kolenima, bila je gladna...Maslo Zapada. Prvo im je posadio komunizam, pa je onda Ruse uništavao zbog komunizma, razorio je najveću zemlju, rastočio je... Sada opet Rusija nije dobra, pošto ju je Putin podigao iz pepela, učinio ponosnom, snažnom...Zaključak - Zapadu je rat - uvek brat! Ali, kolo sreće se okreće..
Препоручи коментар:
36
9
4
уторак, 09 јун 2026 11:19
1.део
КОСОВО НИЈЕ ИЗГУБЉЕНО ЗА СРБИЈУ, већ је отето и окупирано од Запада и албанаца
Може да се изгуби новчаник, упаљач, кишобран, па и достојанство и понос, али тешко је изгубити 15 одсто државне територије, а да сâм на то ниси пристао.
Тешко је сетити се да је било који народ икад у историји, ето тако, изгубио део територије. Да му се негде затурио и да не може да га пронађе.
Државе су губиле ратове, па су тако биле и распарчаване. Државе су се цепале мировним уговорима, међународно признатим сецесијама, референдумима, покретима за самоопредељење народа. На разне начине.
Али никад нису ноншалантно рекле:
„Упс, па ми смо изгубили земљу“.
Још у савременој историји није забележено да је неко неку територију тек тако изгубио и да је добровољно пристао на ту чињеницу.
Зашто се онда у Србији годинама, од дела политичког мејнстрима, невладиног корпуса за индоктринацију нације, па до кафанских астала, провлачи најопаснија теза — да је „Косово изгубљено и да ту нема више повратка“?
Препоручи коментар:
29
3
5
уторак, 09 јун 2026 11:21
2.део
Управо зато што је то, у крајње огољеном смислу, једини начин да Косово заиста заувек буде отргнуто од Србије.
Дакле, некоме је било прво важно да се у колективну свест убаци чип да је Косово — „изгубљено“, а онда ће, корак по корак, на путу коначног чина комадања Србије, свака следећа фаза бити све лакша.
А суштина је сасвим другачија.
Косово није изгубљено, као кључ од стана, фудбалска лопта или мобилни телефон.
Немогуће је баш загубити Грачаницу, Пећку патријаршију, Дечане… Косово је отето и окупирано.
Чак ни они који „изгубљено Косово“ преводе као чињеницу да је Србија изгубила рат за Косово — подваљују.
Рат за Косово завршен је Кумановским споразумом и Резолуцијом 1244 Уједињених нација, по којима је Србија целовита држава, а Косово и Метохија су њена јужна покрајина.
Ни у дипломатском смислу Косово није „изгубљено“.
Кључна битка за статус Косова водила се у Савету безбедности УН 2007. године, када је, после неуспешних преговора Срба и Албанаца,
Препоручи коментар:
26
1
6
уторак, 09 јун 2026 11:24
3.део
фински дипломата Марти Ахтисари предложио свој план који је у себи отварао формалну могућност да Косово у перспективни постане независно.
Али, после вета Руске Федерације, Србија је у Уједињеним нацијама однела дипломатску победу и формално сахранила Ахтисаријеву подвалу.
Дакле, Србија ни тада није изгубила Косово.
И актуелни Бриселски споразум, као и дијалог унутар ЕУ, формално су статусно неутрални и не прејудицирају никакав будући статус Косова и Метохије. Ништа ни ту није — изгубљено.
Да резимирамо. Бомбардовањем 1999. године, Косово и Метохија су окупирана територија, а одлуком Приштине да у фебруару 2008. једнострано и бесправно прогласи независност извршен је чин бруталне отимачине.
Насилник користећи „леђа“ моћника, локалних кабадахија и мафијаша, узурпира нечију њиву, пола куће, избаци децу напоље, а под претњом преузме и продавницу помоћу које је домаћин прехрањивао породицу.
Две су опције: да жртва покуша да докаже отимачину и да се бори за своја права или да призна
Препоручи коментар:
25
2
7
уторак, 09 јун 2026 11:27
4.део
себи, жени и деци да је немоћна, слаба и да је све што су стекли — „изгубио“.
У првој опцији, доћи ће до правде кад-тад, као што се и данас, седамдесет година после, власницима враћа имовина коју је држава национализовала после Другог светског рата.
У другој варијанти, признањем „пораза“, бивши газда куће и продавнице коначно ће изгубити све.
У разматрању ових разлика, које само површно изгледају као реторичке, историјски је важна и актуелна порука Сабора Српске православне цркве која гласи:
„Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“.
Значи, за почетак одлучујуће политичке борбе за Косово и Метохију важно је рећи да је наша јужна покрајина отета и окупирана, а не изгубљена.
То је само неопходни предуслов да би смо сачували трачак наде у победу. Да не бисмо били — изгубљени.
Препоручи коментар:
26
5
8
уторак, 09 јун 2026 12:46
Vera
U ovom trenutku EU je nokautirana i trebace joj vremena da se digne. Ali, ona je nas jedini put, mi ne mozemo vecno biti NIGDE ili NEGDE izmedju.
