Sve će se to zavrsiti ili vecim sukobom ili sa vise manjih sukoba.
Препоручи коментар:
1
1
3
субота, 18 април 2026 16:19
...
Тачно каже да је америчка хегемонија после 1945. била „најстабилнија алтернатива у историји“, али је истовремено била и селективна (Ирак 2003, подршка Саудијцима, игнорисање међународног права кад год им одговара). Данас се тај поредак не руши споља – руши се изнутра. Проблем је што нови „Хобсов поредак“ (закон џунгле) не нуди ништа боље: уместо хипокритичких правила имамо отворену силу. Питање је да ли ће Кина и средње силе успети да изграде паралелне институције (БРИКС+, нови финансијски механизми) које ће бити мање пристрасне, или ће само заменити једну хегемонију другом.
Препоручи коментар:
2
0
4
субота, 18 април 2026 16:51
Миле
За српског читаоца текст је посебно актуелан. Ако средње силе добијају простор, онда мали играчи (Србија, али и друге балканске државе) морају да престану да буду „прокси“ и почну да граде сопствену агенду. Николић показује да је време „једностраног загрљаја“ прошло. Србија може да искористи кинеску предвидљивост (инфраструктура без политичких услова) и истовремено одржава прагматичне везе са ЕУ и САД-ом. Али кључ је у флексибилности – управо оној коју данас демонстрирају Турска или Индија. Нови поредак није катастрофа за мале државе; напротив, може бити историјска шанса ако се престане са идеолошким догматизмом и почне са хладним рачуном националног интереса. Текст Горана Николића је управо такав – хладан, реалистичан и без илузија.