Tačno je da u Srbij danas više niko nikome ne veruje, ne veruju građani državi, političarima, muž ženi, žena mužu, roditelji deci, komšija komšiji, kolega kolegi, itd. To je nešto najstrašnije što je posejano i raširilo se po Srbiji poput korova. Do pre neku deceniju jedino nepošteni i nečasni ljudi nisu nikom verovali, jer je njihov kredo bio da su svi drugi kao i oni, nečasni, nepošteni, i lopovi, itd. Pošteni i moralni ljudi su verovali svakome, pa su često ispadali naivni, i takve je bilo najlakjše prevariti. Ovo danas je mnogo strašnije, jer se radi o masovnom neverovanju, niko nikome ne veruje, i to je kancer ovoga društva. Takva država nema izgleda da ostane. Sada je lečenje teško, pitanje je ima li se volja za lečenjem, baš zato što niko nikome ne veruje. Vladika Nikolaj Velimirović je govorio da uvek u svemu treba početi od sebe. Ali, kako kad danas niko nikome ne veruje. Možda je moglo dok je bio živ patrijarh Pavle, koji je lični primerom pokazivao kojim putem ići. Pomozi nam Bože.

Retko trezven tekst. Da se manemo "direktne demokratije", "plenuma" i "zborova", jer je to ćorsokak, i da rušimo ovo zlo na putu ka normalnoj funkcionalnoj demokratiji.