Ako SRB, CG, BiH, MAK i KOS udju u EU, onda se ukidaju unutrasnje granice, sto nam svima olaksava zivot. Mi slobodno putujamo bez ikakvog dokumenta, posecujemo nase manastire na Kosovu, kupujemo kuce na Kosovu, putujemo po bivsim republikama Jugoslavije i po celoj EU.
Aleksandar Vucic je samo deklarativno za EU, on zna da njegov autoritarni rezim u EU ne bi dugo trajao.
Препоручи коментар:
5
6
9
уторак, 09 јун 2026 16:40
Garfild
Ohridski, Briselski, Vasingtonski sporazum... sve ih je potpisala ista ekipa Sloba, Vucic, Dacic, Seselj... Zemlja se raspada a oni i njihova deca se obogatili stravicno. I sada oni kao brane drzavu od naroda zeljnog barem mrve pravde. Vrlo je jednostavno za ikoga sa imalo duse i mozga.
Препоручи коментар:
4
16
10
среда, 10 јун 2026 01:16
Иван Грозни
Има крајње креативних тумачења споразума у Куманову. Ако нека држава изгуби рат и пристане да повуче своју војску и полицију са одређене територије, шта је то онда него капитулација?
.jpg)
Може да се изгуби новчаник, упаљач, кишобран, па и достојанство и понос, али тешко је изгубити 15 одсто државне територије, а да сâм на то ниси пристао.
Тешко је сетити се да је било који народ икад у историји, ето тако, изгубио део територије. Да му се негде затурио и да не може да га пронађе.
Државе су губиле ратове, па су тако биле и распарчаване. Државе су се цепале мировним уговорима, међународно признатим сецесијама, референдумима, покретима за самоопредељење народа. На разне начине.
Али никад нису ноншалантно рекле:
„Упс, па ми смо изгубили земљу“.
Још у савременој историји није забележено да је неко неку територију тек тако изгубио и да је добровољно пристао на ту чињеницу.
Зашто се онда у Србији годинама, од дела политичког мејнстрима, невладиног корпуса за индоктринацију нације, па до кафанских астала, провлачи најопаснија теза — да је „Косово изгубљено и да ту нема више повратка“?
Дакле, некоме је било прво важно да се у колективну свест убаци чип да је Косово — „изгубљено“, а онда ће, корак по корак, на путу коначног чина комадања Србије, свака следећа фаза бити све лакша.
А суштина је сасвим другачија.
Косово није изгубљено, као кључ од стана, фудбалска лопта или мобилни телефон.
Немогуће је баш загубити Грачаницу, Пећку патријаршију, Дечане… Косово је отето и окупирано.
Чак ни они који „изгубљено Косово“ преводе као чињеницу да је Србија изгубила рат за Косово — подваљују.
Рат за Косово завршен је Кумановским споразумом и Резолуцијом 1244 Уједињених нација, по којима је Србија целовита држава, а Косово и Метохија су њена јужна покрајина.
Ни у дипломатском смислу Косово није „изгубљено“.
Кључна битка за статус Косова водила се у Савету безбедности УН 2007. године, када је, после неуспешних преговора Срба и Албанаца,
Али, после вета Руске Федерације, Србија је у Уједињеним нацијама однела дипломатску победу и формално сахранила Ахтисаријеву подвалу.
Дакле, Србија ни тада није изгубила Косово.
И актуелни Бриселски споразум, као и дијалог унутар ЕУ, формално су статусно неутрални и не прејудицирају никакав будући статус Косова и Метохије. Ништа ни ту није — изгубљено.
Да резимирамо. Бомбардовањем 1999. године, Косово и Метохија су окупирана територија, а одлуком Приштине да у фебруару 2008. једнострано и бесправно прогласи независност извршен је чин бруталне отимачине.
Насилник користећи „леђа“ моћника, локалних кабадахија и мафијаша, узурпира нечију њиву, пола куће, избаци децу напоље, а под претњом преузме и продавницу помоћу које је домаћин прехрањивао породицу.
Две су опције: да жртва покуша да докаже отимачину и да се бори за своја права или да призна
У првој опцији, доћи ће до правде кад-тад, као што се и данас, седамдесет година после, власницима враћа имовина коју је држава национализовала после Другог светског рата.
У другој варијанти, признањем „пораза“, бивши газда куће и продавнице коначно ће изгубити све.
У разматрању ових разлика, које само површно изгледају као реторичке, историјски је важна и актуелна порука Сабора Српске православне цркве која гласи:
„Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“.
Значи, за почетак одлучујуће политичке борбе за Косово и Метохију важно је рећи да је наша јужна покрајина отета и окупирана, а не изгубљена.
То је само неопходни предуслов да би смо сачували трачак наде у победу. Да не бисмо били — изгубљени.
Ako SRB, CG, BiH, MAK i KOS udju u EU, onda se ukidaju unutrasnje granice, sto nam svima olaksava zivot. Mi slobodno putujamo bez ikakvog dokumenta, posecujemo nase manastire na Kosovu, kupujemo kuce na Kosovu, putujemo po bivsim republikama Jugoslavije i po celoj EU.
Aleksandar Vucic je samo deklarativno za EU, on zna da njegov autoritarni rezim u EU ne bi dugo trajao.