Непојмљиво ми је да неко сада размишља о придруживању овој милитаризованој, централнизованој, агресивној, компромитованој конструкцији у којој влада информативни мрак, насиље над суверенитетом и демократском вољом других држава, њиховог становништва и суверенистичких политичара. Поготово ми је то непојмљиво у случају Норвеше и Исланда (који је свој пут у ЕУ прекинуо још када је она била много мање овога што сада нажалост јесте).

За разлику од СНС-срба, скидогаћа, Норвежани су јако избирљиви. Они бирају по основу својих ставова, ово хоћу, ово нећу. Један саговорник из Норвешке, осамдесетих година прошлог века, изразио је дубоку опредељеност за НАТО банду као њиховог чувара али за све остало, њихова порука тада гласила је, не мешајте се у послове Норвешке. Но све се мења. За разлику од претходника, данашња Европа жели да буде компактна, једна целина са мозгом негде у Бриселу.