наша атлантистичка интелигенција не хаје ни за разум, ни за чињенице
Не да она не хаје, него не хајемо ни ми, довољно. Јер да хајемо, у наш образовни систем а и наше биће, на првом месту би била чињеница, да је над нама вршен геноцид, у три наврата, само у 20. веку.
Сама НДХ почива на масовном геноциду над православним народом али и значајним бројем православног клера. Од свештеника, до владика.
Да после тога, ико има смелости да пише овако како пишу, у најбољу руку очекивао бих реакцију коју сада видимо у Ирској поводом имигрантског насиља.
Али не, она изостаје. Не зато што смо толико фини, већ само зато што суштински не бринемо о нашим страдалима.
Препоручи коментар:
16
5
2
среда, 10 јун 2026 17:17
kaо и обично
Нема таласања. Тема која искључује помињање владара у негативном контексту.
Препоручи коментар:
2
0
3
среда, 10 јун 2026 17:57
Посматрач
@Сима
Аферим Сима!
Препоручи коментар:
0
0
4
среда, 10 јун 2026 19:09
Оправдани или неоправдани страх
Говорећи о дубокој улози и упливу цркве у другим земљама, аутор истиче "Ничег од тога у Србији нема, па ипак не престаје заглушујућа ларма о томе да је Србија клерикализована и да смо на прагу да постанемо теократија".
Можда би требало извести обрнут закључак, да су напади на цркву у Србији могући управо због тога што се и власт и поједини друштвени слојеви одрекли и цркве и морала и праведности и свих других вредности које је српски народ заједно са православном црквом баштинио кроз векове. Кад би ситуација била другачија, мишљења и критике појединаца одбили би се о друштвену стварност као морски валови о камене хриди и не би било потребе ламентирати над њима као некој стварној друштвеној опасности.
.jpg)
Једна мала ствар:
Не да она не хаје, него не хајемо ни ми, довољно. Јер да хајемо, у наш образовни систем а и наше биће, на првом месту би била чињеница, да је над нама вршен геноцид, у три наврата, само у 20. веку.
Сама НДХ почива на масовном геноциду над православним народом али и значајним бројем православног клера. Од свештеника, до владика.
Да после тога, ико има смелости да пише овако како пишу, у најбољу руку очекивао бих реакцију коју сада видимо у Ирској поводом имигрантског насиља.
Али не, она изостаје. Не зато што смо толико фини, већ само зато што суштински не бринемо о нашим страдалима.
Аферим Сима!
Можда би требало извести обрнут закључак, да су напади на цркву у Србији могући управо због тога што се и власт и поједини друштвени слојеви одрекли и цркве и морала и праведности и свих других вредности које је српски народ заједно са православном црквом баштинио кроз векове. Кад би ситуација била другачија, мишљења и критике појединаца одбили би се о друштвену стварност као морски валови о камене хриди и не би било потребе ламентирати над њима као некој стварној друштвеној опасности.