У Северној Америци постојји неколико тзв. протестантских цркава. Баптисти, презбитеријанци, методисти, менонајти и коначно евангелисти.

Њихова заједничка карактеристика је да не признају Папу као свог верског поглавара, а да им је суштина вере у тумачењу и изучавању Јеванђеља. Неки од њих, на пример менонајти су и доспели у Америку бродовима које су изнајмили и платили Левреји. Неки ће рећи енглеска краљевска породица, а ја бих био јако прецизан па рекао банкари енглеске краљевске породице Ротшилди.

ОНи, ти менонајти, или анабаптисти су имали нека одступања од званичних црквених учења као што је да се крштење врши са пунољетств ом као чин избор одраслог човека.

Они заиста сматрају свој центар Јерусалим и моле се за Јерусалим. На пример уз ускршњи ручак, прво се помоле за Јерусалим, па за себе.

Суштина је у томе да су ти јеврејски, ја бих рекао хазарски банкари у ствари њихови спонзори.